уторак 25.фебруар 2020.

Koliko je važna upotreba meda u ishrani dece

Kada je reč o ishrani dece, med je svakako nezamenljiva namirnica. Sadrži šećere, vitamine, minerale i deluje pozitivno na apetit kod mališana. Stručnjaci ističu da je med toliko bitan za ishranu dece, da ih treba navikavati na njega još dok su u majčinom stomaku.

Med deci treba “davati” dok su jošu majčinom stomaku (intrauterino). Preko krvotoka majke beba će osetiti blagodeti meda, a trudnica će lakše i zdravije podneti trudnoću. Trudnice koje redovno konzumiraju med nemaju problema sa anemijom, bolje spavaju, imaju manje problema sa mučninom i otporniji je organizam na infekcije.

Zbog mogućnosti pojave alergije, preporučuje se velika opreznost pri uvođenju meda u jelovnik odojčadi iz porodica sa alimentalnim alergijama. Postoje dva stava kada bebe treba da konzumiraju med. Jedni kažu tek nakon šest meseci starosti, a drugi tek posle godinu dana.

Proizvod brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvod brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Nutricionisti za upotrebu meda u ishrani odojčadi kažu da med ne izaziva acidozu, brzo se resorbuje u tankom crevu, sprečava alkoholnu fermentaciju, a njegove slobodne kiseline potpomažu kod “usisavanja” masnoća.

Dodavanje meda u dečiju ishranu pomaže bržem korišćenju kalcijuma. Opšte gledano med je za decu idealna slatka hrana, budući da se lako vari i da je sladak, a mali je broj dece koja ga ne prihvataju.

Veliki značaj meda za normalan razvoj dečijeg organizma utvrđen je kako empirijskim, tako i naučno-eksperimentalnim putem. Savremene hemijske i biološke analize meda pokazuju da povoljna kombinacija hranljivih materija u njemu ne opterećuje i na angažuje probavni sistem dečijeg organizma dodatnom preradom. Za decu med predstavlja gotovu hranu koja se u potpunosti iskorišćava u organizmu i uključuje u životne funkcije dece.

Med je neophodan svakog dana u ishrani dece svih uzrasta, adolescenata, studenata i naučnih radnika, sportista, trudnica i dojilja, starijih lica, fizičkih radnika i ljudima koji su svakodnevno izloženi stresu. Klinički je potvrđeno biostimulativno i regenerišuće svojstvo meda kod većine navedenih kategorija, kao i bezbolni i brz prolazak kroz klimakterijum i stanje stresa.

Dnevna količina meda zavisi od ukupnog energetskog unosa. Preporuka je da med bude zastupljen u ishrani sa 5 odsto u ukupnom dnevnom energetskom unosu.

Autor: Živka Vlajković, diplomirani nutricionista
Od 1978. godine zaposlena je u Domu zdravlja Zemun, u savetovalištu za ishranu dece i majki dojilja. Od 1993. godine, zahvaljujući mužu koji je počeo da se bavi pčelarstvom, počinje izučavanje pčelinjih proizvoda u ishrani zdravih i bolesnih ljudi. Sada je aktivan član i jedan od osnivača Saveza pčelara Jugoslavije i član Beogradskog društva pčelara. Svojim predavanjima za građanstvo, člancima i učešćem u sredstvima javnog informisanja želi da promoviše pčelinje proizvode kao hranu i kao prirodne dijetetske dodatke. 

Čemu služe i kako se koriste voskirane krpice?

Na trećoj po redu, manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, koja se održala krajem juna meseca u TC Aviv Park u Zrenjaninu, priliku je imala da se predstavi porodica Majstorović iz Zrenjanina.

Naša sagovornica, Leta Majstorović, priča nam da u okviru svog brenda koji su nazvali “Farma meda” imaju bagremov i lipov med, kao i mešavine sa dodacima organskog kakaa, cimeta i dimljene ljute paprike.

U ponudi imaju i novi proizvod pod nazivom “Granola” sa lešnikom, orasima, ražanim pahuljicama i sušenim voćem.
Granola (foto: hranasanasihpolja.rs)
Granola (foto: hranasanasihpolja.rs)

Na izložbenom štandu našle su se i voskirane krpice koje zamenjuju prijanjajuću i aluminijumsku foliju na bezbedan i ekološki način. Upotrebom voskiranih krpica smanjuje se upotreba plastike. Koriste se za pakovanje hrane, vosak čuva formu i zadržava svežinu hrane.

Idealne su za čuvanje suve hrane kao što su krekeri, hleb, orašasti plodovi, sendviči, sir parmezan.

“Voskirane krpice se prave od pamuka. To je najbitnije. I onda se dodaju vosak i kokosovo ulje. To se onda pegla, prepeglava… Najviše ima peglanja” – priča nam naša sagovornica.

– Životni vek voskiranih krpica je do godinu dana. Peru se blagim deterdžentom i mlakom vodom. Povremeno se mogu dezinfikovati sa par kapi limunovog soka – napominje Leta Majstorović.

Voskirane krpice reaguju na našu toplotu i tako se i savijaju.

Piše: Milica Lukić

Plan poziva iz IPARD II programa za 2019. godinu

Prema planu poziva iz IPARD II programa (2014-20120.) u 2019. godini biće raspisana četiri konkursa.

Prvi bi trebalo da bude raspisan u junu.

Mera 1

Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava koje uključuju izgradnju objekata (farmi, skladišnih kapaciteta, hladnjača, opremanje voćnjaka, podizanje sistema za navodnjavanje, plastenika, staklenika…), kao i nabavku opreme, mašina i mehanizacije, uključujući i traktore.

Ovaj javni poziv najavljen je za 17. jun, a trajaće do 15. septembra 2019. godine. Iznos sredstava je 4.745.456.547,00 dinara.

Mera 3 

Investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Planirano je da bude otvoren 1. avgusta i da traje do 15. oktobra 2019. godine. Korisnicima će biti na raspolaganju 3.636.926.020,00 dinara.

Mera 7

Naziv ove mere je Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (izgradnja i opremanje).

Ova mera obuhvata mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda na gazdinstvu, odnosno diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, između ostalog i mogućnost investiranja u ruralni turizam.

Prema planu, ovaj konkurs biće otvoren od 15. novembra 2019. godine do 11. februara 2020. godine. Iznos planiranih sredstava je 1.733.909.506,00 dinara.

Mera 9

Konkurs se odnosi na tehničku pomoć.

Po planu, biće otvoren od 1. oktobra do 31. decembra 2019. godine. Iznos sredstava je 340.754.942,00 dinara.

Naša zemlja od 2014. do 2020. godine na raspolaganju ima ukupno 175 miliona evra za poljoprivredu i ruralni razvoj u okviru ovog programa.

U prvoj godini korišćenja sredstava iz IPARD programa najviše zahteva Upravi za agrarna plaćanja upućeno je za nabavku novih traktora.

Procenjuje se da korišćenje IPARD sredstava može privući dodatne investicije u domaći agrar u iznosu oko 400 miliona evra.

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period od 2014. do 2020. godine.

Neke od izmena ovog, krovnog dokumenta za IPARD, odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima, piše Smart IPARD.

Velika novina za voćare je to što je uvedena i nova investiciona podrška u vidu sadnica.

Olakšica će biti i u pogledu poštovanja standarda.

Izmena ima i u povrtarskoj proizvodnji. Uslov za konkurisanje za IPARD podsticaje su 3 do 100 hektara pod povrćem na otvorenom, a ne kao do sada – do najviše 50 hektara.

Izvor: https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/ostalo/plan-poziva-iz-ipard-ii-programa-za-2019-godinu/

Prijavite med sumnjivog kvaliteta

U poslednje vreme se u trgovinama u Srbiji ponovo pojavila veća količina meda sumnjivog kvaliteta, koji po ocenama velikog broja konzumenata, ne odgovara kvalitetu propisanom u Pravilniku o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela.

Glavni utisak je neodgovarajuća aroma i nedostatak ukusa meda. Mnogi pčelari žele da prijave inspekciji ovu pojavu, te ovde objavljujemo formu prijave, kako bi to obavili što jednostavnije.

Prijavu najpre morate dostaviti direktno nadležnoj veterinarskoj inspekciji u vašem okrugu, u pisanom obliku (zahtevajte da potpisom i pečatom overe prijem na vašem primerku). Ako ona ne odreaguje, istu prijavu pošaljite Odeljenju veterinarske inspekcije Uprave za veterinu (Omladinskih brigada 1, Novi Beograd), ili još bolje, tu drugu prijavu dopunite i zahtevom da vam se dostavi informacija šta je preduzela inspekcija u vašem okrugu po vašoj prijavi, a pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), po kome je Uprava dužna da vam odgovori u roku od 15 dana, od dostavljanja zahteva.

Izvor: www.pixabay.com
Izvor: www.pixabay.com

U ovom postupku, potrebno je da znate, da sumnju u kvalitet meda ne možete prijaviti po osnovu niske cene (ima bagremovog „meda“ i po 299,90 dinara u trgovinama, iako je najniža otkupna cena preko 485 dinara u ovom trenutku), već po osnovu ukusa, mirisa i drugih svojstava meda, nakon što ste med kupili! Znači, kupite teglu sumnjivog meda, čuvajte račun, i tek onda napišite prijavu, ako želite da ona bude procesuirana od strane veterinarske inspekcije.

Pozivamo sva društva i udruženja pčelara da se priključe ovoj akciji, kao i svakog pčelara SPOS-a. 

PRIJAVA MEDA SUMNjIVOG KVALITETA NA TRŽIŠTU

Poštovani,

Obaveštavam vas da sam dana ____________ kupio med (navedite vrstu) u prodavnici _______ u ulici _______ u selu/gradu ______________, od proizvođača _____________ (navedite firmu koja ja spakovala med, i njene generalije koje su navedene na etiketi).

Nakon otvaranja tegle i konzumiranja meda, utvrdio sam da svojstva meda, po mom mišljenju, ne odgovaraju medu (miris, ukus, aroma, boja…), te više nego opravdano sumnjam da se ne radi o pravom medu, ili da med ne ispunjava odredbe Pravilnika o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Zato zahtevam od vas da zaštitite zdravlje potrošača, tako što ćete hitnom inspekcijskom kontrolom utvrditi stvarno stanje i o tome obavestiti kako mene, tako i širu javnost.

U očekivanju vaše brze akcije,

Srdačan pozdrav,

________________________ (vaše ime i prezime, adresa, kontakt telefoni…)

 

U prilog stavite fotokopiju fiskalnog računa za med koji ste kupili. Pripremite prijavu u dva primerka, jedan ostaje vama nakon overe prijema.

Izvor: http://spos.info/prijavite-med-sumnjivog-kvaliteta/

Napravite sami džem od domaćih jagoda

Da li volite džem od domaćih jagoda?

Nama je uvek nekakao draži onaj domaći džem i radujemo se kada se u domu nađe po koja pažljivo upakovana tegla. A pošto je sada sezona jagoda, došli smo na ideju da vam predstavimo recept kako da sami napravite ovu ukusnu poslasticu.

Sastojci (za 500g džema): 

1 kg očišćenih jagoda
500 g šećera
Sok od jednog limuna

Priprema:

Očistiti domaće jagode, preseći ih na pola i staviti u široku šerpu. Zatim posuti jagode šećerom i ostaviti da odstoje oko 30 minuta kako bi pustile sok.

Jagode blago izgnječiti, pa smesu staviti na ringlu dok ne proključa. Zatim smanjiti na umerenu temperaturu i ostaviti džem da se krčka oko sat vremena.

Smesa sve vreme peni i potrebno je tu penu u kontinuitetu sklanjati pomoću kašike. Zapravo, kada prestane da peni, to znači da je džem gotov.

Izvor: www.pixabay.com
Izvor: www.pixabay.com

Skinuti sa ringle, pa dodati sok od limuna i blago sve promešati.

