уторак 25.фебруар 2020.

Plastenička proizvodnja jagoda u Grabovcu

Početkom aprila meseca počela je prva sezona ukusnih, domaćih jagoda. Mnogima omiljeno, ovo bobičasto voće kotira se visoko na listi najzdravijih namirnica i možemo da ga jedemo sveže samo u ovo doba godine.

U plastenicima porodice Branković, u selu Grabovac, nadomak Obrenovca, zasađeno je 2015. godine 6.500 sadnica jagode sorte Clery i Joly. Sa kvalitetnim sadnicama i plastenicima, sistemom za navodnjavanje i grejanje, Brankovići danas mogu da se pohvale savremenim načinom proizvodnje domaće jagode.

Domaća jagoda sa poljoprivrednog gazdinstva Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Sorta Clery odlikuje se prijatnim ukusom i aromom, solidnom čvrstinom i visokom otpornošću. Karakteristično za ovu sortu je visok prinos koji iznosi od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Rano dozreva (kraj aprila i početak maja meseca). Osetljiva je na sivu trulež u plastenicima. Spada u sorte jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe.

Kako navodi naš sagovornik, jagoda je dobrog kvaliteta, slatka je i ukusna, pa smatra da će ove godine biti dobar prinos i cena. Napominje i to da je kupcima bitna slatkoća i miris koji se poprilično izgubio na pijacama i u prodavnicama.

U toku berbe pomažu im sezonski radnici koji su takođe upoznati sa pravilima branja i čuvanja ove osetljive kulture. Sezona branja traje od 30 do 40 dana, zavisno od broja sunčanih dana.

Dejan Branković, (foto: hranasanasihpolja.rs)

Ova vredna porodica jagodu prodaje na pijacama u Beogradu po ceni od 600 dinara na malo i 450 dinara po kilogramu na veliko. Dodaju i da je ovogodišnja cena veća u odnosu na prošlu godinu, što potvrđuju i ukusni plodovi prave domaće jagode.

Po rečima stručnjaka, u našoj zemlji pod jagodom se nalazi oko 7.000 hektara zemlje. Jagoda postaje ozbiljna i isplativa biljna vrsta za koju se voćari sve više odlučuju. Uz to, ovo je i jedan od najlepših zalogaja koje čovek može pojesti, pa je zato jagoda često i rado viđena voćka na gotovo svakoj trpezi u ovo doba godine. 

Manifestacija „Dani domaće kuhinje“ u svom drugom izdanju okupila je veliki broj poljoprivrednih proizvođača, među kojima je bio i Dejan Branković, koji je na štandu izložio ovu voćnu vrstu u manjim korpicama od po pola kilograma. Kaže mi da su posetioci prepoznali kvalitet i da mu je drugog dana događaja zafalila koja korpica više.

 

Da li znate kako se koristi cvetni polen?

Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda.

Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma.

Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela.

Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljače cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno.

Proizvodi brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)
Proizvod brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)

Cvetni prah sa medom koristi se u ljudskoj ishrani kao sredstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo.

Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za pravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med.

Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 – 0,050 mm u razmeri, a kod samo malog broja biljaka kao što je tikva 0,15 – 0,20 mm.

Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije…

Izvor: www.pcelica.co.rs

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne i zdrave domaće proizvode.

U ovim teglama garantujemo kvalitet meda

Pored trovanja pčela, pojava falsifikovanog meda na tržištu predstavlja jedan od najvećih problema u pčelarstvu. Zapravo, 100% prirodni med je čist proizvod u kome ne sme da bude dodatka bilo koje druge supstance. Med, kao i ostali pčelinji proizvodi, retka su vrsta hrane koja bi do nas trebala da dođe u gotovo neizmenjenom obliku, bez industrijske prerade, odnosno, onako kako su je pčele pripremile.

Kovačevići iz Kragujevca pčelarenjem se bave već više od deset godina. Pored kvalitetne proizvodnje, trude se da svim potrošačima putem društvenih mreža, portala “Hrana sa naših polja” i manifestacije “Dani domaće kuhinje” prezentuju njihove proizvode i podele mnoštvo informacija koje su vezane za kvalitet proizvoda i njegovu konzumaciju.

