уторак 25.фебруар 2020.

Mali proizvođači hrane i pića na koje bi trebalo da obratite pažnju

Police velikih supermarketa prepune su proizvoda koji su potekli iz velikih industrijskih pogona. No, ponekad taj savršeni red i marke koje se do detalja ponavljaju u svakom prodajnom objektu dosade. Tada počinje akcija potražnje novih proizvoda koji bi se našli na našoj trpezi. Idealno je da je proizvod proistekao iz porodične proizvodnje, a da su tvorci imali viziju da sa svetom podele nešto bolje i kvalitetnije.

Zaista je posebna radost podržati rad nekoga ko je na početku. Zato danas sa vama delim spisak kvalitetnih domaćih proizvoda koji se proizvode u ograničenim količinama, ali koji poseduju kvalitet, ukus i miris.

Izdvajam suhomesnate proizvode porodice Brković, med i proizvode na bazi meda porodice Kovačević koji su objedinjeni brendom “Medus”, domaće kupinovo vino Dijane i Milana, zatim ručno pravljeni medenjaci i keksi Sanje Andrić i kozji sir porodice Budimirović iz sela Glušci.

  • U domaćinstvu porodice Brković, u selu Mačkat, već treću generaciju za redom, neguje se tradicija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina. Proizvodnjom mesnih prerađevina, po receptima starih majstora, na sasvim prirodan način, koristeći povoljne i zdrave klimatske uslove, užička goveđa i svinjska pršuta, kobasica, stelja i slanina postali su zaštitni znak ovog kraja poznat u celom svetu.
  • Porodica Kovačević na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti. U svojoj ponudi imaju bagremov i šumski med, miks meda i aronije, kao i kombinacije med i golicu, med i seme koprive, med i đumbir, med i suvo voće, a tu je i polen, propolis i rakija medovača. Naš sagovornik nam priča da prodaju i pčelinja društva, a od prošle godine i matice koje dolaze iz njihove proizvodnje.
  • Mladi vredni ljudi, Milan i Dijana, na nedavno održanim Danima domaće kuhinje, izložili su domaće kupinovo vino. Imajući zasad kupine, ukusan i zdrav plod, došli su na ideju da proizvode vino. Informišući se o tehnologiji proizvodnje, ambalaži, odlaganju i čuvanju vina, plasmanu i marketingu, pokrenuli su svoju malu proizvodnju. Kako su nam istakli, posetioci su rado prilazili štandu i probali vino. Dodaju nam da je ovo prva manifestacija na kojoj su izložili proizvode i raduju se narednom druženju i promociji domaće hrane i pića.
  • Sanja Despotović pravi šarene medenjake, krofnice, dekorisane bukete, teglice sa medenjacima… Priča nam da se ovi ukusni kolači uglavnom jedu zimi kao poslastica, a često se i poklanjaju. Danas ih domaćice u većim količinama pripremaju samo za turističke i sajamske manifestacije. Naša sagovornica napominje da su već počele pripreme za novogodišnje praznike. Tada se medenjaci poručuju sa prazničnim motivima, poklanjaju se najdražima ili stavljaju u novogodišnje paketiće. Dodaje i da za pravljenje medenjaka koristi isključivo organski med sa planine Tare. Trudi se da medenjaci budu zdravi, ukusni, lepo dekorisani i upakovani.
  • Mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. To je recept za kvalitetan proizvod. Tvorac ovog po izgledu neobičnog sira je Momčilo Budimirović, profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu u penziji. A da je osvojio srca svih ljubitelja kozjeg sira ne samo u Srbiji, već i u svetu, govore i zlatne medalje na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

Piše: Milica Lukić

Toma Kovačević: Unapređenje plasmana i prodaje meda, evo i kako!

Pored kvaliteta i originalnosti, transparentnost u radu predstavlja jednu od osnovnih uspeha “medus” brenda.

