Priče sa sela

Počele prijave za dobijanje žiga: Predstavljen novi projekat “Stvarano u Srbiji”

Srbija poseduje sve predispozicije za proizvodnju kvalitetnih, zdravih i domaćih proizvoda – plodnu zemlju i obilje vode, brojne šume i pašnjake, autohtone sorte domaćih životinja, voća i povrća i znanje stručnjaka svetskog renomea za razvoj svih grana naše privrede.

Sve ovo je potvrđeno kroz brojna uspešna preduzeća i domaće proizvode koje stvaraju naši srdačni i gostoprimljivi sugrađani svakog dana marljivo radeći za svoje porodice i sebe.

Međutim, Srbija mnogo više uvozi, nego što izvozi, zbog čega već godinama beležimo deficit u razmeni sa svetom. Pritom, u Srbiju ne uvozimo samo energente i sirovine koje nam nedostaju, već je uvoz ogroman i u oblastima gde postoje kvalitetni domaći proizvodi, stvarani u Srbiji, od domaćih sirovina.

Stoga je Privredna komora Srbije pokrenula projekat „Stvarano u Srbiji“ i kreirala oznaku „Čuvarkuća“ kako bi pružila podršku domaćim proizvodima i proizvođačima, ali i edukovala potrošače o važnosti kupovine tih proizvoda, kao i o njihovom visokom kvalitetu i domaćem poreklu. Ova oznaka će svima pomoći da pri kupovini budu sigurni da kupuju iz Srbije i da time čuvaju Srbiju, sebe i svoju porodicu!

Koristi od proizvodnje i kupovine proizvoda označenih znakom „Čuvarkuća“ su mnogobrojne i veoma značajne, jer time omogućavamo:

  • kvalitetni proizvodi od domaćih sirovina u našim domovima;
  • viši nivo zaposlenosti i sigurnija radna mesta i zarade za naše stanovništvo i naša proizvodna preduzeća;
  • razvoj preduzeća iz povezanih delatnosti unutar Srbije (kao što su poljoprivreda, zanatstvo, transport, trgovina, turizam, IT i konsultantske usluge i slično), što dodatno utiče na porast zaposlenosti i zarada;

Kupujući proizvode „Čuvarkuća“ obezbeđujemo i:

  • kvalitetnije zdravstvo, školstvo, socijalnu zaštitu i podršku lokalnim zajednicama;
    stabilnu isplatu i rast penzija za naše roditelje, bake i deke;
  • manju zavisnost od inostranih izvora snabdevanja i inostranih tržišta, naročito u kriznim situacijama;
  • privlačenje investicija u Srbiju i upošljavanje domaćih resursa, znanja i rada;
    bolje mesto za život i rad u Srbiji, za sadašnje i buduće generacije!

Proizvođači i preduzeća, bez obzira da li imaju domaće ili strano vlasništvo i/ili brendove, mogu da postanu deo akcije unapređenja privrede Srbije i našeg društva u celini, stvarajući kvalitetne proizvode u Srbiji, od domaćih sirovina.

Domaćim, naročito lokalnim proizvodima, znak „Čuvarkuća“ daje potvrdu da imaju natprosečan kvalitetan, na nivou ili iznad uvoznih proizvoda iz date kategorije.

Sa druge strane, stranim proizvodima poznatih brendova, znak „Čuvarkuća“ daje potvrdu da su deo lokalne zajednice, jer koriste materijale, sirovine i radnu snagu Srbije, a time pomažu državu i celo društvo, postajući na taj način njegov deo. Uslovi i postupak sticanja prava na korišćenje znaka, samo korišćenje i nadzor, prestanak prava na njegovo korišćenje i odgovarajuće evidencije regulisani su Pravilnikom o označavanju proizvoda/linija proizvoda kolektivnim žigom «Čuvarkuća».

Zahtev za sticanje prava korišćenja žiga „Čuvarkuća“ podnosi se Privrednoj komori Srbije na propisanom obrascu. Procedura izdavanja žiga „Čuvarkuća“, nakon pravilno podnetog Zahteva, podeljena je u tri faze, a okončanje celokupnog procesa je u roku od 45 dana od dana podnošenja Zahteva.