Medus proizvodi, (foto: Toma Kovačević)
Medus proizvodi, (foto: Toma Kovačević)
Da bi se napravio vrhunski proizvod, kao što je med, potrebno je uložiti mnogo truda, rada i znanja. Sam proces proizvodnje meda odvija se sporo jer se med proizvodi ručno. Sa druge strane, kada je reč o prodaji meda, tražnja za medom je uvek veća od ponude.
Kako bi zadovoljili potrebe tržišta, pojedini proizvođači meda dodaju u med razne šećere ili proizvode „med“ (recimo od kukuruznog skroba ili korišćenjem sirupa za bombone) u kome, zapravo, nema ni jednog grama meda. Takvi, nesavesni i neuki ljudi prodaju veštački med, sa jasnim ciljem – da ostvare profit.

Kovačevići med prodaju u teglama od po pola kilograma i kilogram. U ponudi imaju i mini pakovanja za decu. Njihove proizvode lako ćete prepoznati. Poseduju crnu etiketu na kojima se jasno vidi naziv “Medus”. Ove kvalitetne proizvode porodice Kovačević nećete pronaći u slobodnoj prodaji, pošto je reč o tradicionalnoj kućnoj radinosti, ograničenoj proizvodnji sa izuzetnom preciznošću kada je reč o kvalitetu proizvoda.

Najsigurniji način je da med kupite direktno od pčelara. Da nađete pčelara iz svoje okoline, da se raspitate da li taj čovek ima pčele, koliko ima košnica… Jedino na taj način možete biti sigurni da ste kupili pravi, prirodni med. Naša preporuka su proizvodi “Medus”, koje možete poručiti i dobiti isporuku na kućnu adresu. Od vrednih Kovačevića dobićete informacije koji med da uzmete, koji miks je dobar za prehladu, probleme sa upalom grla, koji miks preporučuju za decu, za kombinaciju sa puterom na krišku hleba ili dvopek i slično.

Medus proizvod, (foto: Toma Kovačević)
Medus proizvod, (foto: Toma Kovačević)

Naša preporuka je miks meda i organske aronije. Aronija je antioksidans sa velikim brojem vitaminima. Pored toga sadrži i minerale kao što su: kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Ovaj čaroban miks daje snagu telu kroz mnoštvo vitamina i minerala.

Piše: Milica Lukić

Pogledajte kako izgleda pčelinjak kod Kovačevića:

Pčelinjak porodice Kovačević – osetite ukus prirode

Da li ste probali kozji sir u hrastovoj kori?

Mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. To je recept za kvalitetan proizvod. Tvorac ovog po izgledu neobičnog sira je Momčilo Budimirović, profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu u penziji.

Koza je, kaže, životinja koju je priroda stvorila i podarila svetu, daje božanstvene proizvode koje mi na nesreću ne znamo da koristimo. „Veći deo njenih proizvoda mi bacimo u prirodu ili damo životinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo“, kaže na početku razgovora Momčilo Budimirović, piše agromedia.rs

Naš sagovornik je samo uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ – polumasni, polutvrdi sir sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“ u selu Glušci kraj Šapca.

Foto: kozji sir porodice Budimirović, foto: hranasanasihpolja.rs
Foto: kozji sir porodice Budimirović, foto: hranasanasihpolja.rs

Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice sa kojima se lepo družim. Imam stado koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije – ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira“, priča naš sagovornik.

U početku muže u proseku se dobija 3,5-4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira tako ga ima tokom cele godine.

Ivana Budimirović, ćerka Momčila Budimirovića, i organizatorka događaja Milica Lukić, gostovale su u emisiji “Dobro jutro Srbijo” na TV Happy. Tom prilikom predstavile su kozji sir i najavile događaj koji će se održati za vikend na Zvezdari i kada će se izložiti i degustirati ovaj delikates.

Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega pre svega kupuju elitni restorani poput ‘Tri šešira’, ‘Franša’… Inače sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod jer u njemu nema aditiva ako izuzmemo kuhinjsku so“, objašnjava Budimirović.

