Priče sa sela

Iz ličnog iskustva: Kako započeti preradu tartufa

Tartufi su najcenjenija i najskuplja jestiva gljiva na svetu. Pored izuzetnog ukusa, čuveni su i po svojim lekovitim svojstvima. Tartuf je veoma cenjena namirnica u gastronomiji jer se teško dolazi do njega i ne postoji mogućnost da se veštački uzgaja.

Poslednjih godina na domaćem i inostranom tržištu vlada veliko interesovanje za tartufe. Dosta se pisalo i govorilo o ovoj temi, pa sam pokušala malo više sa saznam od naših sagovornica, Sanje Melkus i Violete Ivković iz Novog Sada.

Ono što sam čula od njih jeste da su se upoznale na probama hora “Hašira” tek pre skoro 8 godina. Odmah su shvatile da poseduju iste poglede na svet i energiju. Nešto kasnije došla je i ideja da odustanu od poslova koje su do tada radile i pokušaju da rade za sebe.

Tartufi, foto: Sanja Melkus i Violeta Ivković
Tartufi, foto: Sanja Melkus i Violeta Ivković

-Tartufi su u našim domovima već duži niz godina i kroz druženje sa njima i pohvale ljudi koji su probali probne verzije proizvoda sa tartufima, došle smo na ideju da se predstavimo na Novosadskom noćnom bazaru u oktobru 2017. godine. Neočekivano smo odlično prihvaćene i tako se priča zakotrljala – ističu naše sagovornice.

Kako navode, tartufi rastu u specifičnim uslovima, od kiselosti zemljišta, pa do vlage i temperature. Pronalaze se uz pomoć pasa tragača ili specijalno obučenih svinja. U svetu su Italijani napravili tartufe onim što oni to danas jesu – hedonističkim užitkom za svaku priliku. Danas, iako Italija i dalje drži primat, druge zemlje takođe ulažu dosta u promociju svojih tartufa, na primer Hrvatska, sa svojim istarskim tartufima.

Sanja Melkus i Violeta Ivković
Sanja Melkus i Violeta Ivković

-Naša zemlja oduvek ima tartufe, ali se njihova vrednost iskazuje i prikazuje isključivo na inostranom tržištu. U Srbiji postoji zaista mali broj firmi koje se bave preradom tartufa. Mi smo jedna od njih pet (2018. godina). Vidimo potencijal u proizvodima i težimo ka tome da ne prodajemo sirovinu, ističu Sanja i Violeta i dodaju da su njihovi tartufi iz okoline Novog Sada i zato sa ponosom kažu da su im proizvodi od vojvođanskog tartufa.

Ono što sam takođe čula od njih jeste da od proizvoda imaju maslinovo ulje sa aromom tartufa, usitnjen tartuf u maslinovom ulju i morsku so sa komadima tartufa.

Ostali proizvodi su isključivo plod njihove mašte i inovativnih ideja, pa su napravile bademov namaz sa tartufima, hladno ceđeno lešnikovo ulje sa usitnjenim tartufom i džemove sa tartufima za ljubitelje slatko-slanih kombinacija. Imaju još proizvoda, ali kažu da će nešto ostaviti i za drugi put…

Svi proizvodi apsolutno su bez veštačkih dodataka i spadaju u segment prirodne hrane.

Proizvodi brenda Truff Truff, foto: Sanja Melkus i Violeta Ivković
Proizvodi brenda Truff Truff, foto: Sanja Melkus i Violeta Ivković

-U potragu za tartufima krećemo sa našim psima, rase Lagotto Romagnolo, koji su posebno trenirani za ovaj posao. Kada ih nađemo, trudimo se da ih što pre plasiramo u teglice, jer svežina njihove arome je najvrednija u ovoj priči. Tartuf vrlo intenzivno miriše, ali samo nekoliko dana od branja, pa zato valja biti brz. Koristimo prirodne metode, bez hemije i konzervanasa i radimo u sistemu kućne radionice – objašnjavaju naše sagovornice.