Prijavljivanje za žig Stvarano u Srbiji od 16. juna

Privredna komora Srbije poziva sve kompanije da od utorka 16. juna prijave svoje proizvode za žig “Čuvarkuća“ u okviru projekta „Stvarano u Srbiji“ pokrenutom da pruži podršku domaćim proizvodima i proizvođačima i doprinese jačanju svesti potrošača o značaju kupovine proizvoda stvaranih u Srbiji.

Zainteresovane kompanije koje u svom asortimanu imaju kvalitetne proizvode napravljene u našoj zemlji od domaćih sirovina, domaćim radom i znanjem, kakvi mogu da ponesu oznaku „Čuvarkuća“, a bez ograničenja kada je u pitanju veličina kompanije, njena tržišna pozicija ili vrsta proizvoda, prijavljuju se popunjavanjem Zahteva koji je objavljen na sajtu stvaranousrbiji.rs

Potrošačima oznaka „Čuvarkuća“ predstavlja potvrdu domaćeg porekla i kvaliteta proizvoda, i siguran pokazatelj da se njihovom kupovinom osim same vrednosti artikla i direktno ulaže u dalji razvoj i budućnost Srbije.

Izvor: http://www.stvaranousrbiji.rs/

Uspešna pčelarka iz Zabrđa

Kada je pre skoro dve decenije ostala bez posla, Milica Stepanović iz sela Zabrđe, nedaleko od Petrovca na Mlavi, razmišljala je čime bi mogla da se bavi i koji bi posao bio unosan za nju i njenu porodicu. Uz pomoć prijatelja, i uz veliku podršku porodice, odlučila je da nabavi košnice i da svoje slobodno vreme provodi u prirodi. Pošto je na početku Milici ovaj posao bio hobi, planirala je da med proizvodi samo za sebe. Ubrzo je shvatila da lepo može da se spoji sa korisnim, te se u potpunosti posvetila pčelarstvu. Danas, pčelinjak porodice Stepanović broji oko 200 košnica.

Selo Zabrđe nalazi se na oko četiri kilometara zapadno od Petrovca na Mlavi. Ime je dobilo po svom položaju ili „za brdom“, kako su govorili meštani sela. Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom. Pčelarstvo je u opštini Petrovac na Mlavi sve više zastupljeno zbog blizine Homoljskih planina.

Porodica Stepanović u ponudi ima: med, polen, propolis, sušeno voće u medu, kao i rakije sa medom i lekovitim travama.

Milica Stepanović, foto: porodica Stepanović
Milica Stepanović, foto: porodica Stepanović

„Najtraženiji je bagremov i livadski med. Bagremov med je najblaži i najčistiji, jer u sebi sadrži isključivo bagremov nektar. Njega mogu da konzumiraju mala deca i dijabetičari, što sa ostalim vrstama meda nije moguće“, ističe Milica i dodaje da je livadski med dosta jači i kompleksniji od bagremovog, odličan je za imunitet zbog svih biljaka i cvetova koje sadrži u sebi.

Osim meda, porodica Stepanović proizvodi i kozmetičke preparate od pčelinjih proizvoda po čemu su poznati u celoj zemlji. Najpoznatija je nevenova krema sa medom, koja blagotvorno deluje kod regeneracije kože, ublažava bore i korisna je kod različitih kožnih oboljenja.

Pčelinjaci su raspoređeni na više lokacija u toku godine. „Izvodimo ih na ispašu bagrema u selo Kladurovo i Žagubica, na suncokretovu ispašu u Banatu i lipovu ispašu na Fruškoj Gori. Trudimo se da nam košnice nisu stalno na istoj lokaciji, što nam omogućava jednostavnije i jeftinije pčelarenje, pri kom dobijamo med odličnog kvaliteta sa dobrom cenom“, navodi Milica.

Proizvodi porodice Stepanović, foto: porodica Stepanović
Proizvodi porodice Stepanović, foto: porodica Stepanović

Mi samo od ovoga živimo i nemamo druge izvore prihoda. Trudimo se da radimo, da zaradimo i uspevamo u tome. Imamo odlične proizvode, uporni smo i uvek očekujemo dobre rezultate, navodi Milica i dodaje da su vremena nestabilna, ali se trude da samo kvalitetni proizvodi dođu do kupaca. Često svoje proizvode šaljemo i u inostranstvo, mada je glavno tržište grad Beograd.  

