Priče sa sela

Medus miks: med i seme koprive kao lek za anemiju i jačanje imuniteta

Miks meda, polena i koprive koristi se za poboljšanje krvne slike jer je veoma bogat gvožđem, ali se preporučuje preventivno za bolje stanje organizma. Seme koprive je možda najbolje protiv anemije, ali to nije jedina prednost upotrebe ovog semena.

Utvrđeno je da seme koprive jača organizam, daje mu energiju i snagu, otklanja umor i podiže imunitet. Med je poznat po tome da konzerviše i vrlo dobro čuva svojstva namirnica koje mu se dopadaju, pa je tako i sa semenom koprive.

Polen je retka namirnica, koja se zbog svoje kompleksnosti i sastava ne može veštački stvoriti u laboratoriji. Polen je prava riznica hranljivih sastojaka, sadrži sve one materije koje su neophodne za normalno funkcionisanje kao i za rast i razvoj ljudskog organizma, kao što su proteini, masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, enzimi, hormoni.

Medus miks: med, polen i kopriva, foto: Toma Kovačević
Medus miks: med, polen i kopriva, foto: Toma Kovačević
Kopriva je višegodišnja biljka koja se može naći širom sveta, a vrlo je rasprostranjena i kod nas. Cveta od juna do septembra meseca. Ima srcolike i nazubljene listove koji prilikom dodira peckaju, pa zato morate biti obazrivi kada je berete. Kopriva pecka jer sadrži mnoštvo hemikalija koje se nalaze u dlačicama lista. One izazivaju iritaciju, peckanje, svrab i specifično crvenilo poznato kao „koprivnjača“.

Najefikasniji način za nadoknadu gvožđa u organizmu je kopriva sa medom. Vrhovi koprive, oko 300 grama a može i više, sitno se iseckaju i pomešaju sa kilogram meda. Uzima se po kašika ujutru i uveče. Kada nema sveže koprive može i seme ove biljke, a idealna kombinacija ovog miksa je kada se kupi direktno od pčelara, pošto oni vode računa o kvalitetu meda i same biljke.

U paleti proizvoda brenda “Medus” nalazi se i ovaj miks, koji Kovačevići preporučuju za konzumiranje i dodaju da je prvo potrebno utvrditi razlog gubitka gvožđa iz organizma, pa to nadoknaditi sa ovom zdravom namirnicom.

List koprive koristi se i za pravljenje ulja, čajeva i tinktura od koprive.

Piše: Milica Lukić

Zašto je livadski med najcenjeniji?

Mada je bagremov med najtraženiji na svetskom tržištu i jedan od najskupljih, u Srbiji se više traži livadski. Interesantno je to što u inostranstvu med poreklom sa livada i pašnjaka nema naročitu vrednost i više se koristi u industriji, a u Srbiji, pored šumskog, zbog lekovitosti i široke primene najčešća je preporuka pčelara.

Livadski med kao poliflorni nastaje od više vrsta biljaka od kojih svaka ima specifičan hemijski sastav, pa sam med ima više vitamina, mineralnih materija ili eteričnih ulja. Livadski med se vrca krajem avgusta od biljaka koje cvetaju od ranog proleća, kao što su maslačak, bela rada, žalfija, ljubičica, majčina dušica, kantarion, hoću neću ali i od cvetova stabala jabuke, šljive, trešnje. Zbog toga što potiče od livadskog cveća, neretko se naziva i cvetni med.

U paleti proizvoda porodice Kovačević iz Kragujevca možete pronaći i livadski med, koji se, po njihovim rečima, kupuje u velikim količinama. Naša preporuka je da med i proizvode na bazi meda kupujete direktno od pčelara, kako biste bili sigurni da su proizvodi kvalitetni.

Medus proizvodi, foto: Toma Kovačević
Medus proizvodi, foto: Toma Kovačević

Kao što kantarion povoljno deluje na kožu, majčina dušica i ljubičica na kašalj, a maslačak je poznat kao “čistač” krvi, tako i med od ovih biljaka, preuzima njihova lekovita svojstva. U zavisnosti od predela i sastava biljaka od kojih pčele prave med, boja može biti žuta do tamno – crvenkasta. U mirisu može dominirati najzastupljenija biljka, a ukus je najčešće blag i aromatičan, pa kao hrana dobro deluje na želudac. Takođe, u zavisnosti od sastava, livadski med ima različit period kristalizacije. Kada se kristališe, dovoljno je staviti med u posudu sa mlakom vodom i zagrevati na temperaturu od 40 do 50 °C, kako bi se sačuvala sva lekovita svojstva.

Osnovna upotreba livadskog meda je za jačanje imuniteta. Apiterapeuti napominju da livadski med treba uzimati iz naše okoline, naročito ako imamo problema sa alergijskim reakcijama na polen, jer livadski med nastaje od polena više biljaka, koje su uzrok svih tih alergija. Zbog specifičnog sastava preporučuje se konzumacija tokom cele godine, a naročito u jesenjem i prolećnom periodu, kada se najviše javljaju prehlade. Povoljan je za oporavak organizma, vitalnost starijih osoba i za razvoj dece. Preporučuje se bolesnicima kardiovasularnih respiratornih oboljenja. Zbog bogatstva minerala, organskih kiselina i raznih enzima, poseduje antigljivično, antimikrobno, ali i antiseptičko dejstvo, a koristi se najviše kao preventiva. Jedna kašika dnevno livadskog meda štiti organizam od eventualnih zaraza i infekcija i čisti krv od raznih toksina.

Izvor: agroklub.rs

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”.

Porodica Brković: Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici

Porodica Brković na svom gazdinstvu u užičkom selu Kačer već jedan vek proizvodi suhomesnate proizvode – goveđu, svinjsku i ovčiju pršutu, slaninu i razne vrste kobasica. Trenutno najstariji deda Milija Brković kaže da je kvalitet goveđe pršute bitan od područja gde se uzgaja goveče. Zahvalan je Bogu, kaže starina Milija, što ih je locirao u podnožje Zlatibora.

“Tradicionalni način sušenja ovih đakonija od mesa i soli ovde su ustanovili naši preci. Važno je naći dobru stoku. Treba samo pravilno usoliti meso i sušiti na bukovom drvetu. To je tajna naše pršute”, kaže Milija Brković, koji je iako rano ostao bez oca, zanat pravilnog sušenja mesa naučio od svoje familije.

Deda Miliju je nasledio sin Nikola, koji sada vodi gazdinstvo.

Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici. Stariji su se godinama bavili sa tim, a od 1975. godine zvanično je počela proizvodnja suvog mesa za tržište. Od kako znam za sebe u našoj familiji su se proizvodili goveđa, svinjska, ovčija pršuta, slanina i sve vrste kobasica, kazao je Nikola.

Sušenje mesa, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Sušenje mesa kod porodice Brković, (foto: brkovic.rs)

Pored Milije i Nikole u procesu proizvodnje učestvuju i Nikolina supruga Radojka kao i njihovo troje deca Dejan, Andrijana i Lazar.

Andrijana ima 21 godinu, ali od malih nogu je uključena u proizvodnju.

“Nekada sam bila u proizvodnji, pravila sam kobasice i pakovala. Sada radim taj administrativni deo posla, ali i priskočim u pomoć kada treba. Radi se po ceo dan, jer kada ima posla ne sme da se čeka ili kasni sa nekim delom posla. Sada je sve mnogo lakše, naročito kada je reč o pakovanju”, kazala je Andrijana.

I njena braća su veoma aktivna. Stariji brat Dejan učestvuje u proizvodnji, ali više je angažovan na pijaci. Imaju prodajno mesto na pijaci u Petrovcu na Mlavi, a planiraju da zakupe i jedno pijačno mesto u Požarevcu. Najmlađi Lazar najviše radi u proizvodnji i to na usoljavanju.

Nikola potencira na nekoliko pravila u ovom poslu: moramo biti tačni, moramo biti pošteni, moramo biti vredni i radni.

Goveđa pršuta carica među pršutama 

Goveđu pršutu u zlatiborskom kraju nazivaju caricom među pršutama. I cena je odvaja od ostalih. Na ovogodišnjoj održanoj Pršutijadi, devetnaestoj po redu, u selu Mačkat, njena cena je bila od 2.000 do 2.500 dinara po kilogramu.

“Goveđa pršuta se od ostalih odvaja po kvalitetu. Najbolja goveđa pršuta se proizvodi od goveda stara najmanje 4 do 5 godina, a koja provode na pašnjacima”, kaže Nikola Brković.

Da li postoji neka posebna tajna u proizvodnji, Nikola kaže da ne zna, jer on godinama proizvodi pršutu na način kako su proizvodili njegovi stari.

“Proces proizvodnje traje minimalno 45 dana. Nekada su proizvodi bili trajni, ali danas je vreme upotrebe ograničeno na šest meseci od momenta gotovog proizvoda, pod uslovom da se čuva na temperaturi do 10 °C. Kada stigne sveže meso prvo ide proces obrade, pa onda salamurenja, osoljavanja, dimljenja i na kraju dozrevanja. Salamurenje traje od 10 do 15 dana, osoljavanje par sati i dimljenje oko tri nedelje, što opet zavisi od veličine komada. Dozrevanja traje još oko 15 dana, zavisno od veličine komada”, objasnio je Nikola.

