Priče sa sela

Da li mali prerađivači mesa mogu opstati na tržištu?

Poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji ima izuzetno nizak nivo prerade. Preradom poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvu ili u okviru malog porodičnog preduzeća ostvaruje se korist kroz veću dobit i zapošljavanje čitave porodice. Iskustvo svoje porodice u preradi mesa prenosi nam Dejan Brković iz sela Mačkat.

Prerada mesa na nivou male porodične firme, koja ima zaokružen ceo proces proizvodnje je posao koji nosi brojne izazove. Naš sagovornik gaji nadu da mala porodična preduzeća koja se bave preradom mesa mogu biti uspešna i jedino kvalitetom konkurentna.

Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici. Stariji su se godinama bavili sa tim, a od 1975. godine zvanično je počela proizvodnja suvog mesa za tržište. Od kako znam za sebe u našoj familiji su se proizvodili goveđa, svinjska, ovčija pršuta, slanina i sve vrste kobasica, priča nam Brković.

Dejan Brković je svoje proizvode prezentovao i u emisji “Šarenica” na RTS1, najava na 01:00:15

Naš sagovornik tvrdi da mali proizvođači jedino kvalitetom mogu biti konkurentni na tržištu. On gaji nadu da u našoj zemlji mali proizvođači mogu biti uspešni. Ne planira da poveća količine, kako bi zadržao kvalitet proizvoda, ali ima u planu da proširi asortiman.

U proizvodnju je uključena cela porodica, a najveći oslonac prema rečima našeg sagovornika su njegov otac i deda, koji imaju najveće iskustvo u ovoj proizvodnji. Brković je najviše zadužen za prodaju i učestvovanje po različitim manifestacijama širom Srbije, koje mu donose veliku prodaju i stalne kupce.

O planovima za budućnost naš sagovornik kaže: „Moji planovi su skromni i ne želim da imam veliki posao. Želim da radim u svojoj proizvodnji sa svojom porodicom, da budemo prepoznatljivi po kvalitetnim i sigurnim proizvodima i da ljudima pokažemo kvalitet i iskustvo koje smo godinama sticali i gradili.”

Da li ste probali kolače i torte od sira?

U kućama gostoljubljivih Valjevaca, u domaćem siru se uživa i on se jede često, tačnije uz svaki obrok. Ovaj poznati sir iz Gornje Bukovice, poznati je sastojak mnogih tradicionalnih specijaliteta poput domaće pite, proje i gibanice.

Naša sagovornica, Ljiljana Janjić, ne samo da pravi odličan domaći sir, nego i kombinuje neobične ukuse i pravi kolače i torte od sira.

– Sasvim slučajno sam počela ovim poslom da se bavim. Oduvek sam volela da kombinujem različite ukuse hrane. Onda sam mojim ukućanima napravila sir od kravljeg mleka sa pečenim susamom i svi su bili oduševljeni. Potom sam nastavila da istražujem i pravim neke nove specijalitete – ističe naša sagovornica i dodaje da se već skoro dvadeset godina bavi ovim poslom i da ga nikada ne bi menjala.

Sir, foto: hranasanasihpolja.rs
Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs

Gornja Bukovica je selo nadomak Valjeva gde se meštani pretežno bave voćarstvom i ratarstvom. Selo je dobilo ime po drvetu bukva, koje je i danas najčešće šumsko drvo u ovom selu. U selu se nalazi crkva Svetog Nikole.

– Na mojoj tezgi imam lisnati i rolovani sir, neslani i kuvani sir, stari punomasni i polumasni sir, sir sa belim tartufima, sa pršutom, pečenim susamom, orasima, peršunom i povrćem. Imam i kačkavalj, kajmak sa pavlakom i bez pavlake, švapski sir, sir “Pljevaljski” i “Kolašinski” po recepturi. Tu si i slane torte od sira sa spanaćem, listinom, zeljem, čvarcima i suhomesnatim proizvodima – objašnjava Ljiljana koja se trudi da bogatom ponudom na svojoj tezgi zadovolji ukuse i najprobirljivijih kupaca.

Tako su se nizali njeni specijaliteti. Ova vredna domaćica upotpunila je proizvodni asortiman i slatkim programom, odnosno slatkim sirom pod nazivom “Jaffa sir”, “Raffaello sir”, sir sa čokoladom i plazmom, sa svežom borovnicom, višnjama, brusnicom i dinjom.

Sir, foto: hranasanasihpolja.rs
Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs

Naša sagovornica nam otkriva da za pravljenje “Raffaello” sira kombinuje kuvani sir sa slatkom pavlakom, kokosom, pečenim lešnikom i bademom. Za „jaffa” sir upotrebljava kuvani sir sa rendanom pomorandžom i limunom, pa na kraju sve prelije crnom mlečnom čokoladom.

Recept za ove ukusne poslastice ljubomorno čuva. Sa velikom pažnjom svakoj mušteriji prvo dozvoli da proba sir pre nego što ga kupi. Pa kome se svidi koji ukus neka se za njega i odluči, dodaje kroz smeh.

Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs
Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs

“Moje sireve uglavnom kupuju ljudi koji znaju njegove kvalitete i koji su ga već jeli. Kupuje se i na sajmovima hrane i pića. Polako ljudi shvataju da i kod nas može da zaživi ova proizvodnja, a ne samo u inostranim zemljama”, priča Ljiljana.

Ona sir pravi isključivo na tradicionalan način, odnosno prirodno i bez dodavanja veštačkih boja i konzervansa. Iz tog razloga, naša sagovornica koristi i himalajsku so, jer je pogodna za dijabetičare. Specijaliteti poput njenih se na drugim tezgama i pijacama ne mogu pronaći, što našu sagovornicu izdvaja na prvom mestu.

Ove ukusne poslastice, svi posetioci imali su priliku da probaju na šestim po redu Danima domaće kuhinje, koji su se održali 14. i 15. decembra u Zemunu. Naša sagovornica sir plasira pod brendom “Dućan sira”.

– Godine 2017. na festivalu sira u Beogradu, dobila sam nagradu za najbolju inovaciju za lisnati sir, odnosno za srpsku Mocarelu sa smokvom i suvom šljivom. Tu je i nagrada na 12. Sajmu etno hrane i pića za stari masni sir – kaže Ljiljana Janjić na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Bobica puna zdravlja: Medus miks domaćeg meda i organske aronije

Da li ste nekada čuli za miks meda i aronije? Verovatno niste, ali sigurno znate koliko su te dve namirnice zdrave.

Medus ih je spojio i napravio originalan miks koji se može naći samo kod njih. Ono po čemu je medus prepoznatljiv jeste transparentnost u radu, tako da je i kod ovog proizvoda sve javno i jasno.

Aronija koja se koristi za pravljenje ovog miksa je domaća, organska aronija, čiji zasadi se nalaze u blizini medus pčelinjaka. Milan Stanković, prijatelj porodice Kovačević, u okolini Kragujevca ima 600 sadnica sibirske nero aronije, koja se koristi za proizvodnju ovog miksa. Stanković gaji aroniju od 2012. godine i to radi na potpuno organski način. Kovačevići su prepoznali kvalitet aronije i rešili da naprave novi proizvod.

Plantaža Milana Stankovića, foto: Toma Kovačević
Plantaža Milana Stankovića, foto: Toma Kovačević

Tajna ovog miksa leži u tome da se sastoji iz samo dva sastojka: domaćeg meda i organske aronije, bez dodataka arome, ukusa, zaslađivača i slično. Ljudi su vrlo brzo prepoznali kvalitet i ovaj miks je postao jedan od najprodavanijih proizvoda iz medus ponude.

Medus miks: med i organska aronija, foto: Toma Kovačević
Medus miks: med i organska aronija, foto: Toma Kovačević

Med i aronija poznati su po mnogim prednostima i pomažu pri mnogobrojnim zdravstvenim problemima, tako da je primena ovog proizvoda višestruka. Ono što im je zajedničko je to da jačaju imuni sistem, imaju protivupalno dejstvo i stimulišu oporavak tela. Tako da miks meda i organske aronije, pored ljudi koji imaju zdravstvene probleme, koriste i potpuno zdravi ljudi u želji da ojačaju svoj organizam i sačuvaju svoje zdravlje.

Milan Stanković u svojoj ponudi ima i hladno ceđeni sok od organske aronije. Broj telefona na koji možete poručiti sok je 0643246879. Medus proizvode možete poručiti preko instagram i facebook stranice medus ili na broj telefona 0666423978.

Piše: Milica Lukić, Toma Kovačević

Prerada mesa Brković: Goveđa pršuta ponela sajamsku diplomu!

Završila se najznačajnija regionalna smotra proizvođača reprezentativnih tradicionalnih proizvoda, poznatija kao “Sajam etno hrane i pića”. Na sajmu je učestvovalo više od 400 izlagača, uz bogat stručno-prateći program, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Grada Beograda.

Stručni žiri doneo je odluku da glavnu nagradu sajma „ETNO HRANA I PIĆE – ROBNA MARKA IZ SRBIJE” za 2019. godinu dobije Jerry Catering Service, Farma Bela Reka Žagubica – za ekstra tvrdi kozji sir i za ovčiji tvrdi sir – Gramina.

Osim glavne, dodeljen je veliki broj nagrada svim prestižnim proizvođačima različitih robnih grupa, što bi trebalo da bude priznanje i stimulacija za dalji razvoj i promociju autentičnih prehrambenih proizvoda.

Porodica Brković iz Mačkata nagrađena je diplomom „ETNO HRANA I PIĆE – ROBNA MARKA IZ SRBIJE” za zlatiborsku svinjsku pršutu.

Brkovići za ovu sezonu pripremaju i nešto bogatiji asortiman proizvoda. O čemu je reč i šta su to novo pripremili za vas, saznaćete uskoro na našem portalu.

Piše: Milica Lukić

 

 

Povratak mladih obrazovanih ljudi na selo

Kada su se udružili mladi i stariji ljudi, iskustvo, struka i sjajna energija, nastala je ova priča…

Pošto su sela u Srbiji nažalost veoma zapuštena, u velikoj meri u fazi nestajanja, nema mladih, i u kojima su mahom staračka domaćinstva, jedan inženjer poljoprivrede i jedan inženjer arhitekture rešili su da kupe imanje u Valjevskoj Kamenici sa namerom da stvore mesto za odmor za sebe i svoje prijatelje.

Sećaju se da su ih meštani lepo dočekali kada su stigli u ovo selo, i u šali otkrivaju da meštane od tada, posle odluke mladih obrazovanih ljudi da se ovde nastane, ništa više ne može da iznenadi. Godine 2017. kupili su imanje površine četiri hektara, sa dve kuće stare oko 200 godina, štalom i dva bunara.

Domaćinstvo u Valjevskoj Kamenici (Foto: www.organela.rs)
Domaćinstvo u Valjevskoj Kamenici (Foto: www.organela.rs)

Netaknuta priroda, čist vazduh i zdrava domaća hrana ubrzo su ih podstakli da spoje iskustvo i znanje, i stvore izolovano seosko imanje u prirodi i brend “Organela”.

Ovo predivno selo nalazi se na oko 90 kilometara zapadno od Beograda. Reka i potoci u selu dali su zemljištu neravan izgled. I reka i selo zovu se Kamenica. Jedno od drugoga je dobilo ime, a i selo je prepuno kamenja, pa mu je i tako ime nametnuto.

Naši sagovornici, Pavle Đorđević i Predrag Milovanović, nosioci seoskog imanja, pričaju mi da uzgajaju sezonsko voće i povrće, gaje prepelice i kokoške za proizvodnju jaja, beru različite vrste lekovitog i aromatičnog bilja od kojih prave čajeve.

– Mi proizvodimo i prerađujemo voće i povrće, uzgajamo životinje, ali u dosluhu sa prirodom. Kada sarađujete sa prirodom, sve je lakše. Ne prskamo naše biljke, te malo ili više izgubimo prinosa, ali dobijemo na kvalitetu – pričaju ovi mladi vredni ljudi.