“Usavršavanje procesa proizvodnje je trajalo nekih 4-5 godina i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda, gde se podsirava svaki komad, živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatan proizvod“, ističe Budimirović.

I pakovanje je unikatno, drveno, slikano rukom umetnika. U njega je sir pakovan za rusko tržište.

A da je osvojio srca svih ljubitelja kozjeg sira ne samo u Srbiji, već i u svetu, govore i zlatne medalje na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

Izvor: agromedia.rs

Voće u medu – proizvod brenda “medus”

Med, kao jedan od najzdravijih proizvoda prirode, ima visoku primenu u ishrani ljudi. Zbog svojih hranljivih sastojaka, koristi se kako za poboljšanje zdravlja, tako i u kozmetici.

Med je nešto između hrane i leka. Ima vrlo kompleksan sastav, više od 70 blagotvornih materija, koje variraju u zavisnosti od vrste meda. Neizostavan je sastojak mnogih slatkiša i kao takav ulepšava ukus proizvoda za poboljšanje zdravlja.

Porodica Kovačević iz Kragujevca pčelarenjem se bavi poslednjih deset godina, a na to su se, kako kažu, prvenstveno odlučili zbog toga što obožavaju med, kao i ostale pčelinje proizvode.

Razmišljajući o novim idejama kako da im paleta pčelinjih proizvoda koje su objedinili brendom “Medus” bude što raznovrsnija i ukusnija, došli su na ideju da kombinuju jezgraste plodove i med. Uz malo truda i volje napravili su izuzetnu poslasticu, kada su orah, lešnik i badem spojili sa medom i sve to upotpunili sa suvom šljivom i smokvom.

Proizvod brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)
Voće u medu, proizvod brenda “medus”, (foto: Toma Kovačević)

Ovi zdravi plodovi u medu obiluju vitaminama i mineralima koji se unose u organizam i poseduju pregršt ukusa na jednom mestu.

Kovačevići nisu samo vodili računa o ukusu, već i o izgledu samog proizvoda, pa svaki sastojak svojom bojom i teksturom daje naročit vizuelni utisak, privlačan za kupce.

Kada je reč o zdravlju, u jeku borbe protiv jesenjih virusa, med ima značajnu ulogu. Svakodnevna upotreba meda jača imunološku sposobnost organizma i štiti organizam od bakterija, virusa i slobodnih radikala, tri najveća neprijatelja zdravlja. Zato će mnoge teške bolesti biti prošlost kada na stolu svakog od nas bude tegla meda. Jedan gram meda na kilogram telesne težine jeste optimalna dnevna količina meda koju treba da unesemo u organizam.

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, gde na narednoj održanoj možete degustirati i kupiti ove ukusne i zdrave domaće proizvode.

Svi na Zlatibor: Ovogodišnja “Pršutijada” otvara se 14. februara

Vreme održavanja: 14. – 16. februar 2020. 

Mesto održavanja: selo Mačkat

Sajam suhomesnatih proizvoda ili popularna “Pršutijada” u Mačkatu po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca spada u red nacionalnih manifestacija. Pršutijadu, koja se organizuje svake godine u selu Mačkat, poseti preko 10.000 gostiju iz čitave zemlje, a sve više je i izlagača, partnera i posetilaca iz inostranstva.

Sajam suhomesnatih proizvoda “Pršutijada” je po svom sadržaju privredna, ali zbog toga što se izlaže nešto karakteristično za gastronomiju ovog kraja, on je je i etnografska manifestacija.

Pored izlaganja i prodaje suhomesnatih proizvoda, propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program, što je komplementarno osnovnom sadržaju. Dođite i probajte tradiciju!

Ovogodišnju “Pršutijadu”, kao i mnogobrojne prethodne, upotpuniće i štand porodice Brković, gde će biti izloženi mnogobrojni gastronomski delikatesi.

Do tada, posetite njihov portal www.brkovic.rs i upoznajte se na asortimanom proizvoda koji će biti izložen.

Izvor: http://www.zlatibor.org.rs/

Da li je slanina zdrava?