Goveđa pršuta, (foto: brkovic.rs)
Goveđa pršuta, (foto: brkovic.rs)

Površina goveđe pršute ima najtamniju boju od svih pršuta

Na kraju procesa pršuta mora da ima svoje karakteristične osobine.

“Površina govođe pršute ima najtamniju boju od svih pršuta, ali ne bi smela da ima mnogo tamnu boju. Takođe, ne bi smela da ima omotač okolo, jer on ne omogućava da se proizvod osuši celom svojom dimenzijom. Ne bi smela da je preslana, ali mora da ima ukus dima”, kaže Nikola i dodao je da deo stoke uzgaja na svom gazdinstvu, a veći deo otkupljuje na prostoru  Zlatibora i Ivanjice, gde se još mogu naći volovi i ovce, dok svinje nabavlja iz registrovanih klanica.

Goveđa pršuta prvi put izlagana 1889. godine u Parizu

Brkoviću su stalni učesnici Pršutijade u zlatiborskom selu Mačkat i na svakoj su neki od njihovih proizvoda, a ponekad više njih, proglašavani za najbolje ili među najboljima. Na jednoj Pršutijadi bio je zapažen sa dve velike svinjske pršute. Jedna je bila duga 2,25 metara i teška 16,8 kg, a druga 2,17 metara i teška 15,4 kilograma, a nastale od svinja koje su imale preko 400 kg. I obe te pršute su brzo prodate. Otišle su za trpeze elitnih beogradskih restorana.

Proizvodnja suhomesnatih proizvoda u ovom kraju nastala je prvenstvno kao osnovna socijalna potreba za ishranu porodice, a tek kasnije goveđa, ovčija i svinjska pršuta postaju tržišni proizvodi. Trgovački putnici su u svojim karavanima prevozili pršutu na pijace tadašnje Srbije, kao i veće gradove u Beč, Solun, Sofiju i Budimpištu. Goveđa i svinjska pršuta, i slanina prvi put su izlagani 1889. godine na svetskoj poljoprivrednoj izložbi u Parizu.

Izvor: www.agroklub.rs

Porodica Brković izlaže suhomesnate proizvode na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne specijalitete.

Takođe, proizvode možete poručiti i putem njihovog sajta brkovic.rs

Porodica Kovačević: Decenija uspešnog pčelarenja

Drugi po redu „Dani domaće kuhinje“, koji su se održali u TC Aviv Park na Zvezdari, okupili su veliki broj malih proizvođača hrane i pića. Kao vrhunski spektakl najfinijih poslastica i ukusa, ova manifestacija predstavlja izlagače mlečnih proizvoda, renomiranih vina, domaćih rakija, suhomesnatih proizvoda, slatkiša, džemova, ajvara, ali i uzorne poljoprivredne proizvođače iz Srbije kao i specijalne goste iz našeg regiona, uz garancije kvaliteta na vrhunskom nivou.

Tada smo upoznali i porodicu Kovačević iz Kragujevca, vredne ljude koji se pčelarenjem bave poslednjih deset godina, a na to su se, kako kažu, prvenstveno odlučili zbog toga što obožavaju med, kao i ostale pčelinje proizvode.

Naš sagovornik, Toma Kovačević, priča nam da su njihovu malu porodičnu proizvodnju dobro organizovali tako što su međusobno podelili posao. On je zadužen za marketing i stvaranje brenda pod nazivom “medus”, dok je njegov tata, Marko Kovačević, zadužen za poslove na pčelinjaku.

„Na ideju o brendu „medus“ došao sam prošle godine. Želeo sam da pokrenem posao pre završetka školovanja na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Shvatio sam da se sve nalazi ispred mene. Posao sa pčelarstvom je već bio razvijen, potrebno je bilo samo pozicionirati se na tržištu, osmisliti nešto što će nas razlikovati od drugih i na najbolji mogući način sve to prezentovati. Tako da sada udruženi, porodično gradimo naš brend“, priča nam Kovačević.

Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Vredne pčele sa pčelinjaka porodice Kovačević, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Porodica Kovačević na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti.

„Do prošle godine med smo prodavali i poklanjali prijateljima, komšijama i ljudima iz najbližeg okruženja, ali smo onda rešili da pokrenemo brend „medus“. Manifestacija „Dani domaće kuhinje“ bila je sjajna prilika da predstavimo naše proizvode na tržištu van Kragujevca. Iskustva su bila sjajna, organizacija, reakcija ljudi, kolege koje su učestvovale… Pored sjajne prilike da prezentujemo naše proizvode, ova manifestacija dala nam je šansu da upoznamo vredne i mlade ljude od kojih smo čuli puno saveta i ideja, pa i dobili motivaciju da nastavimo u ovom pravcu.“, priča nam Kovačević.

Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

U svojoj ponudi imaju bagremov i šumski med, miks meda i aronije, kao i kombinacije med i golicu, med i seme koprive, med i đumbir, med i suvo voće, a tu je i polen, propolis i rakija medovača. Naš sagovornik nam priča da prodaju i pčelinja društva, a od prošle godine i matice koje dolaze iz njihove proizvodnje.

“Med i organska aronija je sigurno proizvod po kojem smo najprepoznatljiviji. U pitanju je miks bez hemijskih dodataka, samo domaći med i organska aronija. Zasadi organske aronije koje ima naš prijatelj, Milan Stanković, nalaze se na par kilometara od pčelinjaka, što upotpunjuje našu ideju o domaćoj hrani”, priča nam naš sagovornik i dodaje da bi pored svih proizvoda izdvojio i miks meda i đumbira, zbog njegovog benefita po zdravlje ljudi, a i zbog specifičnog miksa slatkog i ljutog ukusa.

Kako bagremovoj paši pogoduje ovo promenljivo vreme?
– Veoma loše. Jedan od bitnijih uslova za dobru bagremovu pašu je temperatura, vlažnost i konstantnost lepog vremena. Za sada ništa od toga nemamo ali se nadamo da će ipak biti meda, i za nas i naravno za pčele. Savet pčelarima je da ne odustaju, da ih ne obeshrabre loše godine. Upornost i marljivost se uvek isplati.
Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)
Proizvodi brenda “medus”, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Kovačević nam priča da je za kvalitetan med pre svega potreban predan rad i ljubav prema pčelama i pčelarstvu. Njihov osnovni zadatak je da pčelama stvore što optimalnije uslove, a one će sigurno uraditi svoje. Osnovne stvari su svakako zaštita od bolesti, ostavljanje meda pčelama kao i redovna kontrola.

“Osnovni cilj je da za početak u našem gradu postanemo brend broj jedan u sferi zdrave hrane.”

– Moja osnovna ideja je da pre svega ljudima iz urbanih sredina obezbedimo proizvode koji dolaze dirketno iz prirode. Brend “medus” ne bavi se samo prodajom meda, već i edukacijom ljudi. Pokušavamo da na što zanimljiviji i aktuelniji način prikažemo značaj meda i naših proizvoda. Veoma je bitno mladim ljudima predstaviti na koji način oni mogu da promene svoje navike, da krenu sa zdravim načinom života. To je jedna od stvari koja nas odvaja od konkurenicje, tradicionalne vrednosti predstavljamo na moderan način. Pokazujemo kako naši proizvodi mogu da se koriste u modernom načinu života. – napominje na kraju razgovora Toma Kovačević.

Piše: Milica Lukić

Da li ste probali sir od meda?

Ako ste mislili da su predavanja na fakultetima uglavnom suvoparna, studenti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, to će demantovati, jer su upravo na predavanju dobili ideju da naprave nešto neuobičajeno za tržište Srbije – sir mocarelu od meda i melase.

Pogledajte prilog na RTS-u.

Izvor: www.rts.rs

Plastenička proizvodnja jagoda u Grabovcu

Početkom aprila meseca počela je prva sezona ukusnih, domaćih jagoda. Mnogima omiljeno, ovo bobičasto voće kotira se visoko na listi najzdravijih namirnica i možemo da ga jedemo sveže samo u ovo doba godine.

U plastenicima porodice Branković, u selu Grabovac, nadomak Obrenovca, zasađeno je 2015. godine 6.500 sadnica jagode sorte Clery i Joly. Sa kvalitetnim sadnicama i plastenicima, sistemom za navodnjavanje i grejanje, Brankovići danas mogu da se pohvale savremenim načinom proizvodnje domaće jagode.

Domaća jagoda sa poljoprivrednog gazdinstva Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Sorta Clery odlikuje se prijatnim ukusom i aromom, solidnom čvrstinom i visokom otpornošću. Karakteristično za ovu sortu je visok prinos koji iznosi od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Rano dozreva (kraj aprila i početak maja meseca). Osetljiva je na sivu trulež u plastenicima. Spada u sorte jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe.

Kako navodi naš sagovornik, jagoda je dobrog kvaliteta, slatka je i ukusna, pa smatra da će ove godine biti dobar prinos i cena. Napominje i to da je kupcima bitna slatkoća i miris koji se poprilično izgubio na pijacama i u prodavnicama.

U toku berbe pomažu im sezonski radnici koji su takođe upoznati sa pravilima branja i čuvanja ove osetljive kulture. Sezona branja traje od 30 do 40 dana, zavisno od broja sunčanih dana.

