Mnogi proizvođači sve češće se odlučuju da snabdevaju tržište zelenom salatom tokom čitave godine. Razlog za to je relativno jednostavna proizvodnja, kratka vegetacija i skromna potreba za toplotom i svetlošću. Zelena salata se pretežno gaji zbog ukusnog lišća i glavice. Veoma je cenjena zbog njenih vitaminskih vrednosti, ima malo kalorija a gotovo nimalo masti.

Za proteklih osam godina, na porodičnom imanju u selu Svileuva, Verica Lazić je sa suprugom podigla osam plastenika pod zelenom salatom na ukupnoj površini od oko 1.500m². Iako im ovo nije osnovno zanimanje, rešili su da se oprobaju u povrtarskoj proizvodnji pošto imaju svoju zemlju, uslove koje im pruža ovaj kraj a i, kako kažu, zato što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.

– Bitno je izabrati adekvatnu sortu salate za period u kojem se želi uzgajati pošto postoje prolećna, letnja i zimska sorta. Ukoliko se odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati – navodi Verica i dodaje da ako se prolećna sorta gaji zimi može se desiti da salata uopšte ne razvije glavicu.

Zelena salata (foto: Verica Lazić)
Zelena salata (foto: Verica Lazić)

Kako je istakla, sorte koje ona uzgaja su puterica, kristalka, crveni i zeleni hrastov list. Zimska salata puterica proizvodi se u periodu jesen-zima i daje čvrste glavice težine oko 400g. Ova sorta pogodna je za duže čuvanje ubranih glavica, a izuzetno je otporna na plamenjaču salate. Kristalka salata odlikuje se kovrčavim naboranim listovima, dok sortu crveni list odlikuju sjajni listovi crvene boje.

Pored toga, naša sagovornica navodi i da treba odabrati sorte koje su otporne na plamenjaču i trulež salate. Plamenjača salate se javlja prilikom povećanja vlažnosti i slabe ventilacije u plasteniku, naročito tokom kasne jeseni i ranog proleća.

Kako su svake godine u januaru i februaru u našim krajevima zabeležene niske temperature, naša sagovornica savetuje da se koriste agril folije za direktno prekrivanje salate. Ova folija štiti biljke od niskih temperatura, obezbeđuje potreban nivo vlažnosti i zaštitu od gljivica. 

Verica ističe da salata nije zahtevna povrtarska kultura. Treba voditi računa da se zemljište pre sadnje dobro iskultivira, doda peletirano organsko đubrivo u zemlju, rasadi dobro odgajen rasad i da se redovno zaliva. Ona u svojim plastenicima ima sistem za zalivanje kap po kap koji joj omogućava ravnomerno navodnjavanje i prihranjivanje biljaka.

Zelena salata (foto: Verica Lazić)
Zelena salata (foto: Verica Lazić)

Pored povrtarske proizvodnje, naša sagovornica ima i svoju porodičnu radionicu u kojoj sa suprugom uz pomoć dekupaž tehnike ulepšava predmete od drveta. Na prošlogodišnjem Festivalu zimnice u Koceljevi, ponosno je izložila dekorativne kutije, ramove za slike, poslužavnike, flaše, podmetače i dekorativna ogledala. Po prvi put izložila je i domaće mirisne sapune. Veliku pažnju posetilaca privukle su slike koje je uradila uz pomoć kamenja koje je obojila i dekorisala.

I tu nije kraj poslova i ideja, naša sagovornica voli da pravi slatku zimnicu, pa su tako police u njenom špajzu bogate teglicama sa kompotom, pekmezom i džemom od raznog voća.

Iz njihovih plastenika salata stiže pravo do naših trpeza. Glavno tržište za prodaju su zelene pijace u Beogradu. Proizvodnjom rasada, zatim svežeg i ukusnog povrća i na kraju plasiranje na tržište ovi vredni ljudi mogu da se pohvale potpuno zaokruženim ciklusom proizvodnje.

– Navike i želje potrošača određuju koju ćemo sortu salate posaditi, odnosno, gajimo ono što se može na tržište plasirati – dodaje naša sagovornica na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić