уторак 25.фебруар 2020.

Brkovići za vikend na čvarkijadi u Valjevu

Ovogodišnji Festival duvan čvaraka održaće se za vikend, 5. i 6. oktobra u Valjevu. Pored ukusnih specijaliteta iz kolubarskog kraja, svi posetioci imaće priliku da probaju i pazare suhomesnate proizvode sa obronaka planine Zlatibor.

Porodica Brković iz sela Mačkat izložiće svoje domaće tradicionalne proizvode na ovogodišnjem Festivalu duvan čvaraka. 

Prvi festival duvan čvaraka održan je na verski praznik Miholjdan 12. oktobra 2006. godine u Valjevu. Inicijator i organizator prvog festivala je valjevski mesar Slavan Batočanin, zajedno sa Udruženjem mesara i Kulturno prosvetnom zajednicom grada Valjeva. Na prvom festivalu koji je bio promotivnog tipa, učestvovalo je 12 mesara iz Valjeva koji su u kazanima (oranijama) na keju reke Kolubare, iscedili dve tone svinjske masti i pripremili oko 300 kg duvan čvaraka, koje su podelili posetiocima i gostima manifestacije.

Valjevski kraj povodom manifestacije okuplja veliki broj posetilaca koji mogu prisustvovati pravljenju ovog proizvoda po receptu starom 200 godina, koji se nigde u svetu ne proizvodi na takav način.

Duvan čvarci se prave kao i obični. Koristi se svinjsko meso druge i treće kategorije i slanina, čiji izgled podseća na duvan, po čemu su i dobili ime. Odnos mesa i slanine je 1:1,5. Čvarci se stegama cede kroz platno (gazu), a zatim se rastresaju i sole. Kada postanu hrskavi spremni su za degustaciju. 

Foto: svinjska pršuta (foto: brkovic.rs)
Foto: svinjska pršuta (foto: brkovic.rs)

Da li znate kako se koristi cvetni polen?

Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda.

Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma.

Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela.

Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljače cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno.

Proizvodi brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)
Proizvod brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)

Cvetni prah sa medom koristi se u ljudskoj ishrani kao sredstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo.

Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za pravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med.

Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 – 0,050 mm u razmeri, a kod samo malog broja biljaka kao što je tikva 0,15 – 0,20 mm.

Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije…

Izvor: www.pcelica.co.rs

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne i zdrave domaće proizvode.

Porodica Brković: Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici

Porodica Brković na svom gazdinstvu u užičkom selu Kačer već jedan vek proizvodi suhomesnate proizvode – goveđu, svinjsku i ovčiju pršutu, slaninu i razne vrste kobasica. Trenutno najstariji deda Milija Brković kaže da je kvalitet goveđe pršute bitan od područja gde se uzgaja goveče. Zahvalan je Bogu, kaže starina Milija, što ih je locirao u podnožje Zlatibora.

“Tradicionalni način sušenja ovih đakonija od mesa i soli ovde su ustanovili naši preci. Važno je naći dobru stoku. Treba samo pravilno usoliti meso i sušiti na bukovom drvetu. To je tajna naše pršute”, kaže Milija Brković, koji je iako rano ostao bez oca, zanat pravilnog sušenja mesa naučio od svoje familije.

Deda Miliju je nasledio sin Nikola, koji sada vodi gazdinstvo.

Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici. Stariji su se godinama bavili sa tim, a od 1975. godine zvanično je počela proizvodnja suvog mesa za tržište. Od kako znam za sebe u našoj familiji su se proizvodili goveđa, svinjska, ovčija pršuta, slanina i sve vrste kobasica, kazao je Nikola.

Sušenje mesa, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Sušenje mesa kod porodice Brković, (foto: brkovic.rs)

Pored Milije i Nikole u procesu proizvodnje učestvuju i Nikolina supruga Radojka kao i njihovo troje deca Dejan, Andrijana i Lazar.

Andrijana ima 21 godinu, ali od malih nogu je uključena u proizvodnju.

“Nekada sam bila u proizvodnji, pravila sam kobasice i pakovala. Sada radim taj administrativni deo posla, ali i priskočim u pomoć kada treba. Radi se po ceo dan, jer kada ima posla ne sme da se čeka ili kasni sa nekim delom posla. Sada je sve mnogo lakše, naročito kada je reč o pakovanju”, kazala je Andrijana.