Dejan Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Ova vredna porodica jagodu prodaje na pijacama u Beogradu po ceni od 600 dinara na malo i 450 dinara po kilogramu na veliko. Dodaju i da je ovogodišnja cena veća u odnosu na prošlu godinu, što potvrđuju i ukusni plodovi prave domaće jagode.

Po rečima stručnjaka, u našoj zemlji pod jagodom se nalazi oko 7.000 hektara zemlje. Jagoda postaje ozbiljna i isplativa biljna vrsta za koju se voćari sve više odlučuju. Uz to, ovo je i jedan od najlepših zalogaja koje čovek može pojesti, pa je zato jagoda često i rado viđena voćka na gotovo svakoj trpezi u ovo doba godine. 

Manifestacija „Dani domaće kuhinje“ u svom drugom izdanju okupila je veliki broj poljoprivrednih proizvođača, među kojima je bio i Dejan Branković, koji je na štandu izložio ovu voćnu vrstu u manjim korpicama od po pola kilograma. Kaže mi da su posetioci prepoznali kvalitet i da mu je drugog dana događaja zafalila koja korpica više.

 

Sasvim drugačija baka – pčelari već četiri decenije

„Moje ime je Jovana Vukićević, rodom sam iz Valjeva, unuka jedne jake bake – Stanije Brkić. Baka se pčelarstvom bavi od 1980. godine, što bi sada bilo već ozbiljnih 40 godina staža. Ove godine je napunila 79. godina, a da je vidite uživo, kako je pokretna i okretna, ne biste joj dali više od 65.“, ističe naša sagovornica Jovana, koja je sa nama podelila zanimljivu priču o baki i medu.

Baka je počela da pčelari sa tri, a danas je ponosna vlasnica 53 LR košnice.

-Plac na kome se bakin pčelinjak nalazi je u okolini Valjeva, na nekih 7 kilometara od Valjeva, u selu Zarube. To je naša porodična vikendica i ona tu boravi, osim onih oštrih zimskih meseci, kada je u stanu u gradu. Pčelarenje joj je hobi koji sam ja uvek smatrala za deo nje. Nekako, otkad znam za baku znam i za pčele. Pa tako i med nikad nije bio samo med, nego uvek bakin med, priča Jovana.

Dodaje i to, da ranije dok su bili mladi, deka je preuzimao deo oko pravljenja košnica, ramova, cele prateće opreme koju je mogao da napravi u radionici, dok je baka davala dimenzije, instrukcije i finalnu ocenu. U jednom periodu je imala i preko 70 košnica, što je baš veliki broj složićete se, za jednu osobu, a pomoć je imala samo povremeno, kada je bila sigurna da nešto ne može sama, od kolega pčelara. I sada su kolege tu, da pomognu ako je potrebno, ali oko 90% posla završava sama.

Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević
Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević

-Ona je taj tip osobe koje baš vole da su aktivne i ako je u pokretu, onda je svoja na svome. Sestra i ja nekad znamo da je zapričamo kada smo zajedno, skuvamo joj kafu, pa sok, pa donesemo neko voće i počnemo da je zapitkujemo o svemu što vidimo na placu, a ona kada posle sat vremena shvati da je toliko dugo sedela obavezno kaže – jooj deco, ja ne mogu da dangubim! I brzo se vrati nazad, jer kako kaže, oko pčela uvek ima posla. Vredna je i jako savesna, mislim da mi je to najlepša stvar kod nje. Što se trudi i daje svoj maksimum da uradi sve što radi najbolje što može, priča Jovana kroz smeh.

Da je pitate zašto se bavi pčelarstvom, rekla bi vam da je to najpre koristan, a zatim i unosan i pametan posao. Najpre imaš ličnu korist od toga, a zatim treba održati mozak na određenoj funkciji i nakon prestanka aktivnog tradicionalnog načina učenja, a da bi se bavio pčelarstvom ima puno toga što treba da se nauči.

Unuke su joj do sada pomagale oko ceđenja meda, kada dođu iz Novog Sada gde trenutno žive.

Pčelinji proizvodi iz bakinog pčelinjaka, foto: Jovana Vukićević
Pčelinji proizvodi iz bakinog pčelinjaka, foto: Jovana Vukićević

Uglavnom se fokusira na med, šumski, bagremov, livadski i propolis. To je stalno u opticaju. Kako baka kaže, probala je sa polenom i mlečom, ali za to treba dosta truda, a potražnja i nije bila velika, pa je to trenutno stopirala. Mislim da tu negde ima i malo krivice na nama mlađima, što nismo do sada pomagali više oko prodaje i promocije. Ali evo, tu smo, grešile, pa se ispravljamo, dodaje bakina unuka.