“Naši proizvodi koriste se u srećnim momentima, kada se uživa i slavi i to nam čini posebno zadovoljstvo. Takođe, imamo plan da naviknemo što više ljudi u Srbiji da koristi hranu sa naših polja i šuma, pa tako i tartufe. Pune smo entuzijazma i inovativnih ideja i drago nam je što možemo zadovoljiti ukus i najzahtevnijih ljubitelja odlične hrane”, ističu Sanja i Violeta na kraju razgovora za naš portal.

Piše: Milica Lukić

Sagovornice: Sanja Melkus i Violeta Ivković

 

 

 

 

Prednosti prodaje poljoprivrednih proizvoda putem interneta

Moderne tehnologije pronašle su svoje mesto i u domenu poljoprivrede. Od posebnog značaja je internet. On pruža brojne mogućnosti u pogledu sticanja znanja, prikupljanja informacija, ali i prodaje proizvoda koje poljoprivrednici proizvode na svojim gazdinstvima.

Veliki broj ljudi svakodnevno pretražuje internet u potrazi za proizvodima koji im trebaju. Žele da poručuju brzo, direktno, u udobnosti svog doma. Postoji nekoliko načina na koje se može prodavati putem interneta. Preko internet prezentacije (sajta) može se istaći ponuda proizvoda, sa dodatnim informacijama o proizvodu i poručivanju. Jedan deo prezentacije bi trebalo posvetiti i proizvođaču i istoriji njegove proizvodnje, kako bi se kupci bolje upoznali.

Najvažnije je biti otvoren po pitanju poslovanja. Tako se stiče poverenje u proizvođače, i njegovu uslugu ili proizvode.

U prodaji preko sajta, moguće je samo navesti proizvode i usluge, sa fotografijama i opisima, uz poziv da se kontaktira prodavac direktno – preko mejl adrese ili telefonom.

Druga opcija je da se postavi elektronska prodavnica, u kojoj bi se proizvodi prikazivali takođe uz opis i fotografiju, ali sa mogućnošću brze porudžbine bez kontaktiranja prodavca. Taj proces se odvija preko elektronske korpe. U oba slučaja proizvodi se prodaju kupcima direktno, bez posrednika. Ulaganja za koja proizvođač mora biti spreman su pokretanje i održavanje internet prezentacije.

Izvor: pixabay.com
Foto: pixabay.com

Za prodaju preko interneta nije nužno imati svoju internet prezentaciju, već se ona može sprovesti i preko “internet pijaca”. Radi se o elektronskim prodavnicama koje su usmerene na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Funkcionišu baš kao i pijace, samo preko interneta. One na jednom mestu okupljaju i poljoprivrednike i potencijalne kupce.

Sa razvojem interneta pojavile su su se i društvene mreže, od kojih je najpoznatiji Fejsbuk. Kako se broj korisnika ove mreže neprekidno uvećava, mnogi su iskoristili priliku da promovišu svoje biznise i proizvode. Tako su nastale prezentacije raznih proizvođača, koje su vremenom dobijale i svoje pratioce. Proizvođač – manji ili veći, postavlja fotografije svojih proizvoda (sadnice, semena, predmeti iz domaće radinosti, med) uz opis, uz obavezne podatke kako da ga kupac kontaktira.

Nije potrebno nikakvo napredno poznavanje rada na računaru, sve se može jednostavno urediti. Ovaj način internet prodaje, za sada, može se obavljati bez bilo kakvih troškova. Potrebno je samo malo poznavanje načina na koji ova društvena mreža funkcioniše i uz malo umešnosti i posvećenosti mogu se ostvariti dobri rezultati.

Tako je i porodica Brković osnovala sajt brkovic.rs putem kojeg se kupci mogu informisati o proizvodima koji su u ponudi, kao i kako da te proizvode poruče. Na društvenim mrežama Facebook i Instagram svi zainteresovani mogu pronaći i njihove stranice pod nazivom Prerada mesa Brković, gde svakodnevno mogu ispratiti šta su to novo pripremili i na kojim manifestacijama izlažu svoje domaće proizvode.

Proizvodi porodice Brković, (foto:hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi porodice Brković, (foto:hranasanasihpolja.rs)

Izvor: PSSS Užice, stručni tekstovi

Uzgoj i berba jagoda kod porodice Jezdimirović

Iako je selo Brgule, koje se nalazi nedaleko od Uba, poznato po brojnim dobrim ratarima, porodica Jezdimirović odlučila je da se bavi plasteničkom proizvodnjom jagoda. Sudeći po vrhunskom, kvalitetnom rodu, sigurnim kupcima i sve većem broju plastenika, sigurno je da nisu pogrešili.

Naš sagovornik, Nenad Jezdimirović, koji već godinama uzgaja jagodu u plastenicima, otkrio mi je zašto su se odlučili za ovu voćnu vrstu, kako ostvaruju dobar rod i gde plasiraju jagodu.

-Godine 2013. od prijatelja sam na poklon dobio sadnice jagode. Nedugo nakon toga, nakon informisanja i saveta prijatelja kako započeti sa ovom voćnom vrstom, nabavio sam 600 sadnica, podigao jedan plastenik dimenzija 23×5 m i počeo sa proizvodnjom jagode na PVC foliji- ističe Jezdimirović.

Domaće jagode kod proodice Jezdimirović, foto: porodica Jezdimirović
Domaće jagode kod porodice Jezdimirović, foto: porodica Jezdimirović

Kako navodi, za uzgoj jagoda u plastenicima na foliji odlučili su se prevashodno zbog cene, jer jagoda ispod najlona stiže 15-20 dana ranije od poljske i ima značajno jaču cenu. Trenutno ima deset plastenika sa oko 5.500 sadnica na površini od 12 ari. Sa porodicom, pre početka sezone, dnevno ubere oko 100 kg a u sezoni čak 3.000 kg svežih plodova za koje ima stalne i pouzdane mušterije. Celokupnu količinu prodaje u svežem stanju, ne planira da je prerađuje, pošto, kako mi kaže, sve proda po dobroj ceni.

Osim što povećava toplotu zemljišta, pa tako štiti biljku od izmrzavanja, plastična folija čuva vlagu u zemlji i sprečava rast korova. Plod stiže oko dve nedelje ranije u odnosu na uzgoj na otvorenom, a prinosi, prema mišljenju stručnjaka mogu biti veći i za 30-40 odsto u odnosu na konvencionalan način, u šta se svakako i ovaj mladi proizvođač i uverio. Plodovi na foliji su kvalitetniji, a što je za voćare i najvažnije, i dobro plaćeni.

Domaće jagode kod porodice Jezdimirović, foto: porodica Jezdimirović
Domaće jagode kod porodice Jezdimirović, foto: porodica Jezdimirović

„Naše jagode odličnog su kvaliteta, veoma su krupne i ukusne. Dominantna je srednje rana sorta Clery, koja se prilagođava želji tržišta. U plastenicima imam navodnjavanje, koje je jedan od preduslova za uspešnu proizvodnju jagode.“ – ističe naš sagovornik.

Sorta Clery odlikuje se prijatnim ukusom i aromom, solidnom čvrstinom i visokom otpornošću. Karakteristično za ovu sortu je visok prinos koji iznosi od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Rano dozreva (kraj aprila i početak maja meseca). Osetljiva je na sivu trulež u plastenicima. Spada u sorte jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe.

Domaće jagode kod porodice Jezdimirović, foto: porodica Jezdimirović
Domaće jagode kod porodice Jezdimirović, foto: porodica Jezdimirović

Prošle godine, na početku berbe cena je bila od 350 do 400 dinara za kilogram, ali kako stiže poljska jagoda, cena polako opada. Domaće jagode jesu mnogo skuplje od uvoznih, ali zato su kvalitetnije i nema hemije u njima. Dakle, zdrave jagode, čiste, ukusne, bez hemikalija, proizvedene u foliji i u čistom prostoru, priča mi Nenad Jezdimirović.

Po rečima stručnjaka, u našoj zemlji pod jagodom se nalazi oko 7.000 hektara zemlje. Jagoda postaje ozbiljna i isplativa biljna vrsta za koju se voćari sve više odlučuju. Uz to, ovo je i jedan od najlepših zalogaja koje čovek može pojesti, pa je zato jagoda često i rado viđena voćka na gotovo svakoj trpezi u ovo doba godine.

Piše: Milica Lukić

Fotografije: Nenad Jezdimirović

Sagovornik: Nenad Jezdimirović

Toma Kovačević: Unapređenje plasmana i prodaje meda, evo i kako!

Pored kvaliteta i originalnosti, transparentnost u radu predstavlja jednu od osnovnih uspeha “medus” brenda.

Na medus profilima na društvenim mrežama možete videti postupak proizvodnje mikseva, propolisa kao i svih drugih pčelinjih proizvoda.

Tu se nalaze fotografije i snimci pčelinjaka, kao i okruženja u kome se on nalazi.

Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević
Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević

– Smatram da je transparentost osnova u stvaranju odnosa između proizvođača i potencijalnih kupaca. To se ne može postići samom jednom reklamom ili jednim tekstom, već se na tome radi godinama i u svakom segmentu posla. U marketingu, u odnosu sa ljudima, u načinu rada… Dobra reklama može da privuče mnogo ljudi ali samo transparentnost i iskrenost će ih zadržati – ističe naš sagovornik, Toma Kovačević.

Foto: detalj sa manifestacije "Dani domaće kuhinje"
Foto: detalj sa manifestacije “Dani domaće kuhinje”, foto: Toma K.

Koliko je med zdrav i važan za čoveka znaju skoro svi, jedino pitanje koje se postavlja je to, da li je taj proizvod, u ovom slučaju med, zaista pravi, da li je potpuno prirodan i da li može da se svrsta u domaće proizvode? A jedini način da se u to uverite jeste upravo transparentnost pčelara.

Kada vidite gde je nešto nastalo, ko je na tome radio i ko o tome ima pozitivan stav, možete biti sigurni da je to pravi proizvod za vas.

 

Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević
Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević

Još jedna stvar po kojoj se “medus” izdvaja od drugih jeste to što svako može doći na pčelinjak i da se uživo uveri u sve to. Njihov pčelinjak je često mesto okupljanja pčelara, ne samo iz Kragujevca već i iz okoline.

Takođe su gosti na medus pčelinjaku bile i njihove kolege iz Slovenije i Bugarske.

Piše: Milica Lukić; Toma Kovačević

Da li je slanina zdrava?

Neki je kude, neki je hvale. Dok neki žude za njom, ali je izbegavaju zarad zdravlja i linije, drugi je jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je u pravu? U svakom slučaju, ono što vam možemo reći odmah na početku, jeste da je slanina preukusna i da joj je teško odoleti. A, da li je uopšte potrebno da joj odolevate i da li slanina treba da bude deo vaše redovne ishrane, saznajte u nastavku.

Svi koji kude slaninu imaju pravo samo da je ne treba preterano jesti, kao ni sve druge namirnice.

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim blagodetima.

Kod Brkovića iz Mačkata možete kupiti domaću suvu slaninu. Kažu nam da je ovaj tradicionalni domaći delikates izuzetno zdrav i bogat vitaminima. Prepručuju da se isecka na sitne komade i konzumira uz domaći sir.
Domaća slanina, foto: brkovic.rs
Domaća slanina porodice Brković, foto: brkovic.rs

Mnogi misle da je štetna za srce, međutim nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor i kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Ova slana poslastica je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Domaća suva slanina, foto: hranasanasihpolja.rs
Domaća suva slanina porodice Brković i nagrada sa slaninijade u Kačarevu, foto: hranasanasihpolja.rs

Naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Puna je vitamina. Slanina je puna esencijalnih B vitamina, koji su nam potrebni za održavanje imunološkog sastava. Sadrži 65 % preporučenog dnevnog unosa tiamina, 47 % niacina, 38 % vitamina B12 i 36 % cinka. Dakle, mesto da koristite multivitamine, jedite slaninu.

Belančevine su ključni sastojak zdrave ishrane, a slanina je puna belančevina.

Slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao „ukus za uživanje“, poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

Slanina je bogata zasićenim mastima, što znači da ćete duže biti siti nego da se najedete ugljenih hidrata. Ako umirete od gladi, slobodno pojedite malo slanine i izdržaćete od doručka do ručka ili ručka do večere. U slanini ima samo 2 odsto loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima.

Foto: brkovic.rs

Suprotno mišljenju, ne goje nas masti, već ugljeni hidrati. Nauka potvrđuje da uz ishranu sa smanjenim udelom ugljenih hidrata možete smršati. Mnogi misle da nam ugljeni hidrati pružaju energiju, što nije istina. Čak su i naši preci energiju nadoknađivali mastima. Masti su mnogo delotvorniji u održavanju energije.

Izbegavajte ugljene hidrate, jedite slaninu!

Pri spomenu na slaninu, najčešće pomislimo na svinjsku. Ali, šta je s ljudima koji ne jedu svinjetinu? Problem rešen. Nabavite ćureću slaninu. Taj delikates, se naime, može dobiti od bilo koje vrste životinja. A verovali ili ne, postoji čak i pačja slanina.

I na kraju: Ništa ne može izlečiti mamurluk kao masna slanina i šoljica kafe.

I još jedan argument u korist slanine. Šta skladište u sebe životinje koje idu u zimski san? Pa, naravno slaninu. Iz nje crpe sve potrebne sastojke koji su im potrebni za održavanje života. I to je dokaz da slanina sadrži sve korisne sastojke.

Izvor: www.mogujatosama.rs

Plastenička proizvodnja jagoda u Grabovcu

Početkom aprila meseca počela je prva sezona ukusnih, domaćih jagoda. Mnogima omiljeno, ovo bobičasto voće kotira se visoko na listi najzdravijih namirnica i možemo da ga jedemo sveže samo u ovo doba godine.

U plastenicima porodice Branković, u selu Grabovac, nadomak Obrenovca, zasađeno je 2015. godine 6.500 sadnica jagode sorte Clery i Joly. Sa kvalitetnim sadnicama i plastenicima, sistemom za navodnjavanje i grejanje, Brankovići danas mogu da se pohvale savremenim načinom proizvodnje domaće jagode.

Domaća jagoda sa poljoprivrednog gazdinstva Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Sorta Clery odlikuje se prijatnim ukusom i aromom, solidnom čvrstinom i visokom otpornošću. Karakteristično za ovu sortu je visok prinos koji iznosi od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Rano dozreva (kraj aprila i početak maja meseca). Osetljiva je na sivu trulež u plastenicima. Spada u sorte jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe.

Kako navodi naš sagovornik, jagoda je dobrog kvaliteta, slatka je i ukusna, pa smatra da će ove godine biti dobar prinos i cena. Napominje i to da je kupcima bitna slatkoća i miris koji se poprilično izgubio na pijacama i u prodavnicama.

U toku berbe pomažu im sezonski radnici koji su takođe upoznati sa pravilima branja i čuvanja ove osetljive kulture. Sezona branja traje od 30 do 40 dana, zavisno od broja sunčanih dana.

Dejan Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Ova vredna porodica jagodu prodaje na pijacama u Beogradu po ceni od 600 dinara na malo i 450 dinara po kilogramu na veliko. Dodaju i da je ovogodišnja cena veća u odnosu na prošlu godinu, što potvrđuju i ukusni plodovi prave domaće jagode.