I njena braća su veoma aktivna. Stariji brat Dejan učestvuje u proizvodnji, ali više je angažovan na pijaci. Imaju prodajno mesto na pijaci u Petrovcu na Mlavi, a planiraju da zakupe i jedno pijačno mesto u Požarevcu. Najmlađi Lazar najviše radi u proizvodnji i to na usoljavanju.

Nikola potencira na nekoliko pravila u ovom poslu: moramo biti tačni, moramo biti pošteni, moramo biti vredni i radni.

Goveđa pršuta carica među pršutama 

Goveđu pršutu u zlatiborskom kraju nazivaju caricom među pršutama. I cena je odvaja od ostalih. Na ovogodišnjoj održanoj Pršutijadi, devetnaestoj po redu, u selu Mačkat, njena cena je bila od 2.000 do 2.500 dinara po kilogramu.

“Goveđa pršuta se od ostalih odvaja po kvalitetu. Najbolja goveđa pršuta se proizvodi od goveda stara najmanje 4 do 5 godina, a koja provode na pašnjacima”, kaže Nikola Brković.

Da li postoji neka posebna tajna u proizvodnji, Nikola kaže da ne zna, jer on godinama proizvodi pršutu na način kako su proizvodili njegovi stari.

“Proces proizvodnje traje minimalno 45 dana. Nekada su proizvodi bili trajni, ali danas je vreme upotrebe ograničeno na šest meseci od momenta gotovog proizvoda, pod uslovom da se čuva na temperaturi do 10 °C. Kada stigne sveže meso prvo ide proces obrade, pa onda salamurenja, osoljavanja, dimljenja i na kraju dozrevanja. Salamurenje traje od 10 do 15 dana, osoljavanje par sati i dimljenje oko tri nedelje, što opet zavisi od veličine komada. Dozrevanja traje još oko 15 dana, zavisno od veličine komada”, objasnio je Nikola.

Goveđa pršuta, (foto: brkovic.rs)
Goveđa pršuta, (foto: brkovic.rs)

Površina goveđe pršute ima najtamniju boju od svih pršuta

Na kraju procesa pršuta mora da ima svoje karakteristične osobine.

“Površina govođe pršute ima najtamniju boju od svih pršuta, ali ne bi smela da ima mnogo tamnu boju. Takođe, ne bi smela da ima omotač okolo, jer on ne omogućava da se proizvod osuši celom svojom dimenzijom. Ne bi smela da je preslana, ali mora da ima ukus dima”, kaže Nikola i dodao je da deo stoke uzgaja na svom gazdinstvu, a veći deo otkupljuje na prostoru  Zlatibora i Ivanjice, gde se još mogu naći volovi i ovce, dok svinje nabavlja iz registrovanih klanica.

Goveđa pršuta prvi put izlagana 1889. godine u Parizu

Brkoviću su stalni učesnici Pršutijade u zlatiborskom selu Mačkat i na svakoj su neki od njihovih proizvoda, a ponekad više njih, proglašavani za najbolje ili među najboljima. Na jednoj Pršutijadi bio je zapažen sa dve velike svinjske pršute. Jedna je bila duga 2,25 metara i teška 16,8 kg, a druga 2,17 metara i teška 15,4 kilograma, a nastale od svinja koje su imale preko 400 kg. I obe te pršute su brzo prodate. Otišle su za trpeze elitnih beogradskih restorana.

Proizvodnja suhomesnatih proizvoda u ovom kraju nastala je prvenstvno kao osnovna socijalna potreba za ishranu porodice, a tek kasnije goveđa, ovčija i svinjska pršuta postaju tržišni proizvodi. Trgovački putnici su u svojim karavanima prevozili pršutu na pijace tadašnje Srbije, kao i veće gradove u Beč, Solun, Sofiju i Budimpištu. Goveđa i svinjska pršuta, i slanina prvi put su izlagani 1889. godine na svetskoj poljoprivrednoj izložbi u Parizu.

Izvor: www.agroklub.rs

Porodica Brković izlaže suhomesnate proizvode na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne specijalitete.