Bakina unuka Jovana rado sa nama deli iskustva u plasiranju meda, priča nam o prednostima pčelinjih proizvoda, dodaje koje poslastice voli da sprema a da je u njima glavni sastojak – bakin med.

-Plasiranje proizvoda se uglavnom baziralo na prodaju komšijama, kolegama, porodici zatim dalje preko njih, znate već, od usta do usta, kao i za većinu domaćih proizvoda. Ne mogu da kažem da je med jako tražen proizvod u Kolubarskom okrugu, mada sa druge strane bih se vratila i na taj nedostatak marketinga na ovaj moderniji način kako to imamo priliku da radimo danas, pa možda to i nije najbolji pokazatelj.

Bakin pčelinjak, foto: Jovana Vukićević
Bakin pčelinjak, foto: Jovana Vukićević

-Glavni sastojci meda su šećeri, ali i enzimi, kiseline, minerali, vitamini. Sveukupno, med sadrži više od 70 dragocenih sastojaka. Sjajna stvar je što se u medu nalazi više fruktoze, nego glukoze koja je slađa, pa samim tim stavimo manje meda u hranu ili piće, nego na primer šećera ili nekog drugog zaslađivaća, ako vodimo računa o unosu kalorija u organizam. Sirov, nepasterizovani med sadrži i tragove polena, što pomaže pri desenzibilizaciji alergijskih reakcija, što je meni koja imam problema sa alergijama tokom većeg dela godine, sjajna pomoć.

-Deka je 2016. godine dobio upalu mozga za koju se sumnjalo da je izazvana tumorom nekog dela tela, koji do danas nije pronađen. Godinu dana kasnije pokazao je aktivne žlezde u grudnom košu i stomaku. Naredne godine PET I CT sken su mu bili bez aktivnosti. Baka je bila sa njim. I kada smo je pitali šta mu je davala – samo po 15-20 kapi propolisa na kocku šećera svako jutro. Od tada mama, koja je hematolog, kao i njene koleginice svaki dan uzimaju propolis. I evo sada, kada su svakodnevno u kontaktu sa pacijentima od virusa Covid-19, ni jedna nije bila pozitivna.

Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević
Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević

-Najkarakterističnija stvar za našu baku je to što ona na ubode pčela uopšte ne reaguje. Kombinezon ne voli da nosi, jer joj bude vruće i smeta joj, osim ako su pčele malo agresivnije taj dan. Ranije je znala samo da se pojavi u našem stanu u gradu sa jednim malo zatvorenim okom, ali se ponašala kao da je sve normalno. Tek kada smo mi počele da provodimo više vremena u vikednici, na placu sa njom, bile smo u prilici da vidimo kako su njoj u kosi tako negde oko 5-6 pčela koje je bocnu, ali je njoj to sve standardna stvar. Ona se očešlja, izvadi pčelice i eventualno stavi šešir da štiti glavu od Sunca. Baka je neverovatna!

-Od malena, sestra i ja, kao glavni slatkiš jele smo puter i med. Sada, kada smo odrasle i dalje ga volimo, ali smo sa bakom počele sa pravljenjem namaza od meda i putera, koji ima sjajnu, kremastu teksturu, a opet nema onog problema pri razmazivanju putera na hleb, nego je sve kompaktno. To nam je trenutno omiljena poslastica i uvek je lepši kada ga baka spremi. Ja sam dosta osobina preuzela od bake i mame, pa tako i naklonost ka zdravoj hrani. I tu se rodio i integralni keks, koji spremam sa medom i orasima.

Porodica bake Stanije
Porodica bake Stanije

-Med baka čuva u odvojenoj, tamnoj prostoriji u posudama od inoksa predviđenim za odlaganje meda. Njih nabavlja na sajmovima svake godine. Član je SPOS-a, pa je redovna na njihovim predavanjima i okupljanjima, a sećam se kako je to meni ranije bilo čudno, baka je, a ide na predavanja. Danas sam ponosna na to kako ostaje u toku sa svim novostima i inovacijama u pčelarstvu.

-Većina meda koji se proizvede godišnje bude prodat i to nekih 80% starim mušterijama. Ljudi se vraćaju kada probaju i budu sigurni da je to stvarno prirodan med. Kao i sa svim drugim stvarima, sve je lepo na reč, ali veruje se tek posle lične provere. Naša jaka baka ima želju da širi proizvodnju, ali kako kaže ako podmladak bude zainteresovan da se uključi, a mi smo evo tu, pa ćemo videti kako će se iskustvo i mladost pokazati.

