Farma romanovskih ovaca u Jasenici

485

Poslednjih godina na domaćem i inostranom tržištu vlada veliko interesovanje za romanovsku rasu ovaca. Dosta se pisalo i govorilo o ovoj temi, pa sam pokušala malo više da saznam od našeg sagovornika, Ivana Tadića iz Jasenice, uzgajivača ove rase ovaca.

Ono što sam čula od njega jeste da se sa porodicom pre četiri godine vratio iz Finske i tada je počeo da se bavi ovčarstvom. Njegovi roditelji su pre pet godina nabavili prva grla, a supruga i on su nastavili posao. Naš sagovornik napominje da ni on ni supruga nisu ranije živeli i radili na selu. Odlučili su da se oprobaju u poljoprivredi i kažu da su uspeli u tome…

Ivan i Mia Tadić, foto: porodica Tadić
Ivan i Mia Tadić, foto: porodica Tadić

„Kada smo planirali da se oprobamo u ovčarstvu, gledali smo i računali koja bi to rasa i koje prednosti bile najisplativije za nas. Na početku želeli smo da to bude sjenička ovca, ali je ipak izbor pao na romanovsku rasu. Razlog za to je plodnost. I mislim da tu nismo pogrešil“, ističe Tadić.

Najvažnija karakteristika romanovske rase je veoma velika plodnost. Ova rasa u laktacionom periodu od 100 dana, u proseku proizvede 100-150 litara mleka odličnog kvaliteta. Meso romanovske rase smatra se delikatesom, a vuna može da se šiša i tri puta godišnje. Grla ove rase izuzetno su otporna, bez posebnih zahteva prema ishrani i smeštaju. Zbog važnih proizvodnih karakteristika, ovce ove rase uvožene su u različite krajeve naše zemlje, radi ukrštanja sa domaćim rasama ovaca.

Stado, foto: porodica Tadić
Stado, foto: porodica Tadić

-Što se tiče naših ovaca, trenutno imamo stado koje broji oko 120 plotkinja. Na poslednjem zimskom jagnjenju dostigli smo prosek rase što se tiče plodnosti, a to je 250 %. Mislimo da mesta za poboljšanje, što plodnosti i policikličnosti, što prirasta ima dosta i polako radimo u tom smeru. Sve u svemu, ova rasa ovaca na godišnjem nivou proizvede jedno jagnjenje više u odnosu na rase koje su uobičajene na našim prostorima, što je čini veoma konkurentom kada se priča o isplativosti, priča mi Tadić.

Na pašnjacima u Kolubarskom okrugu trenutno pase oko 120.000 grla ovaca, od čega je oko 5.000 grla u matičnom zapatu. Mogućnosti za razvoj ove grane stočarstva u valjevskom kraju postoje, što potvrđuju i neiskorišćeni pašnjaci, ali i pored svega, malo je onih poljoprivrednika čija stada broje više od 50 grla. Najviše se gaji sjenička oplemenjena pramenka koja se praktično odomaćila u ovom kraju Srbije.

Stado, foto: porodica Tadić
Stado, foto: porodica Tadić

Kako ističe, grla su od marta do decembra meseca na ispaši. U zimskom periodu hrane ih senom i ishranu dopunjuju koncentratom od žita. Za sada, proizvodnja im je fokusirana na priplodni materijal. U planu imaju i proširenje, ali pre svega poboljšanje i ujednačavanje kvaliteta selekcijom i kvalitetnim priplodnim materijalom. Rade i na formiranju udruženja odgajivača romanovske rase ovaca.

-Poslednjih pet godina posećivali smo farme, uglavnom u Finskoj. Išli smo na razne seminare i kurseve, a supruga je položila ispite na Poljoprivrednom fakultetu u Finskoj koji su vezani za ovčarstvo. U kontaktu smo sa dosta ljudi iz struke kod kojih tražimo stručne savete, a dosta nam znače podsticaji od strane države, priča naš sagovornik.

Na svojoj farmi, Tadići imaju i psa, čuvara stada, koji se zove Piksi i rase je Border Koli. Pomalo ga dresiraju i pomaže im u teranju i vraćanju ovaca. Ova rasa retko je zastupljena kod nas, ali je u svetu veoma popularna i važi za jednu od najpametnijih rasa pasa.

Pas Piksi, čuvar stada, foto: porodica Tadić
Pas Piksi, čuvar stada, foto: porodica Tadić

Po rečima stručnjaka, interesovanje proizvođača za ovu proizvodnju postoji, ali je potrebna dobra organizacija, rejonizacija poljoprivredne proizvodnje i siguran plasman. Proizvođači koji imaju stado od 50 do 100 ovaca žele da prošire kapacitete, posebno oni koji na svojim gazdinstvima primenjuju savremene metode kod reprodukcije, jer su uvideli da se od ovčarske proizvodnje može solidno živeti. Porodica Tadić pravi je primer kako se znanje može primeniti u praksi i formirati sigurna i stabilna proizvodnja.

Piše: Milica Lukić

Sagovornik i fotografija: Ivan Tadić