Kada je džem skuvan, sledeći potupak je sipanje u tegle. Tegle treba zagrejati u rerni na 100°C, pa još vruć džem sipati u njih. Zatvoriti ih, okrenuti za čas naopako kako bi se napravio vakum, i ostaviti da se ohlade.

Kada su se potpuno ohladile, odložiti ih u tamne i hladne prostorije, gde ih čuvate.

Džem od jagoda odličan je za doručak uz integralni hleb i šolju čaja. Takođe, može poslužiti za pripremu kolača, odnosno kao dodatak u vidu glazure ili za fil. Palačinke filovane džemom od jagoda prava su poslastica za celu porodicu.

Prijatno!

Piše: Milica Lukić

Porodica Kovačević: Decenija uspešnog pčelarenja

Drugi po redu „Dani domaće kuhinje“, koji su se održali u TC Aviv Park na Zvezdari, okupili su veliki broj malih proizvođača hrane i pića. Kao vrhunski spektakl najfinijih poslastica i ukusa, ova manifestacija predstavlja izlagače mlečnih proizvoda, renomiranih vina, domaćih rakija, suhomesnatih proizvoda, slatkiša, džemova, ajvara, ali i uzorne poljoprivredne proizvođače iz Srbije kao i specijalne goste iz našeg regiona, uz garancije kvaliteta na vrhunskom nivou.

Tada smo upoznali i porodicu Kovačević iz Kragujevca, vredne ljude koji se pčelarenjem bave poslednjih deset godina, a na to su se, kako kažu, prvenstveno odlučili zbog toga što obožavaju med, kao i ostale pčelinje proizvode.

Naš sagovornik, Toma Kovačević, priča nam da su njihovu malu porodičnu proizvodnju dobro organizovali tako što su međusobno podelili posao. On je zadužen za marketing i stvaranje brenda pod nazivom “medus”, dok je njegov tata, Marko Kovačević, zadužen za poslove na pčelinjaku.

„Na ideju o brendu „medus“ došao sam prošle godine. Želeo sam da pokrenem posao pre završetka školovanja na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Shvatio sam da se sve nalazi ispred mene. Posao sa pčelarstvom je već bio razvijen, potrebno je bilo samo pozicionirati se na tržištu, osmisliti nešto što će nas razlikovati od drugih i na najbolji mogući način sve to prezentovati. Tako da sada udruženi, porodično gradimo naš brend“, priča nam Kovačević.

Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Vredne pčele sa pčelinjaka porodice Kovačević, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Porodica Kovačević na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti.

„Do prošle godine med smo prodavali i poklanjali prijateljima, komšijama i ljudima iz najbližeg okruženja, ali smo onda rešili da pokrenemo brend „medus“. Manifestacija „Dani domaće kuhinje“ bila je sjajna prilika da predstavimo naše proizvode na tržištu van Kragujevca. Iskustva su bila sjajna, organizacija, reakcija ljudi, kolege koje su učestvovale… Pored sjajne prilike da prezentujemo naše proizvode, ova manifestacija dala nam je šansu da upoznamo vredne i mlade ljude od kojih smo čuli puno saveta i ideja, pa i dobili motivaciju da nastavimo u ovom pravcu.“, priča nam Kovačević.

Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

U svojoj ponudi imaju bagremov i šumski med, miks meda i aronije, kao i kombinacije med i golicu, med i seme koprive, med i đumbir, med i suvo voće, a tu je i polen, propolis i rakija medovača. Naš sagovornik nam priča da prodaju i pčelinja društva, a od prošle godine i matice koje dolaze iz njihove proizvodnje.

“Med i organska aronija je sigurno proizvod po kojem smo najprepoznatljiviji. U pitanju je miks bez hemijskih dodataka, samo domaći med i organska aronija. Zasadi organske aronije koje ima naš prijatelj, Milan Stanković, nalaze se na par kilometara od pčelinjaka, što upotpunjuje našu ideju o domaćoj hrani”, priča nam naš sagovornik i dodaje da bi pored svih proizvoda izdvojio i miks meda i đumbira, zbog njegovog benefita po zdravlje ljudi, a i zbog specifičnog miksa slatkog i ljutog ukusa.