Na medus profilima na društvenim mrežama možete videti postupak proizvodnje mikseva, propolisa kao i svih drugih pčelinjih proizvoda.

Tu se nalaze fotografije i snimci pčelinjaka, kao i okruženja u kome se on nalazi.

Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević
Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević

– Smatram da je transparentost osnova u stvaranju odnosa između proizvođača i potencijalnih kupaca. To se ne može postići samom jednom reklamom ili jednim tekstom, već se na tome radi godinama i u svakom segmentu posla. U marketingu, u odnosu sa ljudima, u načinu rada… Dobra reklama može da privuče mnogo ljudi ali samo transparentnost i iskrenost će ih zadržati – ističe naš sagovornik, Toma Kovačević.

Foto: detalj sa manifestacije "Dani domaće kuhinje"
Foto: detalj sa manifestacije “Dani domaće kuhinje”, foto: Toma K.

Koliko je med zdrav i važan za čoveka znaju skoro svi, jedino pitanje koje se postavlja je to, da li je taj proizvod, u ovom slučaju med, zaista pravi, da li je potpuno prirodan i da li može da se svrsta u domaće proizvode? A jedini način da se u to uverite jeste upravo transparentnost pčelara.

Kada vidite gde je nešto nastalo, ko je na tome radio i ko o tome ima pozitivan stav, možete biti sigurni da je to pravi proizvod za vas.

 

Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević
Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević

Još jedna stvar po kojoj se “medus” izdvaja od drugih jeste to što svako može doći na pčelinjak i da se uživo uveri u sve to. Njihov pčelinjak je često mesto okupljanja pčelara, ne samo iz Kragujevca već i iz okoline.

Takođe su gosti na medus pčelinjaku bile i njihove kolege iz Slovenije i Bugarske.

Piše: Milica Lukić; Toma Kovačević

Brkovići sutra na noćnom bazaru

Duže od dve godine Novosađankama i Novosađanima pruža se mogućnost da se upoznaju sa radom i gastronomskim i umetničkim proizvodima različitih proizvođača i izlagača.

Novosadski noćni bazar postao je redovna manifestacija. Koncept ovog bazara je rad sa malim proizvođačima. Počeli su sa 160 izlagača po događaju, a danas ih imaju i do 330.

Da svaki događaj ima smisla govori posećenost koja je procenjena na 4.000 posetilaca po događaju. I na ovom okupljanju ponudiće raznovrsnu ponudu izlagača, a svi posetioci biće u prilici da i ovog puta uživaju u hrani i piću, umetničkim delima, unikatnoj garderobi i obući, nakitu i nameštaju.

U petak 15. novembra, na bazaru će učestvovati porodica Brković, koja će imati priliku da predstavi domaće suhomesnate proizvode sa obronaka Zlatibora. Neposredno posle toga, u subotu i nedelju, 16. i 17. novembra, Brkovići će biti učesnici na događaju “Dani domaće kuhinje”.

Izvor: trgpreduzetnistva.com

Piše: Milica Lukić

Da li ste probali kozji sir u hrastovoj kori?

Mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. To je recept za kvalitetan proizvod. Tvorac ovog po izgledu neobičnog sira je Momčilo Budimirović, profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu u penziji.

Koza je, kaže, životinja koju je priroda stvorila i podarila svetu, daje božanstvene proizvode koje mi na nesreću ne znamo da koristimo. „Veći deo njenih proizvoda mi bacimo u prirodu ili damo životinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo“, kaže na početku razgovora Momčilo Budimirović, piše agromedia.rs

Naš sagovornik je samo uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ – polumasni, polutvrdi sir sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“ u selu Glušci kraj Šapca.

Foto: kozji sir porodice Budimirović, foto: hranasanasihpolja.rs
Foto: kozji sir porodice Budimirović, foto: hranasanasihpolja.rs

Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice sa kojima se lepo družim. Imam stado koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije – ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira“, priča naš sagovornik.

