уторак 25.фебруар 2020.

Ova porodica pravi namaze i sirupe od organske maline

Porodica Jović iz Čuruga, nosioci poljoprivrednog gazdinstva “Jović”, koja je 2016. godine podigla malinjak zasnovan na organskim principima proizvodnje, ove godine nije se oslanjala na otkupljivače. U porodičnom poslu otišli su korak dalje, s obzirom da bobice ovog ukusnog voća prerađuju praveći namaze i sirupe.

Ukupna površina pod malinom poljoprivrednog gazdinstva „Jović“ iznosi 3,4 hektara od čega je 2,7 hektara zasada sorte Polka i 70 ari sorte Polana.

Zasadi porodice Jović formirani su sa prvoklasnim sadnim materijalom uz primenu svih agrotehničkih mera, opremljeni zalivinim sistemima, sistemima za orošavanje (tuširanje), i u završnom projektu zasene (betonski stubovi i žice su montirani), kako bi se zbog vremenskih uslova, temperatura spustila za 5 do 6°C i stvorili optimalni uslovi za uzgoj malina.

Mile Jović, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, priča nam da je zasad maline najmoderniji u Vojvodini, kada je organska proizvodnja u pitanju. Dodaje nam da uskoro očekuje registracija proizvoda organskog porekla.

Proizvodi od organske maline, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi od organske maline, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Porodica Jović u svom proizvodnom asortimanu koji su nazvali “NINA” ima džem od organske maline i nekoliko vrsta namaza kao što su kombinacija maline i đumbira, maline i vanile, kupine, maline i mente, kupine, maline i cimeta, kao i sirup od organske maline sa dodatkom organskog šećera.

Naš sagovornik napominje da je prinuđen da određene količine maline iz organske proizvodnje nabavlja iz hladnjače. Isti slučaj je i sa kupinama, koje za sada mora da uzima od organskih proizvođača, pošto za svoje zasade (dva reda) čeka sertifikat, koji će mu omogućiti da ih ubaci u preradu i potpuno osamostali.

“Odlučio sam da se posvetim organskoj proizvodnji jer je to bio jedini mogući pravac koji sam mogao da sledim i u kojem je zasad maline mogao da se zadrži. Nedostatak hladnjače i niska otkupna cena maline, neki su od razloga koji su me opredelili za organsku proizvodnju, koju danas smatram svetlom budućnošću za male proizvođače, koji jednog dana mogu da prerastu u velike, jer svi znaju šta je zdravo, dobro i kvalitetno.

Porodica Jović je svoje proizvode izložila na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”. Pogledajte šta su tom prilikom izjavili.

Piše: Milica Lukić

Da li znate kako se proizvodi užička kobasica?

Meso zaklanih životinja se utroši u svežem stanju oko 1/3, a ostalo meso se preradi u kobasičarske i suhomesnate proizvode. Održivost svežeg mesa je kratkog vremena, a održivost kobasica i suhomesnatih proizvoda je duža.

Da bi se iskoristile tehničke mogućnosti konzerviranja mesa, kao što su: fizička sredstva (hlađenje i smrzavanje), hemijska sredstva (kuhinjska so, nitrati i nitriti) i termička (barenje, kuvanje i dimljenje) proizvode se razne vrste kobasica i suhomesnatih proizvoda razne trajnosti. Održivost pomenutih proizvoda se povećava, ali različito zavisno od vrste proizvoda. Kod svežih kobasica održivost je najkraća, duža kod polutrajnih proizvoda od mesa, a najduža je kod trajnih proizvoda od mesa, pa čak i do jedne godine.

Ali sva tehnička obrada mesa ima i svoje nedostatke, pa meso gubi svoje hranljive materije promenom sastojaka i gubi svoju težinu isparavanjem-sušenjem (kalo). Kod pogrešne upotrebe tehničkih obrada mesa može doći do kvarenja mesa, pa čak i do trovanja mesom.

Da bi se meso duže upotrebljavalo za ljudsku ishranu mora da se na razne načine konzervira. Za konzerviranje se upotrebljavaju hladnoća, hemijska i termička sredstva.

Kod proizvodnje kobasica i suhomesnatih proizvoda upotrebljavaju se sva pomenuta sredstva kako bi se ubio što veći broj nepoželjnih bakterija a da bi se meso i mesni proizvodi održali duže za ljudsku ishranu.

Standardne temperature termičke obrade mesa imaju tu osobinu da ubija klice a preživele čini nesposobnim za dalji razvoj i da smanjuje vlagu proizvod (kaliranje proizvoda) i čini duže održivim. Da bi ukus i miris proizvoda od mesa bili ugodni, pored termičke obrade dodaju se neki začini.

Prema količini vlage u termički obrađenim proizvodima od mesa određuje se i njihova održivost, pa imamo sveže, polutrajne i trajne proizvode. U proizvodnji raznih vrsta kobasica upotrebljavaju se i omotači razne dužine i kalibra prema vrsti kobasica.

Omotači mogu biti prirodni i veštački. Prirodni omotači, ako nisu dobro konzervirani, imaju veliki broj klica, naročito truležnih, dok veštački omotači su mnogo sterilniji i ujednačene dužine i kalibra, pa se danas dosta upotrebljavaju.

Naročito su važni HIGIJENSKI uslovi proizvodnje kobasica i suhomesnatih proizvoda, Iako se vrši termička obrada proizvoda od mesa, sve klice ne budu uništene i neosposobljene za dalji razvoj, kod nehigijenske obrade i dužeg lagerovanja se ipak razvijaju i to one truležne bakterije koje kvare proizvode od mesa.

Treba dodati da prilikom manipulacije sa mesom, broj bakterija znatno povećava, naročito kod slabih higijenskih uslova počev od lične pa do higijene posuda, alata i mašina. Poznato je da se bakterije slabije razvijaju u sredini gde nema vazduha, pa se kod proizvodnje hrenovki upotrebljavaju kese sa vakumiranim vazduhom.

Upotreba drveta za dobijanje dima za termičku obradu proizvoda od mesa igra važnu ulogu. Drvo mora biti od bukve, jer daje najbolji dim sa malo štetnih sastojaka.

Užička kobasica, proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs
Užička kobasica, proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs

Prema upotrebi mesnog testa u proizvodnji kobasica ili bez njega imamo: barene, polutrajne, trajne, sveže i kuvane kobasice. Barene i polutrajne se proizvode od mesnog testa i manjeg dela krupno usitnjenog čvrstog masnog tkiva, polutrajne od većeg dela krupno usitnjenog mesa, dok trajne, sveže i kuvane kobasice nemaju mesno testo.

I kale ovih proizvoda od mesa je različito zavisno od gubljenja vlage, tako sveže kobasice imaju relativno mali kalo, dok polutrajne imaju 10-16%, a trajne čak 30-40 °C. Termički obrađeni proizvodi od mesa se lageruju u prostorije sa temperaturom do 20 °C.

U prodavnicama sveže i polutrajne kobasice se drže u hladnjacima, a trajne u suvom i promajnom prostoru obešene. Kvarenje kobasica i suhomesnatih proizvoda dolazi uglavnom zbog nepravilnog salamurenja i nepravilne termičke obrade, načina i dužine uskladištenja.

Prilikom opisivanja proizvodnje pojedinih proizvoda od mesa dati su: koji je to proizvod i od čega se proizvodi (grubi sastav), a onda pravi sastav, kratak opis tehnološkog procesa proizvodnje i organoleptičke osobine gotovog proizvoda.

Užička kobasica spada u trajne kobasice, a proizvodi se u užičkom kraju.

Sirovinski sastav ovog proizvoda je:
Sveže svinjsko meso I kategorije 50%
Sveže svinjsko meso III kategorije 30%
Sveže goveđe meso II kategorije 10%
Čvrsto masno tkivo 10%

Dodaci:
Na 100 kg mase dolazi:
Kuhinjska so 2.500 kg
Šalitra 0,100 kg
Šećer 0,400 kg
Beli biber 0,150 kg
Beli luk 0,100 kg
Paprika 1,000 kg (1/2 ljute i 1/2 slatke paprike)

Izvor: Proizvodnja kobasica i suhomesnatih proizvoda
Autor: Perić Tihomir

Toma Kovačević: Unapređenje plasmana i prodaje meda, evo i kako!