Neki je kude, neki je hvale. Dok neki žude za njom, ali je izbegavaju zarad zdravlja i linije, drugi je jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je u pravu? U svakom slučaju, ono što vam možemo reći odmah na početku, jeste da je slanina preukusna i da joj je teško odoleti. A, da li je uopšte potrebno da joj odolevate i da li slanina treba da bude deo vaše redovne ishrane, saznajte u nastavku.

Svi koji kude slaninu imaju pravo samo da je ne treba preterano jesti, kao ni sve druge namirnice.

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim blagodetima.

Kod Brkovića iz Mačkata možete kupiti domaću suvu slaninu. Kažu nam da je ovaj tradicionalni domaći delikates izuzetno zdrav i bogat vitaminima. Prepručuju da se isecka na sitne komade i konzumira uz domaći sir.
Domaća slanina, foto: brkovic.rs
Domaća slanina porodice Brković, foto: brkovic.rs

Mnogi misle da je štetna za srce, međutim nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor i kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Ova slana poslastica je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Domaća suva slanina, foto: hranasanasihpolja.rs
Domaća suva slanina porodice Brković i nagrada sa slaninijade u Kačarevu, foto: hranasanasihpolja.rs

Naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Puna je vitamina. Slanina je puna esencijalnih B vitamina, koji su nam potrebni za održavanje imunološkog sastava. Sadrži 65 % preporučenog dnevnog unosa tiamina, 47 % niacina, 38 % vitamina B12 i 36 % cinka. Dakle, mesto da koristite multivitamine, jedite slaninu.

Belančevine su ključni sastojak zdrave ishrane, a slanina je puna belančevina.

Slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao „ukus za uživanje“, poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

Slanina je bogata zasićenim mastima, što znači da ćete duže biti siti nego da se najedete ugljenih hidrata. Ako umirete od gladi, slobodno pojedite malo slanine i izdržaćete od doručka do ručka ili ručka do večere. U slanini ima samo 2 odsto loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima.

Foto: brkovic.rs

Suprotno mišljenju, ne goje nas masti, već ugljeni hidrati. Nauka potvrđuje da uz ishranu sa smanjenim udelom ugljenih hidrata možete smršati. Mnogi misle da nam ugljeni hidrati pružaju energiju, što nije istina. Čak su i naši preci energiju nadoknađivali mastima. Masti su mnogo delotvorniji u održavanju energije.

Izbegavajte ugljene hidrate, jedite slaninu!

Pri spomenu na slaninu, najčešće pomislimo na svinjsku. Ali, šta je s ljudima koji ne jedu svinjetinu? Problem rešen. Nabavite ćureću slaninu. Taj delikates, se naime, može dobiti od bilo koje vrste životinja. A verovali ili ne, postoji čak i pačja slanina.

I na kraju: Ništa ne može izlečiti mamurluk kao masna slanina i šoljica kafe.

I još jedan argument u korist slanine. Šta skladište u sebe životinje koje idu u zimski san? Pa, naravno slaninu. Iz nje crpe sve potrebne sastojke koji su im potrebni za održavanje života. I to je dokaz da slanina sadrži sve korisne sastojke.

Izvor: www.mogujatosama.rs

Pčelinjak porodice Kovačević – osetite ukus prirode

Porodica Kovačević iz Kragujevca na svom pčelinjaku ima 100 košnica. Pčelare sa LR košnicama i kažu nam da većina pčelara u Srbiji koristi baš taj tip košnice, pre svega zbog praktičnosti u radu, pa ni njima nije bilo teško da se odluče sa kojim košnicama će pčelariti.

Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus
Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Kovačević nam priča da je za kvalitetan med pre svega potreban predan rad i ljubav prema pčelama i pčelarstvu. Njihov osnovni zadatak je da pčelama stvore što optimalnije uslove, a one će sigurno uraditi svoje. Osnovne stvari su svakako zaštita od bolesti, ostavljanje meda pčelama kao i redovna kontrola.