Porodica Stepanović je dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja koja se dodeljuju uspešnim pčelarima. Najponosniji su na zlatnu medalju sa krunom „Kraljica meda“ sa XX jubilarnog festivala meda u Novom Sadu, kao i na diplomu sa zlatnom medaljom za najbolji bagremov med na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Pčelinjak kod Stepanovića: foto: porodica Stepanović
Pčelinjak kod Stepanovića: foto: porodica Stepanović

Ono što je bitno reći, jeste da ovi vredni ljudi puno ulažu u nauku i edukaciju. Kako objašnjava naša sagovornica, mladi pčelari treba da obilaze sajmove, izložbe, predavanja i radionice, da potraže pomoć i savete od iskusnih pčelara. Pored toga, ovaj posao dosta zavisi od klimatskih uslova, pa tako, godina može da bude loša, što ne ide u prilog pčelarima početnicima. Ne treba zaboraviti da je pčelarenje dug proces, uz mnogo strpljenja i čvrste volje.

Prema rečima naše sagovornice, bilo je uspona i padova, smeha i suza, ali pre svega rada, jer ovaj posao to i zahteva. Sve se može ostvariti uz puno truda i volje. Najvažnije je da imate svoj cilj i da nikada ne odustajete od njega. Treba biti mudar i učiti od iskusnih ljudi, zaključuje na kraju razgovora Milica Stepanović.

Piše: Milica Lukić

Besplatna obuka iz oblasti voćarstva, pčelarstva i organske proizvodnje

Na osnovu javnog poziva Gradske uprave Grada Beograda i Sekretarijata za privredu, Poljoprivrednom fakultetu je povereno sprovođenje teorijske i praktične obuke poljoprivrednih proizvođača iz oblasti organske proizvodnje, voćarstva i pčelarstva.

Teorijska obuka iz oblasti organske proizvodnje će sadržati principe i ciljeve organske proizvodnje, metode organske biljne proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju proizvodnje, obeležavanje, skladištenje i promet organskih proizvoda, mogućnost plasmana na tržište Beograda, kao i upoznavanje sa podsticajima koje obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije i Grad Beograd. Praktični deo nastave biće posvećen upoznavanju sa primerima dobre prakse od strane poljoprivrednih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom.

Teorijska obuka poljoprivrednih proizvođača iz oblasti voćarstva obuhvatiće sledeće teme: Zasnivanje višegodišnjih zasada (jabuke, kruške, trešnje, šljive, maline, kupine, borovnice i jagode), dok je za praktični deo obuke planirano da sadrži: Načini kalemljenja voćaka, Načini formiranja krune voćaka i Određivanje stepena zrelosti i kvaliteta voća.

Teorijska obuka poljoprivrednih proizvođača pčelara obuhvatiće sledeće teme: Pčelinje društvo, anatomija i sastav društva, ishrana, Košnice – tipovi, dimenzije, izrada, pribor i alat, Pčelinji proizvodi – med, polen, propolis, perga, vosak, mleč i otrov, Formiranje i organizacija pčelinjaka (izbor mesta, postolja, vozila, prostorije…), Pčelinja paša – izbor i način korišćenja, Tehnologija pčelarenja, Bolesti pčela i štetočine, suzbijanje bolesti, preventiva i higijena na pčelinjaku, Opasnosti i problemi u radu sa pčelama i Zakonska akta u pčelarstvu. Praktični deo obuke sadržaće upoznavanje poljoprivrednih proizvođača pčelara sa izborom vrsta košnica, upoznavanje sa pčelarskim priborom i alatom, izborom pčelinje paše i tehnologije pčelarenja, pregledom i stanjem pčelinjih društava, uzgojem matica, uzimljavanjem i izimljavanjem i seobom pčelinjih društava, kao i ukazivanjem prve medicinske pomoći na pčelinjaku pri radu sa pčelinjim društvima.

Obuke poljoprivrednih proizvođača sa teritorije grada Beograda održaće se na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu u periodu od 15.06.2020. do 24.06.2020. godine i to po sledećem rasporedu:

OBUKA IZ VOĆARSTVA
Prvi dan (15. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Dragan Radivojević
Drugi dan (16. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Jasminka Milivojević
Treći dan (17. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Dragan Radivojević

OBUKA IZ ORGANSKE PROIZVODNjE
Prvi dan (18. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavači: prof dr Dušan Kovačević, prof. dr Đorđe Moravčević i prof. dr Željko Dolijanović
Drugi dan (19. jun 2020., velika sala, početak u 9,30), predavači: prof. dr Snežana Oljača, prof. dr Željko Dolijanović, master inženjer Ivana Simić, i Gordana Šokšić (Biofarma Šokšić).