-Mi, unuke, napravile smo stranice na društvenim mrežama, fejsbuku i instagramu, Bakin med, gde planiramo da pričamo o našoj jakoj baki i prodajemo bakin med, pa pozivamo i vaše čitaoce da nam se tamo pridruže, dodaje Jovana na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Fotografija: Jovana Vukićević

Uspešna pčelarka iz Zabrđa

Kada je pre skoro dve decenije ostala bez posla, Milica Stepanović iz sela Zabrđe, nedaleko od Petrovca na Mlavi, razmišljala je čime bi mogla da se bavi i koji bi posao bio unosan za nju i njenu porodicu. Uz pomoć prijatelja, i uz veliku podršku porodice, odlučila je da nabavi košnice i da svoje slobodno vreme provodi u prirodi. Pošto je na početku Milici ovaj posao bio hobi, planirala je da med proizvodi samo za sebe. Ubrzo je shvatila da lepo može da se spoji sa korisnim, te se u potpunosti posvetila pčelarstvu. Danas, pčelinjak porodice Stepanović broji oko 200 košnica.

Selo Zabrđe nalazi se na oko četiri kilometara zapadno od Petrovca na Mlavi. Ime je dobilo po svom položaju ili „za brdom“, kako su govorili meštani sela. Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom. Pčelarstvo je u opštini Petrovac na Mlavi sve više zastupljeno zbog blizine Homoljskih planina.

Porodica Stepanović u ponudi ima: med, polen, propolis, sušeno voće u medu, kao i rakije sa medom i lekovitim travama.

Milica Stepanović, foto: porodica Stepanović
Milica Stepanović, foto: porodica Stepanović

„Najtraženiji je bagremov i livadski med. Bagremov med je najblaži i najčistiji, jer u sebi sadrži isključivo bagremov nektar. Njega mogu da konzumiraju mala deca i dijabetičari, što sa ostalim vrstama meda nije moguće“, ističe Milica i dodaje da je livadski med dosta jači i kompleksniji od bagremovog, odličan je za imunitet zbog svih biljaka i cvetova koje sadrži u sebi.

Osim meda, porodica Stepanović proizvodi i kozmetičke preparate od pčelinjih proizvoda po čemu su poznati u celoj zemlji. Najpoznatija je nevenova krema sa medom, koja blagotvorno deluje kod regeneracije kože, ublažava bore i korisna je kod različitih kožnih oboljenja.

Pčelinjaci su raspoređeni na više lokacija u toku godine. „Izvodimo ih na ispašu bagrema u selo Kladurovo i Žagubica, na suncokretovu ispašu u Banatu i lipovu ispašu na Fruškoj Gori. Trudimo se da nam košnice nisu stalno na istoj lokaciji, što nam omogućava jednostavnije i jeftinije pčelarenje, pri kom dobijamo med odličnog kvaliteta sa dobrom cenom“, navodi Milica.

Proizvodi porodice Stepanović, foto: porodica Stepanović
Proizvodi porodice Stepanović, foto: porodica Stepanović

Mi samo od ovoga živimo i nemamo druge izvore prihoda. Trudimo se da radimo, da zaradimo i uspevamo u tome. Imamo odlične proizvode, uporni smo i uvek očekujemo dobre rezultate, navodi Milica i dodaje da su vremena nestabilna, ali se trude da samo kvalitetni proizvodi dođu do kupaca. Često svoje proizvode šaljemo i u inostranstvo, mada je glavno tržište grad Beograd.  

Porodica Stepanović je dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja koja se dodeljuju uspešnim pčelarima. Najponosniji su na zlatnu medalju sa krunom „Kraljica meda“ sa XX jubilarnog festivala meda u Novom Sadu, kao i na diplomu sa zlatnom medaljom za najbolji bagremov med na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Pčelinjak kod Stepanovića: foto: porodica Stepanović
Pčelinjak kod Stepanovića: foto: porodica Stepanović

Ono što je bitno reći, jeste da ovi vredni ljudi puno ulažu u nauku i edukaciju. Kako objašnjava naša sagovornica, mladi pčelari treba da obilaze sajmove, izložbe, predavanja i radionice, da potraže pomoć i savete od iskusnih pčelara. Pored toga, ovaj posao dosta zavisi od klimatskih uslova, pa tako, godina može da bude loša, što ne ide u prilog pčelarima početnicima. Ne treba zaboraviti da je pčelarenje dug proces, uz mnogo strpljenja i čvrste volje.

Prema rečima naše sagovornice, bilo je uspona i padova, smeha i suza, ali pre svega rada, jer ovaj posao to i zahteva. Sve se može ostvariti uz puno truda i volje. Najvažnije je da imate svoj cilj i da nikada ne odustajete od njega. Treba biti mudar i učiti od iskusnih ljudi, zaključuje na kraju razgovora Milica Stepanović.