U početku muže u proseku se dobija 3,5-4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira tako ga ima tokom cele godine.

Ivana Budimirović, ćerka Momčila Budimirovića, i organizatorka događaja Milica Lukić, gostovale su u emisiji “Dobro jutro Srbijo” na TV Happy. Tom prilikom predstavile su kozji sir i najavile događaj koji će se održati za vikend na Zvezdari i kada će se izložiti i degustirati ovaj delikates.

Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega pre svega kupuju elitni restorani poput ‘Tri šešira’, ‘Franša’… Inače sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod jer u njemu nema aditiva ako izuzmemo kuhinjsku so“, objašnjava Budimirović.

“Usavršavanje procesa proizvodnje je trajalo nekih 4-5 godina i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda, gde se podsirava svaki komad, živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatan proizvod“, ističe Budimirović.

I pakovanje je unikatno, drveno, slikano rukom umetnika. U njega je sir pakovan za rusko tržište.

A da je osvojio srca svih ljubitelja kozjeg sira ne samo u Srbiji, već i u svetu, govore i zlatne medalje na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

Izvor: agromedia.rs

Zašto je livadski med najcenjeniji?

Mada je bagremov med najtraženiji na svetskom tržištu i jedan od najskupljih, u Srbiji se više traži livadski. Interesantno je to što u inostranstvu med poreklom sa livada i pašnjaka nema naročitu vrednost i više se koristi u industriji, a u Srbiji, pored šumskog, zbog lekovitosti i široke primene najčešća je preporuka pčelara.

Livadski med kao poliflorni nastaje od više vrsta biljaka od kojih svaka ima specifičan hemijski sastav, pa sam med ima više vitamina, mineralnih materija ili eteričnih ulja. Livadski med se vrca krajem avgusta od biljaka koje cvetaju od ranog proleća, kao što su maslačak, bela rada, žalfija, ljubičica, majčina dušica, kantarion, hoću neću ali i od cvetova stabala jabuke, šljive, trešnje. Zbog toga što potiče od livadskog cveća, neretko se naziva i cvetni med.

U paleti proizvoda porodice Kovačević iz Kragujevca možete pronaći i livadski med, koji se, po njihovim rečima, kupuje u velikim količinama. Naša preporuka je da med i proizvode na bazi meda kupujete direktno od pčelara, kako biste bili sigurni da su proizvodi kvalitetni.

Medus proizvodi, foto: Toma Kovačević
Medus proizvodi, foto: Toma Kovačević

Kao što kantarion povoljno deluje na kožu, majčina dušica i ljubičica na kašalj, a maslačak je poznat kao “čistač” krvi, tako i med od ovih biljaka, preuzima njihova lekovita svojstva. U zavisnosti od predela i sastava biljaka od kojih pčele prave med, boja može biti žuta do tamno – crvenkasta. U mirisu može dominirati najzastupljenija biljka, a ukus je najčešće blag i aromatičan, pa kao hrana dobro deluje na želudac. Takođe, u zavisnosti od sastava, livadski med ima različit period kristalizacije. Kada se kristališe, dovoljno je staviti med u posudu sa mlakom vodom i zagrevati na temperaturu od 40 do 50 °C, kako bi se sačuvala sva lekovita svojstva.

Osnovna upotreba livadskog meda je za jačanje imuniteta. Apiterapeuti napominju da livadski med treba uzimati iz naše okoline, naročito ako imamo problema sa alergijskim reakcijama na polen, jer livadski med nastaje od polena više biljaka, koje su uzrok svih tih alergija. Zbog specifičnog sastava preporučuje se konzumacija tokom cele godine, a naročito u jesenjem i prolećnom periodu, kada se najviše javljaju prehlade. Povoljan je za oporavak organizma, vitalnost starijih osoba i za razvoj dece. Preporučuje se bolesnicima kardiovasularnih respiratornih oboljenja. Zbog bogatstva minerala, organskih kiselina i raznih enzima, poseduje antigljivično, antimikrobno, ali i antiseptičko dejstvo, a koristi se najviše kao preventiva. Jedna kašika dnevno livadskog meda štiti organizam od eventualnih zaraza i infekcija i čisti krv od raznih toksina.

