Priče sa sela

Može li se opstati na selu samo od prodaje zimnice i domaćih kolača?

Mnoge domaćice sa zadovoljstvom pripremaju zimnicu od voća i povrća koristeći stare i proverene recepte naših baka. Zato su neke od njih već počele da čuvaju sezonsko voće i povrće za zimu, bilo zamrzavanjem, sušenjem ili u vidu džemova, marmelada, pekmeza i slane zimnice.

Na našem drugom događaju “Dani domaće kuhinje”, koji se održao u TC Aviv Park na Zvezdari, na jednom od mnogobrojnih štandova našla se i Careva kuhinja, zimnica, predjela i kolači vredne domaćice Biljane Ilić iz sela Svileuva.

Svileuva je selo u opštini Koceljeva u Mačvanskom okrugu sa leve strane reke Tamnave. Vrlo prostrano i neravno selo gde je osnovno zanimanje meštana u poljoprivredi. U selu se nalazi Crkva Svetog Stefana osnovana 1828. godine.

Kako nam je u razgovoru istakla Biljana, najviše su se prodavali domaći kolači, koji su se mogli kupiti u manjim ili većim pakovanjima od po pola kilograma.

"Careva kuhinja", (foto: hranasanasihpolja.rs)
“Careva kuhinja”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Pored domaćih kolača, posetioci su bili zainteresovani za domaći sirup od višnje i jagode.

Godine 2017., porodica Ilić je dobila nagradu na manifestaciji “Festival zimnice u Koceljevi”, treće mesto za sirup od višnje koji prodaju u velikim količinama.

“Mlade domaćice iz straha stavljaju različite dodatke u sirup, a nema potrebe za tim. Ja iscedim voće, zašećerim i dugo kuvam. Sipam u sterilisane flaše, dobro zatvorim i to može da stoji zaista dugo. Na isti način pravim sirupe i od drugog voća”, priča nam Biljana.

Jedna od tradicionalnih tehnika ukrašavanja jaja svakako jeste crtanje voskom. Naša sagovornica nam priča da su za ovu tehniku potrebna jaja, pero (koje možete pronaći u svakoj knjižari), sveća i pravi pčelinji vosak. “U početku će biti poteškoća pri otapanju voska, ali sve se može uvežbati. Ja sam ove godine za Uskrs našarala dosta jaja i prodavala sam ih po ceni od 50 dinara po komadu.”, dodaje naša sagovornica.

“Careva kuhinja”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Na pitanje da li se priprema za treći događaj “Dani domaće kuhinje” koji će se održati 01. juna u TC Aviv Park u Zrenjaninu, rekla nam je da ne proizvodi mnogo ali se trudi da bude raznovrsno i, pre svega, zdravo. Napominje i da kupci pored kvaliteta traže i pristupačne cene. 

Biljana sprema na stotine tegli klasične zimnice, ali voli i da eksperimentiše. Tako neke vrste povrća na njenim krcatim policama u podrumu završe kao slatka zimnica, dok pojedine voćke ostavlja u slanoj varijanti. I ne samo da voli novitete u špajzu, već je spremna da sa drugima podeli recepte. Neki od njih su i zahtevni, ali delikates zaista ima dobar ukus i opravdava uložen trud i vreme.

Koliko god život u ruralnim područjima bio težak, Biljana kaže da je zadovoljna i da će ostati na selu, a svoju mini proizvodnju unaprediće zahvaljujući pomoći članova porodice i učešću na manifestacijama i promocijama koje joj donose dosta poznanstava i stalnih kupaca.

Kažu da dobre navike ne treba menjati, pa će tako treća po redu, manifestacija “Dani domaće kuhinje”, biti otvorena za veliki broj posetilaca i iskusnih degustatora.

Piše: Milica Lukić

Plastenička proizvodnja jagoda u Grabovcu

Početkom aprila meseca počela je prva sezona ukusnih, domaćih jagoda. Mnogima omiljeno, ovo bobičasto voće kotira se visoko na listi najzdravijih namirnica i možemo da ga jedemo sveže samo u ovo doba godine.

U plastenicima porodice Branković, u selu Grabovac, nadomak Obrenovca, zasađeno je 2015. godine 6.500 sadnica jagode sorte Clery i Joly. Sa kvalitetnim sadnicama i plastenicima, sistemom za navodnjavanje i grejanje, Brankovići danas mogu da se pohvale savremenim načinom proizvodnje domaće jagode.

Domaća jagoda sa poljoprivrednog gazdinstva Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Sorta Clery odlikuje se prijatnim ukusom i aromom, solidnom čvrstinom i visokom otpornošću. Karakteristično za ovu sortu je visok prinos koji iznosi od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Rano dozreva (kraj aprila i početak maja meseca). Osetljiva je na sivu trulež u plastenicima. Spada u sorte jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe.

Kako navodi naš sagovornik, jagoda je dobrog kvaliteta, slatka je i ukusna, pa smatra da će ove godine biti dobar prinos i cena. Napominje i to da je kupcima bitna slatkoća i miris koji se poprilično izgubio na pijacama i u prodavnicama.

U toku berbe pomažu im sezonski radnici koji su takođe upoznati sa pravilima branja i čuvanja ove osetljive kulture. Sezona branja traje od 30 do 40 dana, zavisno od broja sunčanih dana.

Dejan Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Ova vredna porodica jagodu prodaje na pijacama u Beogradu po ceni od 600 dinara na malo i 450 dinara po kilogramu na veliko. Dodaju i da je ovogodišnja cena veća u odnosu na prošlu godinu, što potvrđuju i ukusni plodovi prave domaće jagode.

Po rečima stručnjaka, u našoj zemlji pod jagodom se nalazi oko 7.000 hektara zemlje. Jagoda postaje ozbiljna i isplativa biljna vrsta za koju se voćari sve više odlučuju. Uz to, ovo je i jedan od najlepših zalogaja koje čovek može pojesti, pa je zato jagoda često i rado viđena voćka na gotovo svakoj trpezi u ovo doba godine. 

Manifestacija „Dani domaće kuhinje“ u svom drugom izdanju okupila je veliki broj poljoprivrednih proizvođača, među kojima je bio i Dejan Branković, koji je na štandu izložio ovu voćnu vrstu u manjim korpicama od po pola kilograma. Kaže mi da su posetioci prepoznali kvalitet i da mu je drugog dana događaja zafalila koja korpica više.