Po rečima stručnjaka, u našoj zemlji pod jagodom se nalazi oko 7.000 hektara zemlje. Jagoda postaje ozbiljna i isplativa biljna vrsta za koju se voćari sve više odlučuju. Uz to, ovo je i jedan od najlepših zalogaja koje čovek može pojesti, pa je zato jagoda često i rado viđena voćka na gotovo svakoj trpezi u ovo doba godine. 

Manifestacija „Dani domaće kuhinje“ u svom drugom izdanju okupila je veliki broj poljoprivrednih proizvođača, među kojima je bio i Dejan Branković, koji je na štandu izložio ovu voćnu vrstu u manjim korpicama od po pola kilograma. Kaže mi da su posetioci prepoznali kvalitet i da mu je drugog dana događaja zafalila koja korpica više.

 

Sutra počinje “Slaninijada” u Kačarevu

Manifestacija: Slaninijada

Gde se održava: u Kačarevu, pokraj Pančeva

Kada se održava: 20-23.02.2020.

Posetite ovu manifestaciju ukoliko želite da probate ili kupite najrazličitije proizvode od mesa…

Informacije: Slaninijada je manifestacija koja od 1987. godine promoviše proizvode od mesa i tradicionalne običaje i gastronomiju južnog Banata.

Na Slaninijadi se pored proizvoda naših proizvođača mogu naći i slanine iz svih krajeva sveta – od Kine do Amerike, a posebno iz zemalja regiona. Ovde se mogu probati najrazličitije vrste slanine: slanina sapunjara, barena slanina, slanina sa crvenom paprikom, slanina sa prljenom kožicom, slanina od grojnika, slanina porebruša, adidaska slanina. Slanina se može kupiti sušena ili spremljena u salamuri, nasečena ili u komadu, dimljena ili sirova.

Ovogodišnju “Slaninijadu”, upotpuniće i štand porodice Brković iz sela Mačkat, gde će biti izloženi mnogobrojni gastronomski delikatesi. Do tada, posetite njihov portal www.brkovic.rs i upoznajte se sa asortimanom proizvoda koji će biti izložen.

Domaća slanina, foto: brkovic.rs
Domaća slanina, proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs

Slanina i proizvodi od mesa se predstavljaju na štandovima postavljenim na oko 3.000 m2 prostora – u zatvorenom delu u kojem uglavnom izlažu veći proizvođači i firme koje se bave preradom mesa i na štandovima u otvorenom delu gde izlažu mali proizvođači, koji pored proizvoda od mesa prodaju i druge proizvode domaće radinosti.

Ulaz je slobodan, a cene su sajamske.

Da li ste znali?

Prva Slaninijada održana je u seoskoj kafani, kada je za jednim od stolova započeta rasprava o svinjokolju, sušenju mesa i pravljenju dobre slanine. Svako za stolom je tvrdio da upravo on pravi najbolju slaninu, najdeblju, najukusniju… Neko se dosetio da se odmah organizuje takmičenje sa degustacijom kako bi se utvrdilo ko je najbolji slaninar u selu. Tako je održana prva Slaninijada uz proglašenje pobednika, čestitanja i zdravice.

Izvor: https://eventsinserbia.com/

Besplatna obuka iz oblasti voćarstva, pčelarstva i organske proizvodnje

Na osnovu javnog poziva Gradske uprave Grada Beograda i Sekretarijata za privredu, Poljoprivrednom fakultetu je povereno sprovođenje teorijske i praktične obuke poljoprivrednih proizvođača iz oblasti organske proizvodnje, voćarstva i pčelarstva.

Teorijska obuka iz oblasti organske proizvodnje će sadržati principe i ciljeve organske proizvodnje, metode organske biljne proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju proizvodnje, obeležavanje, skladištenje i promet organskih proizvoda, mogućnost plasmana na tržište Beograda, kao i upoznavanje sa podsticajima koje obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije i Grad Beograd. Praktični deo nastave biće posvećen upoznavanju sa primerima dobre prakse od strane poljoprivrednih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom.