Pored kvaliteta i originalnosti, transparentnost u radu predstavlja jednu od osnovnih uspeha “medus” brenda.

Na medus profilima na društvenim mrežama možete videti postupak proizvodnje mikseva, propolisa kao i svih drugih pčelinjih proizvoda.

Tu se nalaze fotografije i snimci pčelinjaka, kao i okruženja u kome se on nalazi.

Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević
Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević

– Smatram da je transparentost osnova u stvaranju odnosa između proizvođača i potencijalnih kupaca. To se ne može postići samom jednom reklamom ili jednim tekstom, već se na tome radi godinama i u svakom segmentu posla. U marketingu, u odnosu sa ljudima, u načinu rada… Dobra reklama može da privuče mnogo ljudi ali samo transparentnost i iskrenost će ih zadržati – ističe naš sagovornik, Toma Kovačević.

Foto: detalj sa manifestacije "Dani domaće kuhinje"
Foto: detalj sa manifestacije “Dani domaće kuhinje”, foto: Toma K.

Koliko je med zdrav i važan za čoveka znaju skoro svi, jedino pitanje koje se postavlja je to, da li je taj proizvod, u ovom slučaju med, zaista pravi, da li je potpuno prirodan i da li može da se svrsta u domaće proizvode? A jedini način da se u to uverite jeste upravo transparentnost pčelara.

Kada vidite gde je nešto nastalo, ko je na tome radio i ko o tome ima pozitivan stav, možete biti sigurni da je to pravi proizvod za vas.

 

Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević
Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević

Još jedna stvar po kojoj se “medus” izdvaja od drugih jeste to što svako može doći na pčelinjak i da se uživo uveri u sve to. Njihov pčelinjak je često mesto okupljanja pčelara, ne samo iz Kragujevca već i iz okoline.

Takođe su gosti na medus pčelinjaku bile i njihove kolege iz Slovenije i Bugarske.

Piše: Milica Lukić; Toma Kovačević

Dejan Brković: Prvi utisci sa jubilarne “Pršutijade”

Ogledalo proizvodnje sušenog mesa po pradedovskoj recepturi je slika i prilika Mačkata, jednog sela u čitavom kraju u kome se stanovništvo podmlađuje i sve ga je više. Prema popisu iz 1991. Mačkat je brojao 689 žitelja u 161. domaćinstvu, a prema poslednjem ovde živi 892 duše u 262 kuće.

Ovome je najviše doprinela pršuta. Mladi koji su ostali na selu posvetili su se poslu koji su naučili od predaka i pretvorili u porodični biznis, a mnogi su se vratili iz gradova i zasnovali porodice.

Sajam suhomesnatih proizvoda, popularna “Pršutijada”, puni dve decenije trajanja tokom kojih slavi zanat koji je oživeo selo u podnožju Zlatibora i kojim se bavi 40-ak porodica iz Mačkata. Ne samo da one žive od ovog biznisa, nego i njihove male firme zapošljavaju po nekoliko majstora vičnih da od sirovog komada mesa naprave kvalitetnu pršutu, kobasicu, slaninu i sve ostale đakonije.

Bogat tanjir sa suhomesnatim proizvodima, Pršutijada 2020. godine, foto: Dejan Brković
Bogat tanjir sa suhomesnatim proizvodima porodice Brković, Pršutijada 2020. godine, foto: Dejan Brković

Pršutarstvo je posao od koga može lepo da se živi, priča Dejan Brković, jedan od proizvođača suhomesnatih proizvoda i izlagač na ovogodišnjoj “Pršutijadi”, koja je ove godine po 20. put okupila proizvođače ovih delikatesa. 

Pod šatrom u porti crkve Svetog Ilije u Mačkatu juče je počela ova tradicionalna manifestacija i trajaće zaključno sa 16. februarom.