Dan počinju buđenjem uz kafu ili čaj i jutarnje priče. Tu je i petao Zoran koji ih budi svako jutro. Oko sedam sati kreću sa hranjenjem životinja, sakupljanjem jaja, berbom i zalivanjem voća i povrća, pripremom porudžbina za dostavu.

Zanimljivo je i to da kupcima dostavljaju i citrusno voće koje uzgajaju na svom drugom imanju u Crnoj Gori. Rade i na inovativnosti, pa prave i kečap i dodatak jelu od zelenog paradajza, senfa i rena, a njihov specijalitet je potaž od koprive.

Čorba od koprive (Foto: www.organela.rs)
Čorba od koprive (Foto: www.organela.rs)

Kako mi pričaju, čorba od koprive jedan je od njihovih najboljih proizvoda i posebno je zanimljiva kupcima. “Beremo mlade listove koprive koje zatim peremo, barimo i kuvamo sa ostalim povrćem”, objašnjavaju naši sagovornici i dodaju da je kopriva izuzetno zdrava i korisna biljka koja obiluje vitaminima i mineralima.

Prošle jeseni pripremali su džemove, slatka i sokove. Koriste sve što im priroda nudi, pa se tako u njihovoj ponudi nalaze i čajevi od nane, matičnjaka i koprive.

Organela (Foto: www.organela.rs)
Organela (Foto: www.organela.rs)

Sve je više onih koji se okreću zdravoj ishrani pa su to saznanje i korišćenje društvenih mreža iskoristili da se veoma brzo dobro pozicioniraju na tržištu. Pričaju mi da se zadovoljni kupci rado vraćaju da ponovo kod njih kupe domaću hranu, što ih raduje i daje energiju da svaki dan iznova pripremaju nešto novo.

– Prednosti života na selu su velike. Pogotovo za mlade ljude. Ovde ima mnogo prostora i slobode za razvoj slobodne mašte. Od svačega se nešto napravi. Najveća prednost je zdrava hrana. Jer, ovde stalno ima sveže voće i povrće i zdrave samonikle biljke koje sami uberemo i napravimo sebi obrok – poručili su ovi vredni ljudi iz Valjevske Kamenice.

Piše: Milica Lukić

Po čemu je poseban šumski med?

Šumski med ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla (“medna rosa”) ili životinjskog (“medljika”). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog zimzelenog drveća i ređe, žbunja.

Ovaj med se odlikuje tamnijom bojom, specifičnim mirisom i oporim ukusom. Šumski med razlikuje se od ostalih medova po svom specifičnom hemijskom sastavu – sadrži mnogo više mineralnih materija. Potiče od medne rose ili od medljike. U oba slučaja pčele ga rado sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća.

Lekovite osobine:

Šumski med, zahvaljujući većem sadržaju mineralnih materija, podiže nivo hemoglobina u krvi, povećava snagu srca i izdržljivost krvnih sudova. Zbog svojih lekovitih osobina, ovaj med preporučuje se i posle teških operacija, a trudnicama tokom cele trudnoće. Šumski med ima i protiv upalna svojstva, pa pomaže i kod bolesti organa za mokrenje.

Šumski med "Medus", foto: Toma Kovačević
Šumski med “Medus”, foto: Toma Kovačević

Preporučena upotreba:

Šumski med je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka (po potrebi i više), ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, a još bolje u jabukovom sirćetu.

Način čuvanja:

Šumski med se može čuvati na sobnoj temperaturi, bez uticaja direktne sunčeve svetlosti.

Napomena:

Med ima prirodno svojstvo da se kristališe. Takav med prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 50ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva.

Izvor: med-honey.com

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”.

Mali proizvođači hrane i pića na koje bi trebalo da obratite pažnju

Police velikih supermarketa prepune su proizvoda koji su potekli iz velikih industrijskih pogona. No, ponekad taj savršeni red i marke koje se do detalja ponavljaju u svakom prodajnom objektu dosade. Tada počinje akcija potražnje novih proizvoda koji bi se našli na našoj trpezi. Idealno je da je proizvod proistekao iz porodične proizvodnje, a da su tvorci imali viziju da sa svetom podele nešto bolje i kvalitetnije.