Takođe, proizvode možete poručiti i putem njihovog sajta brkovic.rs

Sutra počinje Festival zimnice u Koceljevi

Sutra u Koceljevi počinje jedanaesti po redu Festival zimnice, dvodnevna manifestacija koja će ove godine okupiti oko 300 izlagača iz cele zemlje.

Jedan od najatraktivnijih sadržaja na Festivalu zimnice u Koceljevi je i takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša, koje će ove godine u tamnavskoj varoši okupiti od 280 do 300 ekipa iz zemlje i inostranstva.

Goran Pavlović iz sela Ljutice, jedan od učesnika u takmičenju u pripremanju lovačkog gulaša, prošle godine osvojio je drugo mesto za najukusniji domaći gulaš. Ponosan na nagradu i priznanje, rado ističe da će i ove godine biti učesnik u ovom takmičenju.

Selo Ljutice nalazi se sa obe strane reke Tamnave, zapadno od Koceljeve. Kažu da je ime dobilo po vinogradima Ljutice Bogdana, koji je svojevremeno na tom području uzgajao grožđe i proizvodio vino. Kuće su pri izvorima seoskih potoka, zbijene u porodične grupe sa velikim okućnicama. U selu su pretežno zastupljena staračka domaćinstva, a kažu da su voćarstvo i stočarstvo osnovne grane poljoprivrede u selu.

Pavlović poseduje veliko poljoprivredno gazdinstvo, gde ima i osam plastenika iz kojih stiže svež paradajz, krastavac, paprike i tikvice. Proizvodnju je, uz pomoć porodice i prijatelja, započeo u januaru mesecu proizvodnjom rasada. Sveže povrće prodaje na obližnjim zelenim pijacama.

U potrazi za nečim novim i profitabilnim, naš sagovornik je došao na ideju da zasadi i ren, pošto, kako nam kaže, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Goran na svom posedu uzgaja domaću sortu rena. Kako nam navodi, ova sorta se sama reprodukuje. Dosta je ukusnija i bolja od industrijskog rena.

Za finalne proizvode ne koristi veštačke dodatke i aditive. Proizvodi od domaćeg rena isključivo su napravljeni na prirodnoj bazi. Ljudi su zainteresovani za domaće proizvode. Tradicija u spremanju hrane treba da se vrati, da jedemo domaću i zdravu hranu, dodaje Pavlović na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

 

Prednosti prodaje poljoprivrednih proizvoda putem interneta

Moderne tehnologije pronašle su svoje mesto i u domenu poljoprivrede. Od posebnog značaja je internet. On pruža brojne mogućnosti u pogledu sticanja znanja, prikupljanja informacija, ali i prodaje proizvoda koje poljoprivrednici proizvode na svojim gazdinstvima.

Veliki broj ljudi svakodnevno pretražuje internet u potrazi za proizvodima koji im trebaju. Žele da poručuju brzo, direktno, u udobnosti svog doma. Postoji nekoliko načina na koje se može prodavati putem interneta. Preko internet prezentacije (sajta) može se istaći ponuda proizvoda, sa dodatnim informacijama o proizvodu i poručivanju. Jedan deo prezentacije bi trebalo posvetiti i proizvođaču i istoriji njegove proizvodnje, kako bi se kupci bolje upoznali.

Najvažnije je biti otvoren po pitanju poslovanja. Tako se stiče poverenje u proizvođače, i njegovu uslugu ili proizvode.

U prodaji preko sajta, moguće je samo navesti proizvode i usluge, sa fotografijama i opisima, uz poziv da se kontaktira prodavac direktno – preko mejl adrese ili telefonom.

Druga opcija je da se postavi elektronska prodavnica, u kojoj bi se proizvodi prikazivali takođe uz opis i fotografiju, ali sa mogućnošću brze porudžbine bez kontaktiranja prodavca. Taj proces se odvija preko elektronske korpe. U oba slučaja proizvodi se prodaju kupcima direktno, bez posrednika. Ulaganja za koja proizvođač mora biti spreman su pokretanje i održavanje internet prezentacije.

Izvor: pixabay.com
Foto: pixabay.com

Za prodaju preko interneta nije nužno imati svoju internet prezentaciju, već se ona može sprovesti i preko “internet pijaca”. Radi se o elektronskim prodavnicama koje su usmerene na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Funkcionišu baš kao i pijace, samo preko interneta. One na jednom mestu okupljaju i poljoprivrednike i potencijalne kupce.