Izvor: agroklub.rs

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”.

Da li je slanina zdrava?

Neki je kude, neki je hvale. Dok neki žude za njom, ali je izbegavaju zarad zdravlja i linije, drugi je jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je u pravu? U svakom slučaju, ono što vam možemo reći odmah na početku, jeste da je slanina preukusna i da joj je teško odoleti. A, da li je uopšte potrebno da joj odolevate i da li slanina treba da bude deo vaše redovne ishrane, saznajte u nastavku.

Svi koji kude slaninu imaju pravo samo da je ne treba preterano jesti, kao ni sve druge namirnice.

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim blagodetima.

Kod Brkovića iz Mačkata možete kupiti domaću suvu slaninu. Kažu nam da je ovaj tradicionalni domaći delikates izuzetno zdrav i bogat vitaminima. Prepručuju da se isecka na sitne komade i konzumira uz domaći sir.
Domaća slanina, foto: brkovic.rs
Domaća slanina porodice Brković, foto: brkovic.rs

Mnogi misle da je štetna za srce, međutim nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor i kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Ova slana poslastica je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Domaća suva slanina, foto: hranasanasihpolja.rs
Domaća suva slanina porodice Brković i nagrada sa slaninijade u Kačarevu, foto: hranasanasihpolja.rs

Naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Puna je vitamina. Slanina je puna esencijalnih B vitamina, koji su nam potrebni za održavanje imunološkog sastava. Sadrži 65 % preporučenog dnevnog unosa tiamina, 47 % niacina, 38 % vitamina B12 i 36 % cinka. Dakle, mesto da koristite multivitamine, jedite slaninu.

Belančevine su ključni sastojak zdrave ishrane, a slanina je puna belančevina.

Slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao „ukus za uživanje“, poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

Slanina je bogata zasićenim mastima, što znači da ćete duže biti siti nego da se najedete ugljenih hidrata. Ako umirete od gladi, slobodno pojedite malo slanine i izdržaćete od doručka do ručka ili ručka do večere. U slanini ima samo 2 odsto loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima.

Foto: brkovic.rs

Suprotno mišljenju, ne goje nas masti, već ugljeni hidrati. Nauka potvrđuje da uz ishranu sa smanjenim udelom ugljenih hidrata možete smršati. Mnogi misle da nam ugljeni hidrati pružaju energiju, što nije istina. Čak su i naši preci energiju nadoknađivali mastima. Masti su mnogo delotvorniji u održavanju energije.

Izbegavajte ugljene hidrate, jedite slaninu!

Pri spomenu na slaninu, najčešće pomislimo na svinjsku. Ali, šta je s ljudima koji ne jedu svinjetinu? Problem rešen. Nabavite ćureću slaninu. Taj delikates, se naime, može dobiti od bilo koje vrste životinja. A verovali ili ne, postoji čak i pačja slanina.

I na kraju: Ništa ne može izlečiti mamurluk kao masna slanina i šoljica kafe.

I još jedan argument u korist slanine. Šta skladište u sebe životinje koje idu u zimski san? Pa, naravno slaninu. Iz nje crpe sve potrebne sastojke koji su im potrebni za održavanje života. I to je dokaz da slanina sadrži sve korisne sastojke.

Izvor: www.mogujatosama.rs

Medus miks: med i seme koprive kao lek za anemiju i jačanje imuniteta

Miks meda, polena i koprive koristi se za poboljšanje krvne slike jer je veoma bogat gvožđem, ali se preporučuje preventivno za bolje stanje organizma. Seme koprive je možda najbolje protiv anemije, ali to nije jedina prednost upotrebe ovog semena.