Pčelinjak porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević)
Pčelinjak porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Dodaju i da su za predstojeću manifestaciju “Dani domaće kuhinje”, koja će se održati za vikend, 12. i 13. oktobra, pripremili vrlo raznovrstan asortiman proizvoda u različitim ambalažama.

Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević)
Detalj iz pčelinjaka porodice Kovačević (foto: Toma Kovačević), brend Medus

Pogledajte kako je to izgledalo na jednom od prethodnih događaja:

Porodica Kovačević: Decenija uspešnog pčelarenja

Piše: Milica Lukić

 

 

Toma Kovačević: Unapređenje plasmana i prodaje meda, evo i kako!

Pored kvaliteta i originalnosti, transparentnost u radu predstavlja jednu od osnovnih uspeha “medus” brenda.

Na medus profilima na društvenim mrežama možete videti postupak proizvodnje mikseva, propolisa kao i svih drugih pčelinjih proizvoda.

Tu se nalaze fotografije i snimci pčelinjaka, kao i okruženja u kome se on nalazi.

Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević
Pčelinjak kod Kovačevića, foto: Toma Kovačević

– Smatram da je transparentost osnova u stvaranju odnosa između proizvođača i potencijalnih kupaca. To se ne može postići samom jednom reklamom ili jednim tekstom, već se na tome radi godinama i u svakom segmentu posla. U marketingu, u odnosu sa ljudima, u načinu rada… Dobra reklama može da privuče mnogo ljudi ali samo transparentnost i iskrenost će ih zadržati – ističe naš sagovornik, Toma Kovačević.

Foto: detalj sa manifestacije "Dani domaće kuhinje"
Foto: detalj sa manifestacije “Dani domaće kuhinje”, foto: Toma K.

Koliko je med zdrav i važan za čoveka znaju skoro svi, jedino pitanje koje se postavlja je to, da li je taj proizvod, u ovom slučaju med, zaista pravi, da li je potpuno prirodan i da li može da se svrsta u domaće proizvode? A jedini način da se u to uverite jeste upravo transparentnost pčelara.

Kada vidite gde je nešto nastalo, ko je na tome radio i ko o tome ima pozitivan stav, možete biti sigurni da je to pravi proizvod za vas.

 

Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević
Pohvalnica porodici Kovačević, foto: Toma Kovačević

Još jedna stvar po kojoj se “medus” izdvaja od drugih jeste to što svako može doći na pčelinjak i da se uživo uveri u sve to. Njihov pčelinjak je često mesto okupljanja pčelara, ne samo iz Kragujevca već i iz okoline.

Takođe su gosti na medus pčelinjaku bile i njihove kolege iz Slovenije i Bugarske.

Piše: Milica Lukić; Toma Kovačević

Po čemu je poseban šumski med?

Šumski med ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla (“medna rosa”) ili životinjskog (“medljika”). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog zimzelenog drveća i ređe, žbunja.

Ovaj med se odlikuje tamnijom bojom, specifičnim mirisom i oporim ukusom. Šumski med razlikuje se od ostalih medova po svom specifičnom hemijskom sastavu – sadrži mnogo više mineralnih materija. Potiče od medne rose ili od medljike. U oba slučaja pčele ga rado sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća.

Lekovite osobine:

Šumski med, zahvaljujući većem sadržaju mineralnih materija, podiže nivo hemoglobina u krvi, povećava snagu srca i izdržljivost krvnih sudova. Zbog svojih lekovitih osobina, ovaj med preporučuje se i posle teških operacija, a trudnicama tokom cele trudnoće. Šumski med ima i protiv upalna svojstva, pa pomaže i kod bolesti organa za mokrenje.

Šumski med "Medus", foto: Toma Kovačević
Šumski med “Medus”, foto: Toma Kovačević

Preporučena upotreba:

Šumski med je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka (po potrebi i više), ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, a još bolje u jabukovom sirćetu.

Način čuvanja:

Šumski med se može čuvati na sobnoj temperaturi, bez uticaja direktne sunčeve svetlosti.

Napomena:

Med ima prirodno svojstvo da se kristališe. Takav med prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 50ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva.

Izvor: med-honey.com

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”.

Baneri

Najviše čitano

Najnovije vesti