Teorijska obuka poljoprivrednih proizvođača iz oblasti voćarstva obuhvatiće sledeće teme: Zasnivanje višegodišnjih zasada (jabuke, kruške, trešnje, šljive, maline, kupine, borovnice i jagode), dok je za praktični deo obuke planirano da sadrži: Načini kalemljenja voćaka, Načini formiranja krune voćaka i Određivanje stepena zrelosti i kvaliteta voća.

Teorijska obuka poljoprivrednih proizvođača pčelara obuhvatiće sledeće teme: Pčelinje društvo, anatomija i sastav društva, ishrana, Košnice – tipovi, dimenzije, izrada, pribor i alat, Pčelinji proizvodi – med, polen, propolis, perga, vosak, mleč i otrov, Formiranje i organizacija pčelinjaka (izbor mesta, postolja, vozila, prostorije…), Pčelinja paša – izbor i način korišćenja, Tehnologija pčelarenja, Bolesti pčela i štetočine, suzbijanje bolesti, preventiva i higijena na pčelinjaku, Opasnosti i problemi u radu sa pčelama i Zakonska akta u pčelarstvu. Praktični deo obuke sadržaće upoznavanje poljoprivrednih proizvođača pčelara sa izborom vrsta košnica, upoznavanje sa pčelarskim priborom i alatom, izborom pčelinje paše i tehnologije pčelarenja, pregledom i stanjem pčelinjih društava, uzgojem matica, uzimljavanjem i izimljavanjem i seobom pčelinjih društava, kao i ukazivanjem prve medicinske pomoći na pčelinjaku pri radu sa pčelinjim društvima.

Obuke poljoprivrednih proizvođača sa teritorije grada Beograda održaće se na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu u periodu od 15.06.2020. do 24.06.2020. godine i to po sledećem rasporedu:

OBUKA IZ VOĆARSTVA
Prvi dan (15. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Dragan Radivojević
Drugi dan (16. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Jasminka Milivojević
Treći dan (17. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Dragan Radivojević

OBUKA IZ ORGANSKE PROIZVODNjE
Prvi dan (18. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavači: prof dr Dušan Kovačević, prof. dr Đorđe Moravčević i prof. dr Željko Dolijanović
Drugi dan (19. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavači: prof. dr Snežana Oljača, prof. dr Željko Dolijanović, master inženjer Ivana Simić, i Gordana Šokšić (Biofarma Šokšić).

OBUKA IZ PČELARSTVA
Prvi dan (22. jun 2020., svečana sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Mića Mladenović
Drugi dan (23. jun 2020., svečana sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Mića Mladenović
Treći dan (24. jun 2020., Ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta „Radmilovac“, početak u 9,30), predavač: prof. dr Mića Mladenović.

Odgovorno lice za sprovođenje i realizaciju programa obuka je prof. dr Željko Dolijanović.

Prijave se vrše pozivom na broj telefona: 011/715-7418 ili 011/715-7388 – Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za privredu.

Izvor: http://www.agrif.bg.ac.rs/Vest/137/35256

Svi na Zlatibor: Ovogodišnja “Pršutijada” otvara se 14. februara

Vreme održavanja: 14. – 16. februar 2020. 

Mesto održavanja: selo Mačkat

Sajam suhomesnatih proizvoda ili popularna “Pršutijada” u Mačkatu po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca spada u red nacionalnih manifestacija. Pršutijadu, koja se organizuje svake godine u selu Mačkat, poseti preko 10.000 gostiju iz čitave zemlje, a sve više je i izlagača, partnera i posetilaca iz inostranstva.

Sajam suhomesnatih proizvoda “Pršutijada” je po svom sadržaju privredna, ali zbog toga što se izlaže nešto karakteristično za gastronomiju ovog kraja, on je je i etnografska manifestacija.

Pored izlaganja i prodaje suhomesnatih proizvoda, propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program, što je komplementarno osnovnom sadržaju. Dođite i probajte tradiciju!