Utvrđeno je da seme koprive jača organizam, daje mu energiju i snagu, otklanja umor i podiže imunitet. Med je poznat po tome da konzerviše i vrlo dobro čuva svojstva namirnica koje mu se dopadaju, pa je tako i sa semenom koprive.

Polen je retka namirnica, koja se zbog svoje kompleksnosti i sastava ne može veštački stvoriti u laboratoriji. Polen je prava riznica hranljivih sastojaka, sadrži sve one materije koje su neophodne za normalno funkcionisanje kao i za rast i razvoj ljudskog organizma, kao što su proteini, masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, enzimi, hormoni.

Medus miks: med, polen i kopriva, foto: Toma Kovačević
Medus miks: med, polen i kopriva, foto: Toma Kovačević
Kopriva je višegodišnja biljka koja se može naći širom sveta, a vrlo je rasprostranjena i kod nas. Cveta od juna do septembra meseca. Ima srcolike i nazubljene listove koji prilikom dodira peckaju, pa zato morate biti obazrivi kada je berete. Kopriva pecka jer sadrži mnoštvo hemikalija koje se nalaze u dlačicama lista. One izazivaju iritaciju, peckanje, svrab i specifično crvenilo poznato kao „koprivnjača“.

Najefikasniji način za nadoknadu gvožđa u organizmu je kopriva sa medom. Vrhovi koprive, oko 300 grama a može i više, sitno se iseckaju i pomešaju sa kilogram meda. Uzima se po kašika ujutru i uveče. Kada nema sveže koprive može i seme ove biljke, a idealna kombinacija ovog miksa je kada se kupi direktno od pčelara, pošto oni vode računa o kvalitetu meda i same biljke.

U paleti proizvoda brenda “Medus” nalazi se i ovaj miks, koji Kovačevići preporučuju za konzumiranje i dodaju da je prvo potrebno utvrditi razlog gubitka gvožđa iz organizma, pa to nadoknaditi sa ovom zdravom namirnicom.

List koprive koristi se i za pravljenje ulja, čajeva i tinktura od koprive.

Piše: Milica Lukić

Uz ovakvu zimnicu, nikome zima ne bi teško pala!

Nedavno smo imali priliku, da na četvrtoj po redu, manifestaciji “Dani domaće kuhinje” ponovo ugostimo porodicu Brković iz sela Mačkat.

Brkovići su, kao što to obično biva, izložili tradicionalne suhomesnate proizvode, kao što su svinjska i goveđa domaća pršuta, slaninica, kulen, kobasica, domaći čvarci…

Sušara kod Brkovića, (foto: brkovic.rs)
Sušara kod Brkovića, (foto: brkovic.rs)

Ovaj prizor nikoga ne ostavlja ravnodušnim, zar ne?

Do naredne promocije domaće hrane i pića, koja će se održati sredinom novembra meseca, ove domaće specijalitete možete poručiti putem portala brkovic.rs a mi vam garantujemo ukus i kvalitet ovih domaćih proizvoda.

Brkovići za ovu sezonu pripremaju i nešto bogatiji asortiman proizvoda. O čemu je reč i šta su to novo pripremili za vas, saznaćete uskoro na našem portalu.

Piše: Milica Lukić

Pogledajte šta Brkovići imaju u proizvodnom asortimanu:

Porodica Brković: Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici

U ovim teglama garantujemo kvalitet meda

Pored trovanja pčela, pojava falsifikovanog meda na tržištu predstavlja jedan od najvećih problema u pčelarstvu. Zapravo, 100% prirodni med je čist proizvod u kome ne sme da bude dodatka bilo koje druge supstance. Med, kao i ostali pčelinji proizvodi, retka su vrsta hrane koja bi do nas trebala da dođe u gotovo neizmenjenom obliku, bez industrijske prerade, odnosno, onako kako su je pčele pripremile.

