Porodica Pantelić iz ličnog iskustva: Godišnja proizvodnja meda i do par tona

1826

Domaćinstvo Pantelića iz Koceljeve godišnje proizvede nekoliko tona meda. Da počnu da se bave pčelarstvom i prave proizvode od meda odlučili su se zbog zdravlja svoje porodice. Na samom početku imali su dovoljno predznanja o ovom poslu, pošto se ovaj posao kod Pantelića prenosio “s kolena na koleno”.

“Pčelarstvom se intenzivno bavim oko deset godina. Prvo znanje stekao sam od oca koji se ovim poslom bavi oko 50 godina. Imam registrovanih 100 pčelinjih zajednica, dok moje gazdinstvo poseduje preko 200 košnica.” – ističe Saša Pantelić, nosilac poljoprivrednog gazdinstva.

Sve košnice su tipa LR (Langstrot Rut), jer su se Pantelićima pokazale kao najrentabilnije.

Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić
Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić

Kako navodi Pantelić, pčelinjak se nalazi na tri lokacije u zimovniku, dok se u vreme selidbe broj lokacija uvećava u zavisnosti od tipa pašnih prilika. Otprilike, polovina zajednica se seli na paše, a ostatak ostaje u stacionaru zbog formiranja oplodnjaka (proizvodnje matica za sopstvene potrebe), formiranja novih društava, pojačavanja i spajanja slabijih.

Sve poslove na pčelinjaku obavljamo uz očevu pomoć, dok za ostale radove (priprema ramova, topljenje voska, vrcanja meda, selidbe) angažuje se cela porodica, pa i dodatna radna snaga.

Osnovni proizvod koji dobijamo od pčela je med i to bagremov, cvetni (livadski), lipov, suncokretov i ponekad šumski. Pored meda tu je i vosak odnosno saće, propolis, mleč, polen i po porudžbini perga. S obzirom da je godišnja proizvodnja meda par tona, u zavisnosti od godine do godine, većina meda je namenjena velikim otkupljivačima dok manji deo ide u maloprodaju, navodi Pantelić.

Detalj sa pčelinjaka, foto: porodica Pantelić
Detalj sa pčelinjaka, foto: porodica Pantelić

Dodaje i da je najviše traženi med u njihovom kraju cvetni (livadski) i bagremov, dok su ostali nepravdeno manje zastupljeni. O kvalitetu meda dovoljno govore potrošači koji se po pravilu uvek vraćaju tražeći teglicu više, a najdraži su im oni koji dođu po preporuci.

-Naš med se uzorkuje i šalje na analizu od strane otkupljivača, tako da u svakom trenutku imamo dokaz o kvalitetu. Izvrcani med držimo u buradima, plastičnim ili metalnim koji su plastificirani iznutra a koji se dobijaju od otkupljivača.

Koje su to najčešće greške koje potrošači prave prilikom konzumiranja meda? Najčešće greške prilikom konzumiranja meda koje prave potrošači je ta da se med ne guta direktno, jer se onda prilikom varenja gube lekovita svojstva usled dejstva želudačne kiseline. Pravi način uzimanja meda je da se što je moguće duže drži u usnoj duplji i tako rastopljen se već počinje usvajati preko sluzokože usta.

Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić
Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić

Drugi način konzumacije meda je rastapanje u mlakoj vodi, mleku ili čaju. Na ovaj način podstiče se aktiviranje antiseptičkog i antivirusnog svojstva meda koji deluje na ceo organizam i samim tim na jačanje imunog sistema.

U našem domu se najčešće koristi ovaj drugi način, mada i sezonsko voće kada se umoči u med bude mnogo slađe, ukusnije a i zdravije. Takođe treba napomenuti da med ne treba izlagati višim temperaturama od 40°C , jer mu se tada gube lekovita svojstva.

Prirodno svojstvo meda je da se kristališe, što je ujedno i najbolji dokaz da se radi o pravom medu.

Porodica Pantelić napominje to da bi se neko bavio ovim poslom potrebno je pre svega znanje i ljubav. Pčelar mora poštovati i poznavati zakon prirode jer je ona ta koja direktno utiče na razvoj pčelinjih zajednica, a samim tim i uspeha pčelarenja. Dešava se da godina izda kada je reč o proizvodnji meda, pa pčelari moraju da isfinansiraju troškove koji ponekad i nisu zanemarujući.

Poslednjih godina država dosta pomaže preko subvencija po broju društava za registrovana gazdinstava, tako da ako se čovek organizuje i ozbiljno posveti ovom poslu od pčelarstva može da se živi.

Što se tiče planova za budućnost, sa uspehom održavamo trenutno brojno stanje i u bliskoj budućnosti nemamo potrebu za nekim većim povećanjem zajednica. Ispred pčelarskog gazdinstva Pantelić je svetla budućnost jer ima naslednike, koji ako budu hteli imaju sve uslove da se bave ovim poslom, ističe Saša Pantelić na kraju razgovora.

Najmlađi članovi porodice, foto: porodica Pantelić
Najmlađi članovi porodice, foto: porodica Pantelić

Zbog epidemije virusa Covid-19, ove godine se u Koceljevi nije organizovao tradicionalni Festival zimnice. I pored toga, brojne tegle su napunjene, jer su kupci navikli i na domaće proizvode i na vredne domaćine iz tamnavskog kraja. Porodica Pantelić svake godine na Festivalu zimnice izlaže svoje domaće proizvode.

Piše: Milica Lukić