Zaista je posebna radost podržati rad nekoga ko je na početku. Zato danas sa vama delim spisak kvalitetnih domaćih proizvoda koji se proizvode u ograničenim količinama, ali koji poseduju kvalitet, ukus i miris.

Izdvajam suhomesnate proizvode porodice Brković, med i proizvode na bazi meda porodice Kovačević koji su objedinjeni brendom “Medus”, domaće kupinovo vino Dijane i Milana, zatim ručno pravljeni medenjaci i keksi Sanje Andrić i kozji sir porodice Budimirović iz sela Glušci.

  • U domaćinstvu porodice Brković, u selu Mačkat, već treću generaciju za redom, neguje se tradicija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina. Proizvodnjom mesnih prerađevina, po receptima starih majstora, na sasvim prirodan način, koristeći povoljne i zdrave klimatske uslove, užička goveđa i svinjska pršuta, kobasica, stelja i slanina postali su zaštitni znak ovog kraja poznat u celom svetu.
  • Porodica Kovačević na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti. U svojoj ponudi imaju bagremov i šumski med, miks meda i aronije, kao i kombinacije med i golicu, med i seme koprive, med i đumbir, med i suvo voće, a tu je i polen, propolis i rakija medovača. Naš sagovornik nam priča da prodaju i pčelinja društva, a od prošle godine i matice koje dolaze iz njihove proizvodnje.
  • Mladi vredni ljudi, Milan i Dijana, na nedavno održanim Danima domaće kuhinje, izložili su domaće kupinovo vino. Imajući zasad kupine, ukusan i zdrav plod, došli su na ideju da proizvode vino. Informišući se o tehnologiji proizvodnje, ambalaži, odlaganju i čuvanju vina, plasmanu i marketingu, pokrenuli su svoju malu proizvodnju. Kako su nam istakli, posetioci su rado prilazili štandu i probali vino. Dodaju nam da je ovo prva manifestacija na kojoj su izložili proizvode i raduju se narednom druženju i promociji domaće hrane i pića.
  • Sanja Despotović pravi šarene medenjake, krofnice, dekorisane bukete, teglice sa medenjacima… Priča nam da se ovi ukusni kolači uglavnom jedu zimi kao poslastica, a često se i poklanjaju. Danas ih domaćice u većim količinama pripremaju samo za turističke i sajamske manifestacije. Naša sagovornica napominje da su već počele pripreme za novogodišnje praznike. Tada se medenjaci poručuju sa prazničnim motivima, poklanjaju se najdražima ili stavljaju u novogodišnje paketiće. Dodaje i da za pravljenje medenjaka koristi isključivo organski med sa planine Tare. Trudi se da medenjaci budu zdravi, ukusni, lepo dekorisani i upakovani.
  • Mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. To je recept za kvalitetan proizvod. Tvorac ovog po izgledu neobičnog sira je Momčilo Budimirović, profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu u penziji. A da je osvojio srca svih ljubitelja kozjeg sira ne samo u Srbiji, već i u svetu, govore i zlatne medalje na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

Piše: Milica Lukić

Toma Kovačević: Unapređenje plasmana i prodaje meda, evo i kako!

Pored kvaliteta i originalnosti, transparentnost u radu predstavlja jednu od osnovnih uspeha “medus” brenda.

Na medus profilima na društvenim mrežama možete videti postupak proizvodnje mikseva, propolisa kao i svih drugih pčelinjih proizvoda.

Tu se nalaze fotografije i snimci pčelinjaka, kao i okruženja u kome se on nalazi.

Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević
Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević

– Smatram da je transparentost osnova u stvaranju odnosa između proizvođača i potencijalnih kupaca. To se ne može postići samom jednom reklamom ili jednim tekstom, već se na tome radi godinama i u svakom segmentu posla. U marketingu, u odnosu sa ljudima, u načinu rada… Dobra reklama može da privuče mnogo ljudi ali samo transparentnost i iskrenost će ih zadržati – ističe naš sagovornik, Toma Kovačević.

Foto: detalj sa manifestacije "Dani domaće kuhinje"
Foto: detalj sa manifestacije “Dani domaće kuhinje”, foto: Toma K.

