Kada je reč o ishrani dece, med je svakako nezamenljiva namirnica. Sadrži šećere, vitamine, minerale i deluje pozitivno na apetit kod mališana. Stručnjaci ističu da je med toliko bitan za ishranu dece, da ih treba navikavati na njega još dok su u majčinom stomaku.

Med deci treba “davati” dok su jošu majčinom stomaku (intrauterino). Preko krvotoka majke beba će osetiti blagodeti meda, a trudnica će lakše i zdravije podneti trudnoću. Trudnice koje redovno konzumiraju med nemaju problema sa anemijom, bolje spavaju, imaju manje problema sa mučninom i otporniji je organizam na infekcije.

Zbog mogućnosti pojave alergije, preporučuje se velika opreznost pri uvođenju meda u jelovnik odojčadi iz porodica sa alimentalnim alergijama. Postoje dva stava kada bebe treba da konzumiraju med. Jedni kažu tek nakon šest meseci starosti, a drugi tek posle godinu dana.

Proizvod brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvod brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Nutricionisti za upotrebu meda u ishrani odojčadi kažu da med ne izaziva acidozu, brzo se resorbuje u tankom crevu, sprečava alkoholnu fermentaciju, a njegove slobodne kiseline potpomažu kod “usisavanja” masnoća.

Dodavanje meda u dečiju ishranu pomaže bržem korišćenju kalcijuma. Opšte gledano med je za decu idealna slatka hrana, budući da se lako vari i da je sladak, a mali je broj dece koja ga ne prihvataju.

Veliki značaj meda za normalan razvoj dečijeg organizma utvrđen je kako empirijskim, tako i naučno-eksperimentalnim putem. Savremene hemijske i biološke analize meda pokazuju da povoljna kombinacija hranljivih materija u njemu ne opterećuje i na angažuje probavni sistem dečijeg organizma dodatnom preradom. Za decu med predstavlja gotovu hranu koja se u potpunosti iskorišćava u organizmu i uključuje u životne funkcije dece.

Med je neophodan svakog dana u ishrani dece svih uzrasta, adolescenata, studenata i naučnih radnika, sportista, trudnica i dojilja, starijih lica, fizičkih radnika i ljudima koji su svakodnevno izloženi stresu. Klinički je potvrđeno biostimulativno i regenerišuće svojstvo meda kod većine navedenih kategorija, kao i bezbolni i brz prolazak kroz klimakterijum i stanje stresa.

Dnevna količina meda zavisi od ukupnog energetskog unosa. Preporuka je da med bude zastupljen u ishrani sa 5 odsto u ukupnom dnevnom energetskom unosu.

Autor: Živka Vlajković, diplomirani nutricionista
Od 1978. godine zaposlena je u Domu zdravlja Zemun, u savetovalištu za ishranu dece i majki dojilja. Od 1993. godine, zahvaljujući mužu koji je počeo da se bavi pčelarstvom, počinje izučavanje pčelinjih proizvoda u ishrani zdravih i bolesnih ljudi. Sada je aktivan član i jedan od osnivača Saveza pčelara Jugoslavije i član Beogradskog društva pčelara. Svojim predavanjima za građanstvo, člancima i učešćem u sredstvima javnog informisanja želi da promoviše pčelinje proizvode kao hranu i kao prirodne dijetetske dodatke.