Piše: Milica Lukić

U ovim teglama garantujemo kvalitet meda

Pored trovanja pčela, pojava falsifikovanog meda na tržištu predstavlja jedan od najvećih problema u pčelarstvu. Zapravo, 100% prirodni med je čist proizvod u kome ne sme da bude dodatka bilo koje druge supstance. Med, kao i ostali pčelinji proizvodi, retka su vrsta hrane koja bi do nas trebala da dođe u gotovo neizmenjenom obliku, bez industrijske prerade, odnosno, onako kako su je pčele pripremile.

Kovačevići iz Kragujevca pčelarenjem se bave već više od deset godina. Pored kvalitetne proizvodnje, trude se da svim potrošačima putem društvenih mreža, portala “Hrana sa naših polja” i manifestacije “Dani domaće kuhinje” prezentuju njihove proizvode i podele mnoštvo informacija koje su vezane za kvalitet proizvoda i njegovu konzumaciju.

Medus proizvodi, (foto: Toma Kovačević)
Medus proizvodi, (foto: Toma Kovačević)
Da bi se napravio vrhunski proizvod, kao što je med, potrebno je uložiti mnogo truda, rada i znanja. Sam proces proizvodnje meda odvija se sporo jer se med proizvodi ručno. Sa druge strane, kada je reč o prodaji meda, tražnja za medom je uvek veća od ponude.
Kako bi zadovoljili potrebe tržišta, pojedini proizvođači meda dodaju u med razne šećere ili proizvode „med“ (recimo od kukuruznog skroba ili korišćenjem sirupa za bombone) u kome, zapravo, nema ni jednog grama meda. Takvi, nesavesni i neuki ljudi prodaju veštački med, sa jasnim ciljem – da ostvare profit.

Kovačevići med prodaju u teglama od po pola kilograma i kilogram. U ponudi imaju i mini pakovanja za decu. Njihove proizvode lako ćete prepoznati. Poseduju crnu etiketu na kojima se jasno vidi naziv “Medus”. Ove kvalitetne proizvode porodice Kovačević nećete pronaći u slobodnoj prodaji, pošto je reč o tradicionalnoj kućnoj radinosti, ograničenoj proizvodnji sa izuzetnom preciznošću kada je reč o kvalitetu proizvoda.

Najsigurniji način je da med kupite direktno od pčelara. Da nađete pčelara iz svoje okoline, da se raspitate da li taj čovek ima pčele, koliko ima košnica… Jedino na taj način možete biti sigurni da ste kupili pravi, prirodni med. Naša preporuka su proizvodi “Medus”, koje možete poručiti i dobiti isporuku na kućnu adresu. Od vrednih Kovačevića dobićete informacije koji med da uzmete, koji miks je dobar za prehladu, probleme sa upalom grla, koji miks preporučuju za decu, za kombinaciju sa puterom na krišku hleba ili dvopek i slično.

Medus proizvod, (foto: Toma Kovačević)
Medus proizvod, (foto: Toma Kovačević)

Naša preporuka je miks meda i organske aronije. Aronija je antioksidans sa velikim brojem vitaminima. Pored toga sadrži i minerale kao što su: kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Ovaj čaroban miks daje snagu telu kroz mnoštvo vitamina i minerala.

Piše: Milica Lukić

Pogledajte kako izgleda pčelinjak kod Kovačevića:

Pčelinjak porodice Kovačević – osetite ukus prirode

Po čemu je poseban šumski med?

Šumski med ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla (“medna rosa”) ili životinjskog (“medljika”). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog zimzelenog drveća i ređe, žbunja.

Ovaj med se odlikuje tamnijom bojom, specifičnim mirisom i oporim ukusom. Šumski med razlikuje se od ostalih medova po svom specifičnom hemijskom sastavu – sadrži mnogo više mineralnih materija. Potiče od medne rose ili od medljike. U oba slučaja pčele ga rado sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća.

Lekovite osobine:

Šumski med, zahvaljujući većem sadržaju mineralnih materija, podiže nivo hemoglobina u krvi, povećava snagu srca i izdržljivost krvnih sudova. Zbog svojih lekovitih osobina, ovaj med preporučuje se i posle teških operacija, a trudnicama tokom cele trudnoće. Šumski med ima i protiv upalna svojstva, pa pomaže i kod bolesti organa za mokrenje.

Šumski med "Medus", foto: Toma Kovačević
Šumski med “Medus”, foto: Toma Kovačević

Preporučena upotreba:

Šumski med je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka (po potrebi i više), ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, a još bolje u jabukovom sirćetu.

Način čuvanja:

Šumski med se može čuvati na sobnoj temperaturi, bez uticaja direktne sunčeve svetlosti.

Napomena:

Med ima prirodno svojstvo da se kristališe. Takav med prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 50ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva.

Izvor: med-honey.com

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”.