Sa razvojem interneta pojavile su su se i društvene mreže, od kojih je najpoznatiji Fejsbuk. Kako se broj korisnika ove mreže neprekidno uvećava, mnogi su iskoristili priliku da promovišu svoje biznise i proizvode. Tako su nastale prezentacije raznih proizvođača, koje su vremenom dobijale i svoje pratioce. Proizvođač – manji ili veći, postavlja fotografije svojih proizvoda (sadnice, semena, predmeti iz domaće radinosti, med) uz opis, uz obavezne podatke kako da ga kupac kontaktira.

Nije potrebno nikakvo napredno poznavanje rada na računaru, sve se može jednostavno urediti. Ovaj način internet prodaje, za sada, može se obavljati bez bilo kakvih troškova. Potrebno je samo malo poznavanje načina na koji ova društvena mreža funkcioniše i uz malo umešnosti i posvećenosti mogu se ostvariti dobri rezultati.

Tako je i porodica Brković osnovala sajt brkovic.rs putem kojeg se kupci mogu informisati o proizvodima koji su u ponudi, kao i kako da te proizvode poruče. Na društvenim mrežama Facebook i Instagram svi zainteresovani mogu pronaći i njihove stranice pod nazivom Prerada mesa Brković, gde svakodnevno mogu ispratiti šta su to novo pripremili i na kojim manifestacijama izlažu svoje domaće proizvode.

Proizvodi porodice Brković, (foto:hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi porodice Brković, (foto:hranasanasihpolja.rs)

Izvor: PSSS Užice, stručni tekstovi

Voće u medu – proizvod brenda “medus”

Med, kao jedan od najzdravijih proizvoda prirode, ima visoku primenu u ishrani ljudi. Zbog svojih hranljivih sastojaka, koristi se kako za poboljšanje zdravlja, tako i u kozmetici.

Med je nešto između hrane i leka. Ima vrlo kompleksan sastav, više od 70 blagotvornih materija, koje variraju u zavisnosti od vrste meda. Neizostavan je sastojak mnogih slatkiša i kao takav ulepšava ukus proizvoda za poboljšanje zdravlja.

Porodica Kovačević iz Kragujevca pčelarenjem se bavi poslednjih deset godina, a na to su se, kako kažu, prvenstveno odlučili zbog toga što obožavaju med, kao i ostale pčelinje proizvode.

Razmišljajući o novim idejama kako da im paleta pčelinjih proizvoda koje su objedinili brendom “Medus” bude što raznovrsnija i ukusnija, došli su na ideju da kombinuju jezgraste plodove i med. Uz malo truda i volje napravili su izuzetnu poslasticu, kada su orah, lešnik i badem spojili sa medom i sve to upotpunili sa suvom šljivom i smokvom.

Proizvod brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)
Voće u medu, proizvod brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)

Ovi zdravi plodovi u medu obiluju vitaminama i mineralima koji se unose u organizam i poseduju pregršt ukusa na jednom mestu.

Kovačevići nisu samo vodili računa o ukusu, već i o izgledu samog proizvoda, pa svaki sastojak svojom bojom i teksturom daje naročit vizuelni utisak, privlačan za kupce.

Kada je reč o zdravlju, u jeku borbe protiv jesenjih virusa, med ima značajnu ulogu. Svakodnevna upotreba meda jača imunološku sposobnost organizma i štiti organizam od bakterija, virusa i slobodnih radikala, tri najveća neprijatelja zdravlja. Zato će mnoge teške bolesti biti prošlost kada na stolu svakog od nas bude tegla meda. Jedan gram meda na kilogram telesne težine jeste optimalna dnevna količina meda koju treba da unesemo u organizam.

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne i zdrave domaće proizvode.

Gurmanski putevi vode u selo Mačkat

Selo Mačkat nalazi se na severoistočnim obroncima Zlatibora na prelazu ka Užičkoj kotlini. Magistralni put koji prolazi kroz ovo selo omogućava lak dolazak svima koji žele da ga posete. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 850 m, na mestu na kome se susreću mediteranska, kontinentalna klima i ruža vetrova.