Kako bagremovoj paši pogoduje ovo promenljivo vreme?
– Veoma loše. Jedan od bitnijih uslova za dobru bagremovu pašu je temperatura, vlažnost i konstantnost lepog vremena. Za sada ništa od toga nemamo ali se nadamo da će ipak biti meda, i za nas i naravno za pčele. Savet pčelarima je da ne odustaju, da ih ne obeshrabre loše godine. Upornost i marljivost se uvek isplati.
Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Kovačević nam priča da je za kvalitetan med pre svega potreban predan rad i ljubav prema pčelama i pčelarstvu. Njihov osnovni zadatak je da pčelama stvore što optimalnije uslove, a one će sigurno uraditi svoje. Osnovne stvari su svakako zaštita od bolesti, ostavljanje meda pčelama kao i redovna kontrola.

“Osnovni cilj je da za početak u našem gradu postanemo brend broj jedan u sferi zdrave hrane.”

– Moja osnovna ideja je da pre svega ljudima iz urbanih sredina obezbedimo proizvode koji dolaze dirketno iz prirode. Brend “medus” ne bavi se samo prodajom meda, već i edukacijom ljudi. Pokušavamo da na što zanimljiviji i aktuelniji način prikažemo značaj meda i naših proizvoda. Veoma je bitno mladim ljudima predstaviti na koji način oni mogu da promene svoje navike, da krenu sa zdravim načinom života. To je jedna od stvari koja nas odvaja od konkurenicje, tradicionalne vrednosti predstavljamo na moderan način. Pokazujemo kako naši proizvodi mogu da se koriste u modernom načinu života. – napominje na kraju razgovora Toma Kovačević.

Piše: Milica Lukić

Može li se opstati na selu samo od prodaje zimnice i domaćih kolača?

Mnoge domaćice sa zadovoljstvom pripremaju zimnicu od voća i povrća koristeći stare i proverene recepte naših baka. Zato su neke od njih već počele da čuvaju sezonsko voće i povrće za zimu, bilo zamrzavanjem, sušenjem ili u vidu džemova, marmelada, pekmeza i slane zimnice.

Na našem drugom događaju “Dani domaće kuhinje”, koji se održao u TC Aviv Park na Zvezdari, na jednom od mnogobrojnih štandova našla se i Careva kuhinja, zimnica, predjela i kolači vredne domaćice Biljane Ilić iz sela Svileuva.

Svileuva je selo u opštini Koceljeva u Mačvanskom okrugu sa leve strane reke Tamnave. Vrlo prostrano i neravno selo gde je osnovno zanimanje meštana u poljoprivredi. U selu se nalazi Crkva Svetog Stefana osnovana 1828. godine.

Kako nam je u razgovoru istakla Biljana, najviše su se prodavali domaći kolači, koji su se mogli kupiti u manjim ili većim pakovanjima od po pola kilograma.

"Careva kuhinja", (foto: hranasanasihpolja.rs)
“Careva kuhinja”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Pored domaćih kolača, posetioci su bili zainteresovani za domaći sirup od višnje i jagode.

Godine 2017., porodica Ilić je dobila nagradu na manifestaciji “Festival zimnice u Koceljevi”, treće mesto za sirup od višnje koji prodaju u velikim količinama.

“Mlade domaćice iz straha stavljaju različite dodatke u sirup, a nema potrebe za tim. Ja iscedim voće, zašećerim i dugo kuvam. Sipam u sterilisane flaše, dobro zatvorim i to može da stoji zaista dugo. Na isti način pravim sirupe i od drugog voća”, priča nam Biljana.

Jedna od tradicionalnih tehnika ukrašavanja jaja svakako jeste crtanje voskom. Naša sagovornica nam priča da su za ovu tehniku potrebna jaja, pero (koje možete pronaći u svakoj knjižari), sveća i pravi pčelinji vosak. “U početku će biti poteškoća pri otapanju voska, ali sve se može uvežbati. Ja sam ove godine za Uskrs našarala dosta jaja i prodavala sam ih po ceni od 50 dinara po komadu.”, dodaje naša sagovornica.