Ovogodišnju “Pršutijadu”, kao i mnogobrojne prethodne, upotpuniće i štand porodice Brković, gde će biti izloženi mnogobrojni gastronomski delikatesi.

Do tada, posetite njihov portal www.brkovic.rs i upoznajte se na asortimanom proizvoda koji će biti izložen.

Izvor: http://www.zlatibor.org.rs/

Mali proizvođači hrane i pića na koje bi trebalo da obratite pažnju

Police velikih supermarketa prepune su proizvoda koji su potekli iz velikih industrijskih pogona. No, ponekad taj savršeni red i marke koje se do detalja ponavljaju u svakom prodajnom objektu dosade. Tada počinje akcija potražnje novih proizvoda koji bi se našli na našoj trpezi. Idealno je da je proizvod proistekao iz porodične proizvodnje, a da su tvorci imali viziju da sa svetom podele nešto bolje i kvalitetnije.

Zaista je posebna radost podržati rad nekoga ko je na početku. Zato danas sa vama delim spisak kvalitetnih domaćih proizvoda koji se proizvode u ograničenim količinama, ali koji poseduju kvalitet, ukus i miris.

Izdvajam suhomesnate proizvode porodice Brković, med i proizvode na bazi meda porodice Kovačević koji su objedinjeni brendom “Medus”, domaće kupinovo vino Dijane i Milana, zatim ručno pravljeni medenjaci i keksi Sanje Andrić i kozji sir porodice Budimirović iz sela Glušci.

  • U domaćinstvu porodice Brković, u selu Mačkat, već treću generaciju za redom, neguje se tradicija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina. Proizvodnjom mesnih prerađevina, po receptima starih majstora, na sasvim prirodan način, koristeći povoljne i zdrave klimatske uslove, užička goveđa i svinjska pršuta, kobasica, stelja i slanina postali su zaštitni znak ovog kraja poznat u celom svetu.
  • Porodica Kovačević na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti. U svojoj ponudi imaju bagremov i šumski med, miks meda i aronije, kao i kombinacije med i golicu, med i seme koprive, med i đumbir, med i suvo voće, a tu je i polen, propolis i rakija medovača. Naš sagovornik nam priča da prodaju i pčelinja društva, a od prošle godine i matice koje dolaze iz njihove proizvodnje.
  • Mladi vredni ljudi, Milan i Dijana, na nedavno održanim Danima domaće kuhinje, izložili su domaće kupinovo vino. Imajući zasad kupine, ukusan i zdrav plod, došli su na ideju da proizvode vino. Informišući se o tehnologiji proizvodnje, ambalaži, odlaganju i čuvanju vina, plasmanu i marketingu, pokrenuli su svoju malu proizvodnju. Kako su nam istakli, posetioci su rado prilazili štandu i probali vino. Dodaju nam da je ovo prva manifestacija na kojoj su izložili proizvode i raduju se narednom druženju i promociji domaće hrane i pića.
  • Sanja Despotović pravi šarene medenjake, krofnice, dekorisane bukete, teglice sa medenjacima… Priča nam da se ovi ukusni kolači uglavnom jedu zimi kao poslastica, a često se i poklanjaju. Danas ih domaćice u većim količinama pripremaju samo za turističke i sajamske manifestacije. Naša sagovornica napominje da su već počele pripreme za novogodišnje praznike. Tada se medenjaci poručuju sa prazničnim motivima, poklanjaju se najdražima ili stavljaju u novogodišnje paketiće. Dodaje i da za pravljenje medenjaka koristi isključivo organski med sa planine Tare. Trudi se da medenjaci budu zdravi, ukusni, lepo dekorisani i upakovani.
  • Mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. To je recept za kvalitetan proizvod. Tvorac ovog po izgledu neobičnog sira je Momčilo Budimirović, profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu u penziji. A da je osvojio srca svih ljubitelja kozjeg sira ne samo u Srbiji, već i u svetu, govore i zlatne medalje na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

Piše: Milica Lukić