Ovi uslovi idealni su za proizvodnju prerađevina od mesa po čemu je Mačkat nadaleko poznat.

U želji da očuvaju svoju tradicionalnu proizvodnju i prikažu je svetu, stanovnici sela Mačkat svakog januara organizuju Pršutijadu, takmičarski sajam suhomesnatih proizvoda.

Kafana je uvek bila institucija od posebnog društvenog značaja u životu Srba, a Mačkat je verovatno kafanska prestonica Srbije. Broj kafana, i to kakvih, prema broju stanovnika je verovatno najveći u Srbiji. Već godinama, za brojne gurmane koji dolaze na Zlatibor, Mačkat predstavlja nezaobilaznu stanicu.

Svinjska pršuta, sastav: svinjsko meso I kategorije, kuhinjska so, šećer, konzervans E250, (foto: brkovic.rs)
Svinjska pršuta, sastav: svinjsko meso I kategorije, kuhinjska so, šećer, konzervans E250, (foto: brkovic.rs)

U Mačkatu se nalazi jedan od najstarijih pravoslavnih hramova, crkva Svetog proroka Ilije. Takođe, neverovatno je da je svoje mesto u selu našao i jedan dvorac. Sagradio ga je srpski ratnik, Ratko Šopalović. Prilikom proboja Solunskog fronta, kod borbi na Kajmakčalanu, kuršum ga je pogodio u glavu. Preživeo je, ali izgubio vid. Kažu da je Ratko opipao svaki kamen koji je ugrađen u zidove, ispravljao graditelje da bi dvorac što više ličio na građevinu koju je video negde na Mediteranu pre nego što je izgubio vid.

Vredni i preduzimljivi stanovnici ovog zlatiborskog sela nisu dopustili da ih zahvate negativni trendovi koji godinama muče seoske sredine u našoj zemlji. Razvijali su ga, promovisali i napravili svojevrstan “brend” od njega. Danas je Mačkat primer kako, zahvaljujući trudu i predanom radu, jedno selo može postati uspešno i poznato.

Sušara, (foto: brkovic.rs)
Sušara, (foto: brkovic.rs)

O tome svedoči i podatak, toliko redak za Srbiju, da se u njemu već godinama konstantno povećava broj stanovnika i rađa sve više dece. Mačkat, kažu, nije ni selo ni grad. Selo nije razuđeno, tako da ljudi imaju osećaj zajedništva, upućeni su jedni na druge i veoma dobro se organizuju za zajedničke potrebe.

To je selo iz koga se ne odlazi, već dolazi i ostaje. Mnogi mladi ostali su uz svoje očeve i nastavili tradiciju sušenja pršute koja se ovde vekovima prenosi sa kolena na koleno.

U selu Mačkat živi porodica Brković, gde se već trećom generacijom za redom, neguje tradicija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina.

Porodica Brković izlaže suhomesnate proizvode na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne specijalitete.

Takođe, proizvode možete poručiti i putem njihovog sajta brkovic.rs

Izvor: podaci o selu Mačkat preuzeti su sa sajta palisad.rs

Koja je najbolja paprika za ajvar?

Istina je da se ajvar može napraviti od manje-više bilo koje crvene paprike. Međutim, za vrhunski ajvar neophodna je vrhunska paprika, tačno određenog kvaliteta i po mogućnosti uzgojena na prirodan način, kao nekad.

Poznato je da se, dakle, najbolji ajvar pravi od starih, autohtonih balkanskih sorti paprike a najbolja među najboljima jeste čuvena Kurtovska kapija, i to ona uzgojena na padinama netaknutih prirodnih oaza u podnožju Kopaonika, gde temperatura vazduha i sastav zemljišta posebno pogoduju ovoj vrsti.

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje, robustne i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Puna ukusa i mirisa, ova paprika obiluje suvim mesnatim delom što je veoma važno za kvalitetan ajvar. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse. S obzirom da ima samo dve ravne strane, lako se ravnomerno peče i još lakše ljušti.