Koliko je med zdrav i važan za čoveka znaju skoro svi, jedino pitanje koje se postavlja je to, da li je taj proizvod, u ovom slučaju med, zaista pravi, da li je potpuno prirodan i da li može da se svrsta u domaće proizvode? A jedini način da se u to uverite jeste upravo transparentnost pčelara.

Kada vidite gde je nešto nastalo, ko je na tome radio i ko o tome ima pozitivan stav, možete biti sigurni da je to pravi proizvod za vas.

 

Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević
Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević

Još jedna stvar po kojoj se “medus” izdvaja od drugih jeste to što svako može doći na pčelinjak i da se uživo uveri u sve to. Njihov pčelinjak je često mesto okupljanja pčelara, ne samo iz Kragujevca već i iz okoline.

Takođe su gosti na medus pčelinjaku bile i njihove kolege iz Slovenije i Bugarske.

Piše: Milica Lukić; Toma Kovačević

Brkovići sutra na noćnom bazaru

Duže od dve godine Novosađankama i Novosađanima pruža se mogućnost da se upoznaju sa radom i gastronomskim i umetničkim proizvodima različitih proizvođača i izlagača.

Novosadski noćni bazar postao je redovna manifestacija. Koncept ovog bazara je rad sa malim proizvođačima. Počeli su sa 160 izlagača po događaju, a danas ih imaju i do 330.

Da svaki događaj ima smisla govori posećenost koja je procenjena na 4.000 posetilaca po događaju. I na ovom okupljanju ponudiće raznovrsnu ponudu izlagača, a svi posetioci biće u prilici da i ovog puta uživaju u hrani i piću, umetničkim delima, unikatnoj garderobi i obući, nakitu i nameštaju.

U petak 15. novembra, na bazaru će učestvovati porodica Brković, koja će imati priliku da predstavi domaće suhomesnate proizvode sa obronaka Zlatibora. Neposredno posle toga, u subotu i nedelju, 16. i 17. novembra, Brkovići će biti učesnici na događaju “Dani domaće kuhinje”.

Izvor: trgpreduzetnistva.com

Piše: Milica Lukić

Da li ste probali kozji sir u hrastovoj kori?

Mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. To je recept za kvalitetan proizvod. Tvorac ovog po izgledu neobičnog sira je Momčilo Budimirović, profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu u penziji.

Koza je, kaže, životinja koju je priroda stvorila i podarila svetu, daje božanstvene proizvode koje mi na nesreću ne znamo da koristimo. „Veći deo njenih proizvoda mi bacimo u prirodu ili damo životinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo“, kaže na početku razgovora Momčilo Budimirović, piše agromedia.rs

Naš sagovornik je samo uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ – polumasni, polutvrdi sir sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“ u selu Glušci kraj Šapca.

Foto: kozji sir porodice Budimirović, foto: hranasanasihpolja.rs
Foto: kozji sir porodice Budimirović, foto: hranasanasihpolja.rs

Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice sa kojima se lepo družim. Imam stado koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije – ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira“, priča naš sagovornik.

U početku muže u proseku se dobija 3,5-4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira tako ga ima tokom cele godine.

Ivana Budimirović, ćerka Momčila Budimirovića, i organizatorka događaja Milica Lukić, gostovale su u emisiji “Dobro jutro Srbijo” na TV Happy. Tom prilikom predstavile su kozji sir i najavile događaj koji će se održati za vikend na Zvezdari i kada će se izložiti i degustirati ovaj delikates.

Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega pre svega kupuju elitni restorani poput ‘Tri šešira’, ‘Franša’… Inače sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod jer u njemu nema aditiva ako izuzmemo kuhinjsku so“, objašnjava Budimirović.

“Usavršavanje procesa proizvodnje je trajalo nekih 4-5 godina i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda, gde se podsirava svaki komad, živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatan proizvod“, ističe Budimirović.

I pakovanje je unikatno, drveno, slikano rukom umetnika. U njega je sir pakovan za rusko tržište.

A da je osvojio srca svih ljubitelja kozjeg sira ne samo u Srbiji, već i u svetu, govore i zlatne medalje na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

Izvor: agromedia.rs