“Pršutijadu” prosečno posećuje 10.000 gostiju, a od ovogodišnje jubilarne očekuje se da nadmaši dosadašnje brojke. Ne samo u broju gostiju, nego i što se tiče ekonomskog efekta.

Štand porodice Brković sa Pršutijade 2020. godine, foto: Dejan Brković
Štand porodice Brković sa Pršutijade 2020. godine, foto: Dejan Brković

Naš sagovornik, Dejana Brković, mladi proizvođač pršute, priča nam da je ovogodišnja “Pršutijada” na državni praznik Sretenje, osim toga i za vreme zimskog raspusta. Zato on očekuje da će ka Mačkatu tada pohriliti veliki broj turista sa Zlatibora a praznični dan iskoristiti meštani Užica i okolina.

Na štandu porodice Brković nalazi se veliki izbor suhomesnatih đakonija. Pričaju nam, da će se i ove godine, po običaju proglasiti najbolji proizvođači užičke svinjske, goveđe i ovčje, pršute, slanine, kobasice, stelje.

Brkovići mogu da se pohvale mnogobrojnim nagradama sa ove manifestacije i nadaju se da će ih biti još dosta. Dodaju i da će svi posetioci biti u prilici da degustiraju proizvode i kupe ih po sniženim, sajamskim cenama.

Piše: Milica Lukić

Sagovornik: Dejan Brković

Podaci o selu Mačkat preuzeti sa sajta blic.rs

Plan poziva iz IPARD II programa za 2019. godinu

Prema planu poziva iz IPARD II programa (2014-20120.) u 2019. godini biće raspisana četiri konkursa.

Prvi bi trebalo da bude raspisan u junu.

Mera 1

Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava koje uključuju izgradnju objekata (farmi, skladišnih kapaciteta, hladnjača, opremanje voćnjaka, podizanje sistema za navodnjavanje, plastenika, staklenika…), kao i nabavku opreme, mašina i mehanizacije, uključujući i traktore.

Ovaj javni poziv najavljen je za 17. jun, a trajaće do 15. septembra 2019. godine. Iznos sredstava je 4.745.456.547,00 dinara.

Mera 3 

Investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Planirano je da bude otvoren 1. avgusta i da traje do 15. oktobra 2019. godine. Korisnicima će biti na raspolaganju 3.636.926.020,00 dinara.

Mera 7

Naziv ove mere je Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja (izgradnja i opremanje).

Ova mera obuhvata mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda na gazdinstvu, odnosno diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, između ostalog i mogućnost investiranja u ruralni turizam.

Prema planu, ovaj konkurs biće otvoren od 15. novembra 2019. godine do 11. februara 2020. godine. Iznos planiranih sredstava je 1.733.909.506,00 dinara.

Mera 9

Konkurs se odnosi na tehničku pomoć.

Po planu, biće otvoren od 1. oktobra do 31. decembra 2019. godine. Iznos sredstava je 340.754.942,00 dinara.

Naša zemlja od 2014. do 2020. godine na raspolaganju ima ukupno 175 miliona evra za poljoprivredu i ruralni razvoj u okviru ovog programa.

U prvoj godini korišćenja sredstava iz IPARD programa najviše zahteva Upravi za agrarna plaćanja upućeno je za nabavku novih traktora.

Procenjuje se da korišćenje IPARD sredstava može privući dodatne investicije u domaći agrar u iznosu oko 400 miliona evra.

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period od 2014. do 2020. godine.

Neke od izmena ovog, krovnog dokumenta za IPARD, odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima, piše Smart IPARD.

Velika novina za voćare je to što je uvedena i nova investiciona podrška u vidu sadnica.

Olakšica će biti i u pogledu poštovanja standarda.

Izmena ima i u povrtarskoj proizvodnji. Uslov za konkurisanje za IPARD podsticaje su 3 do 100 hektara pod povrćem na otvorenom, a ne kao do sada – do najviše 50 hektara.

Izvor: https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/ostalo/plan-poziva-iz-ipard-ii-programa-za-2019-godinu/

Da li znate kako se koristi cvetni polen?

Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda.

Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma.

Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela.

Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljače cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno.

Proizvodi brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)
Proizvod brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)

Cvetni prah sa medom koristi se u ljudskoj ishrani kao sredstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo.

Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za pravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med.

Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 – 0,050 mm u razmeri, a kod samo malog broja biljaka kao što je tikva 0,15 – 0,20 mm.

Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije…

Izvor: www.pcelica.co.rs

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne i zdrave domaće proizvode.

Pčelinjak porodice Kovačević – osetite ukus prirode

Porodica Kovačević iz Kragujevca na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti.

Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus
Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Kovačević nam priča da je za kvalitetan med pre svega potreban predan rad i ljubav prema pčelama i pčelarstvu. Njihov osnovni zadatak je da pčelama stvore što optimalnije uslove, a one će sigurno uraditi svoje. Osnovne stvari su svakako zaštita od bolesti, ostavljanje meda pčelama kao i redovna kontrola.

Pčelinjak porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević)
Pčelinjak porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Dodaju i da su za predstojeću manifestaciju “Dani domaće kuhinje”, koja će se održati za vikend, 12. i 13. oktobra, pripremili vrlo raznovrstan asortiman proizvoda u različitim ambalažama.

Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević)
Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Pogledajte kako je to izgledalo na jednom od prethodnih događaja:

Porodica Kovačević: Decenija uspešnog pčelarenja

Piše: Milica Lukić

 

 

Gurmanski putevi vode u selo Mačkat

Selo Mačkat nalazi se na severoistočnim obroncima Zlatibora na prelazu ka Užičkoj kotlini. Magistralni put koji prolazi kroz ovo selo omogućava lak dolazak svima koji žele da ga posete. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 850 m, na mestu na kome se susreću mediteranska, kontinentalna klima i ruža vetrova.

Ovi uslovi idealni su za proizvodnju prerađevina od mesa po čemu je Mačkat nadaleko poznat.

U želji da očuvaju svoju tradicionalnu proizvodnju i prikažu je svetu, stanovnici sela Mačkat svakog januara organizuju Pršutijadu, takmičarski sajam suhomesnatih proizvoda.

Kafana je uvek bila institucija od posebnog društvenog značaja u životu Srba, a Mačkat je verovatno kafanska prestonica Srbije. Broj kafana, i to kakvih, prema broju stanovnika je verovatno najveći u Srbiji. Već godinama, za brojne gurmane koji dolaze na Zlatibor, Mačkat predstavlja nezaobilaznu stanicu.

Svinjska pršuta, sastav: svinjsko meso I kategorije, kuhinjska so, šećer, konzervans E250, (foto: brkovic.rs)
Svinjska pršuta, sastav: svinjsko meso I kategorije, kuhinjska so, šećer, konzervans E250, (foto: brkovic.rs)

U Mačkatu se nalazi jedan od najstarijih pravoslavnih hramova, crkva Svetog proroka Ilije. Takođe, neverovatno je da je svoje mesto u selu našao i jedan dvorac. Sagradio ga je srpski ratnik, Ratko Šopalović. Prilikom proboja Solunskog fronta, kod borbi na Kajmakčalanu, kuršum ga je pogodio u glavu. Preživeo je, ali izgubio vid. Kažu da je Ratko opipao svaki kamen koji je ugrađen u zidove, ispravljao graditelje da bi dvorac što više ličio na građevinu koju je video negde na Mediteranu pre nego što je izgubio vid.

Vredni i preduzimljivi stanovnici ovog zlatiborskog sela nisu dopustili da ih zahvate negativni trendovi koji godinama muče seoske sredine u našoj zemlji. Razvijali su ga, promovisali i napravili svojevrstan “brend” od njega. Danas je Mačkat primer kako, zahvaljujući trudu i predanom radu, jedno selo može postati uspešno i poznato.

Sušara, (foto: brkovic.rs)
Sušara, (foto: brkovic.rs)

O tome svedoči i podatak, toliko redak za Srbiju, da se u njemu već godinama konstantno povećava broj stanovnika i rađa sve više dece. Mačkat, kažu, nije ni selo ni grad. Selo nije razuđeno, tako da ljudi imaju osećaj zajedništva, upućeni su jedni na druge i veoma dobro se organizuju za zajedničke potrebe.