Izvor: www.ajvar.com

Ova porodica pravi namaze i sirupe od organske maline

Porodica Jović iz Čuruga, nosioci poljoprivrednog gazdinstva “Jović”, koja je 2016. godine podigla malinjak zasnovan na organskim principima proizvodnje, ove godine nije se oslanjala na otkupljivače. U porodičnom poslu otišli su korak dalje, s obzirom da bobice ovog ukusnog voća prerađuju praveći namaze i sirupe.

Ukupna površina pod malinom poljoprivrednog gazdinstva „Jović“ iznosi 3,4 hektara od čega je 2,7 hektara zasada sorte Polka i 70 ari sorte Polana.

Zasadi porodice Jović formirani su sa prvoklasnim sadnim materijalom uz primenu svih agrotehničkih mera, opremljeni zalivinim sistemima, sistemima za orošavanje (tuširanje), i u završnom projektu zasene (betonski stubovi i žice su montirani), kako bi se zbog vremenskih uslova, temperatura spustila za 5 do 6°C i stvorili optimalni uslovi za uzgoj malina.

Mile Jović, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, priča nam da je zasad maline najmoderniji u Vojvodini, kada je organska proizvodnja u pitanju. Dodaje nam da uskoro očekuje registracija proizvoda organskog porekla.

Proizvodi od organske maline, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi od organske maline, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Porodica Jović u svom proizvodnom asortimanu koji su nazvali “NINA” ima džem od organske maline i nekoliko vrsta namaza kao što su kombinacija maline i đumbira, maline i vanile, kupine, maline i mente, kupine, maline i cimeta, kao i sirup od organske maline sa dodatkom organskog šećera.

Naš sagovornik napominje da je prinuđen da određene količine maline iz organske proizvodnje nabavlja iz hladnjače. Isti slučaj je i sa kupinama, koje za sada mora da uzima od organskih proizvođača, pošto za svoje zasade (dva reda) čeka sertifikat, koji će mu omogućiti da ih ubaci u preradu i potpuno osamostali.

“Odlučio sam da se posvetim organskoj proizvodnji jer je to bio jedini mogući pravac koji sam mogao da sledim i u kojem je zasad maline mogao da se zadrži. Nedostatak hladnjače i niska otkupna cena maline, neki su od razloga koji su me opredelili za organsku proizvodnju, koju danas smatram svetlom budućnošću za male proizvođače, koji jednog dana mogu da prerastu u velike, jer svi znaju šta je zdravo, dobro i kvalitetno.

Porodica Jović je svoje proizvode izložila na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”. Pogledajte šta su tom prilikom izjavili.

Piše: Milica Lukić

Brkovići najbolji u pravljenju pršute

U domaćinstvu porodice Brković, u selu Mačkat, već treću generaciju za redom, neguje se tradicija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina. Proizvodnjom mesnih prerađevina, po receptima starih majstora, na sasvim prirodan način, koristeći povoljne i zdrave klimatske uslove, užička goveđa i svinjska pršuta, kobasica, stelja i slanina postali su zaštitni znak ovog kraja poznat u celom svetu.

Proizvođači užičke pršute, koji su ostali dosledni tradiciji, kažu da je receptura prosta: meso se obrađuje na oble komade, potom se tri nedelje drži u salamuri i isto toliko suši na dimu od bukovog panja. Međutim, važan faktor su nadmorska visina i klima, pa zato žitelji Mačkata ističu da je njihov kraj idealan za pršutarstvo.

Porodica Brković je na mnogobrojnim festivalima osvojila veliki broj priznanja i nagrada. Kako mi kažu, najponosniji su na nagrade koje su osvojili na popularnoj “Pršutijadi”, koja se svake godine održava u januaru ili februaru mesecu u selu Mačkat.

Na tradicionalnoj “Pršutijadi” biraju se najbolji srpski suhomesnati proizvodi. Oko 20 proizvođača predstavlja užičku goveđu, svinjsku i ovčiju pršutu, slaninu, stelju i kobasicu.

Nagrade porodice Brković, (foto: brkovic.rs)
Nagrade porodice Brković, (foto: brkovic.rs)

Za predstojeću sezonu, Brkovići rade na novom dizajnu pakovanja proizvoda, ali jedno je sigurno, da će i dalje zadržati tradiciju, kvalitet, ukus i miris u proizvodnji domaćih suhomesnatih proizvoda.

Piše: Milica Lukić

Baneri

Najviše čitano

Najnovije vesti