“Careva kuhinja”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Na pitanje da li se priprema za treći događaj “Dani domaće kuhinje” koji će se održati 01. juna u TC Aviv Park u Zrenjaninu, rekla nam je da ne proizvodi mnogo ali se trudi da bude raznovrsno i, pre svega, zdravo. Napominje i da kupci pored kvaliteta traže i pristupačne cene. 

Biljana sprema na stotine tegli klasične zimnice, ali voli i da eksperimentiše. Tako neke vrste povrća na njenim krcatim policama u podrumu završe kao slatka zimnica, dok pojedine voćke ostavlja u slanoj varijanti. I ne samo da voli novitete u špajzu, već je spremna da sa drugima podeli recepte. Neki od njih su i zahtevni, ali delikates zaista ima dobar ukus i opravdava uložen trud i vreme.

Koliko god život u ruralnim područjima bio težak, Biljana kaže da je zadovoljna i da će ostati na selu, a svoju mini proizvodnju unaprediće zahvaljujući pomoći članova porodice i učešću na manifestacijama i promocijama koje joj donose dosta poznanstava i stalnih kupaca.

Kažu da dobre navike ne treba menjati, pa će tako treća po redu, manifestacija “Dani domaće kuhinje”, biti otvorena za veliki broj posetilaca i iskusnih degustatora.

Piše: Milica Lukić

Plastenička proizvodnja jagoda u Grabovcu

Početkom aprila meseca počela je prva sezona ukusnih, domaćih jagoda. Mnogima omiljeno, ovo bobičasto voće kotira se visoko na listi najzdravijih namirnica i možemo da ga jedemo sveže samo u ovo doba godine.

U plastenicima porodice Branković, u selu Grabovac, nadomak Obrenovca, zasađeno je 2015. godine 6.500 sadnica jagode sorte Clery i Joly. Sa kvalitetnim sadnicama i plastenicima, sistemom za navodnjavanje i grejanje, Brankovići danas mogu da se pohvale savremenim načinom proizvodnje domaće jagode.

Domaća jagoda sa poljoprivrednog gazdinstva Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Sorta Clery odlikuje se prijatnim ukusom i aromom, solidnom čvrstinom i visokom otpornošću. Karakteristično za ovu sortu je visok prinos koji iznosi od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Rano dozreva (kraj aprila i početak maja meseca). Osetljiva je na sivu trulež u plastenicima. Spada u sorte jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe.

Kako navodi naš sagovornik, jagoda je dobrog kvaliteta, slatka je i ukusna, pa smatra da će ove godine biti dobar prinos i cena. Napominje i to da je kupcima bitna slatkoća i miris koji se poprilično izgubio na pijacama i u prodavnicama.

U toku berbe pomažu im sezonski radnici koji su takođe upoznati sa pravilima branja i čuvanja ove osetljive kulture. Sezona branja traje od 30 do 40 dana, zavisno od broja sunčanih dana.

Dejan Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Ova vredna porodica jagodu prodaje na pijacama u Beogradu po ceni od 600 dinara na malo i 450 dinara po kilogramu na veliko. Dodaju i da je ovogodišnja cena veća u odnosu na prošlu godinu, što potvrđuju i ukusni plodovi prave domaće jagode.

Po rečima stručnjaka, u našoj zemlji pod jagodom se nalazi oko 7.000 hektara zemlje. Jagoda postaje ozbiljna i isplativa biljna vrsta za koju se voćari sve više odlučuju. Uz to, ovo je i jedan od najlepših zalogaja koje čovek može pojesti, pa je zato jagoda često i rado viđena voćka na gotovo svakoj trpezi u ovo doba godine. 

Manifestacija „Dani domaće kuhinje“ u svom drugom izdanju okupila je veliki broj poljoprivrednih proizvođača, među kojima je bio i Dejan Branković, koji je na štandu izložio ovu voćnu vrstu u manjim korpicama od po pola kilograma. Kaže mi da su posetioci prepoznali kvalitet i da mu je drugog dana događaja zafalila koja korpica više.

 

Baneri

Najviše čitano

Najnovije vesti