To je selo iz koga se ne odlazi, već dolazi i ostaje. Mnogi mladi ostali su uz svoje očeve i nastavili tradiciju sušenja pršute koja se ovde vekovima prenosi sa kolena na koleno.

U selu Mačkat živi porodica Brković, gde se već trećom generacijom za redom, neguje tradicija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina.

Porodica Brković izlaže suhomesnate proizvode na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne specijalitete.

Takođe, proizvode možete poručiti i putem njihovog sajta brkovic.rs

Izvor: podaci o selu Mačkat preuzeti su sa sajta palisad.rs

Brkovići sutra na noćnom bazaru

Duže od dve godine Novosađankama i Novosađanima pruža se mogućnost da se upoznaju sa radom i gastronomskim i umetničkim proizvodima različitih proizvođača i izlagača.

Novosadski noćni bazar postao je redovna manifestacija. Koncept ovog bazara je rad sa malim proizvođačima. Počeli su sa 160 izlagača po događaju, a danas ih imaju i do 330.

Da svaki događaj ima smisla govori posećenost koja je procenjena na 4.000 posetilaca po događaju. I na ovom okupljanju ponudiće raznovrsnu ponudu izlagača, a svi posetioci biće u prilici da i ovog puta uživaju u hrani i piću, umetničkim delima, unikatnoj garderobi i obući, nakitu i nameštaju.

U petak 15. novembra, na bazaru će učestvovati porodica Brković, koja će imati priliku da predstavi domaće suhomesnate proizvode sa obronaka Zlatibora. Neposredno posle toga, u subotu i nedelju, 16. i 17. novembra, Brkovići će biti učesnici na događaju “Dani domaće kuhinje”.

Izvor: trgpreduzetnistva.com

Piše: Milica Lukić

Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru

Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo i ove godine od 26. do 30. januara na Zlatiboru organizuje „Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije”. Savetovanje koje će se održati po 54. put svake godine okuplja agronome, poljoprivredne proizvođače, predstavnike savetodavnih službi, nastavnike srednjih poljoprivrednih škola, organizatore proizvodnje, prerade i prometa, predstavnike ministarstava i brojne medije.

Uporedno sa 54. Savetovanjem agronoma i poljoprivrednika Srbije, biće održan i 46. Simpozijum “Poljoprivredna tehnika” u organizaciji Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.

Radni deo Savetovanja trajaće tri dana. Predavanja će pratiti najnovija dostignuća u predoplemenjivanju, oplemenjivanju, tehnologiji gajenja i semenarstvu ratarskih i povrtarskih biljaka.

Razmeniće se iskustva o najaktuelnijim temama iz oblasti poljoprivrede kroz panel diskusije: Zakon o semenarstvu, Biljna klinika, Centar izvrsnosti za leguminoze, Nove tehnologije proizvodnje u svetlu klimatskih promena i Novi pristupi proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane.

Pored eminentnih stručnjaka, predstavnika ministarstava, uspešnih privrednika, priliku da iznesu svoja iskustva iz proizvodnje imaće i poljoprivredni proizvođači koji su sa NS sortama i hibridima ostvarili vrhunske prinose.

Sve informacije o „54. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije“ mogu se pronaći na sajtu Instituta www.nsseme.com

U susret ovogodišnjoj “Pršutijadi”, koja će se održati u februaru mesecu, Dejan Brković, predstavnik brenda “Prerada mesa Brković” priča nam da su ovakva okupljanja agronoma i poljoprivrednika od velikog značaja kako za selo tako i za male proizvođače. Navodi nam da velika pažnja treba da se posveti i turizmu, s obzirom da će selo Mačkat, za vreme trajanja poznate “Pršutijade” posetiti veliki broj turista, što doprinosi opstanku sela i unapređenju ruralnog razvoja.

Baneri

Najviše čitano

Najnovije vesti