Kovačevići iz Kragujevca pčelarenjem se bave već više od deset godina. Pored kvalitetne proizvodnje, trude se da svim potrošačima putem društvenih mreža, portala “Hrana sa naših polja” i manifestacije “Dani domaće kuhinje” prezentuju njihove proizvode i podele mnoštvo informacija koje su vezane za kvalitet proizvoda i njegovu konzumaciju.

Medus proizvodi, (foto: Toma Kovačević)
Medus proizvodi, (foto: Toma Kovačević)
Da bi se napravio vrhunski proizvod, kao što je med, potrebno je uložiti mnogo truda, rada i znanja. Sam proces proizvodnje meda odvija se sporo jer se med proizvodi ručno. Sa druge strane, kada je reč o prodaji meda, tražnja za medom je uvek veća od ponude.
Kako bi zadovoljili potrebe tržišta, pojedini proizvođači meda dodaju u med razne šećere ili proizvode „med“ (recimo od kukuruznog skroba ili korišćenjem sirupa za bombone) u kome, zapravo, nema ni jednog grama meda. Takvi, nesavesni i neuki ljudi prodaju veštački med, sa jasnim ciljem – da ostvare profit.

Kovačevići med prodaju u teglama od po pola kilograma i kilogram. U ponudi imaju i mini pakovanja za decu. Njihove proizvode lako ćete prepoznati. Poseduju crnu etiketu na kojima se jasno vidi naziv “Medus”. Ove kvalitetne proizvode porodice Kovačević nećete pronaći u slobodnoj prodaji, pošto je reč o tradicionalnoj kućnoj radinosti, ograničenoj proizvodnji sa izuzetnom preciznošću kada je reč o kvalitetu proizvoda.

Najsigurniji način je da med kupite direktno od pčelara. Da nađete pčelara iz svoje okoline, da se raspitate da li taj čovek ima pčele, koliko ima košnica… Jedino na taj način možete biti sigurni da ste kupili pravi, prirodni med. Naša preporuka su proizvodi “Medus”, koje možete poručiti i dobiti isporuku na kućnu adresu. Od vrednih Kovačevića dobićete informacije koji med da uzmete, koji miks je dobar za prehladu, probleme sa upalom grla, koji miks preporučuju za decu, za kombinaciju sa puterom na krišku hleba ili dvopek i slično.

Medus proizvod, (foto: Toma Kovačević)
Medus proizvod, (foto: Toma Kovačević)

Naša preporuka je miks meda i organske aronije. Aronija je antioksidans sa velikim brojem vitaminima. Pored toga sadrži i minerale kao što su: kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Ovaj čaroban miks daje snagu telu kroz mnoštvo vitamina i minerala.

Piše: Milica Lukić

Pogledajte kako izgleda pčelinjak kod Kovačevića:

Pčelinjak porodice Kovačević – osetite ukus prirode

Pčelinjak porodice Kovačević – osetite ukus prirode

Porodica Kovačević iz Kragujevca na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti.

Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus
Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Kovačević nam priča da je za kvalitetan med pre svega potreban predan rad i ljubav prema pčelama i pčelarstvu. Njihov osnovni zadatak je da pčelama stvore što optimalnije uslove, a one će sigurno uraditi svoje. Osnovne stvari su svakako zaštita od bolesti, ostavljanje meda pčelama kao i redovna kontrola.

Pčelinjak porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević)
Pčelinjak porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Dodaju i da su za predstojeću manifestaciju “Dani domaće kuhinje”, koja će se održati za vikend, 12. i 13. oktobra, pripremili vrlo raznovrstan asortiman proizvoda u različitim ambalažama.

Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević)
Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Pogledajte kako je to izgledalo na jednom od prethodnih događaja:

Porodica Kovačević: Decenija uspešnog pčelarenja

Piše: Milica Lukić

 

 

Baneri

Najviše čitano

Najnovije vesti