OBUKA IZ PČELARSTVA
Prvi dan (22. jun 2020., svečana sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Mića Mladenović
Drugi dan (23. jun 2020., svečana sala, početak u 9,30), predavač: prof. dr Mića Mladenović
Treći dan (24. jun 2020., Ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta „Radmilovac“, početak u 9,30), predavač: prof. dr Mića Mladenović.

Odgovorno lice za sprovođenje i realizaciju programa obuka je prof. dr Željko Dolijanović.

Prijave se vrše pozivom na broj telefona: 011/715-7418 ili 011/715-7388 – Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za privredu.

Izvor: http://www.agrif.bg.ac.rs/Vest/137/35256

Pogon “Naš med” uskoro počinje sa radom

Nakon što je kriza izazvana Korona virusom odložila otvaranje pogona za prikupljanje i plasman meda „Naš med“ u Rači, stekli su se svi potrebni preduslovi da se ova dugoočekivana fabrika konačno pusti u rad.

Svečano otvaranje biće u sredu, 17. juna, u Rači, u prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije, Ane Brnabić.

Podsetimo, pogon “Naš med” je najveća aktivnost Saveza pčelarskih organizacija Srbije u njegovoj istoriji i donosi sigurnost i pčelarima i potrošačima. Višedecenijska želja pčelara da prodaju med bez posrednika biće ispunjena. Osim toga biće obezbeđena i sigurnost plaćanja.

Utvrđena je minimalna količina meda koju pčelar može da ponudi za otkup od 300 kilograma. Nakon uzorkovanja meda što će obavljati nadležni iz pogona, bure se zapečati, otkupi i plasira. Otkupne cene se ne mogu dati unapred, jer zavise od trenutnih cena na tržištu. Ukoliko pčelaru nije hitno da med proda moći će da ga ostavi na čuvanje u pogonu. To će biti najpovoljniji ugovori koje pčelar može da potpiše za određeni period.

Piše: Milica Lukić

Fotografija: hranasanasihpolja.rs

 

Preradom organske aronije do dobre zarade

Aronia melanocarpa ili sibirska borovnica ili samo aronija, postala je tražena i široko gajena kod nas u poslednjih nekoliko godina. Ova voćna vrsta popularna je u domaćinstvima za pripremanje različitih vrsta sokova, džemova, kompota, a koristi se čak i sušena. Može se konzervirati, a u suvom stanju može ostati i do nekoliko godina.

Zbog sve veće želje naših poljoprivrednika da se opredele za proizvodnju ove voćne vrste, na jednom od mnogobrojnih festivala domaće hrane i pića koji se održavaju širom naše zemlje, upoznala sam Marka Ilića, predstavnika firme „House of food – Hoff“ iz Beograda, koji je na svom štandu izložio proizvode od organske aronije.

Ova firma nastala je zahvaljujući entuzijazmu četvoro ljudi od kojih se ni jedan do pre sedam godina nije bavio poljoprivredom. Naš sagovornik, jedan je od četvoro ortaka, koji danas na površini od 5 hektara u selu Deč, nedaleko od Beograda, uzgajaju organsku aroniju.

Proizvod od organske aronije, foto: hoff.rs
Proizvod od organske aronije, foto: hoff.rs

Kako ističe Ilić, na plantaži se nalazi oko 12.500 sadnica aronije koje su mašinskim putem posađene pre sedam godina. Razmak između redova aronije je 4 m jer je plantaža prilagođena mašinskoj obradi. Biljka aronija otporna je na niske temperature, može da opstane na temperaturi i do -47 ºC, ali je zahtevna prema vodi za vreme letnjih temperatura pa smo omogućili navodnjavanje. Ova voćna vrsta ne zahteva veliku obradu, jedino za vreme berbe početkom avgusta meseca, kada je neophodno, kako navodi Ilić, pronaći sezonske radnike i berbu izvršiti u što kraćem vremenskom periodu.

-Aronija je veoma zahvalna biljka za gajenje, jer kao i svako voće i ona zahteva borbu protiv korova, ali joj ne treba prskanje. Nema prirodnih neprijatelja, pa je ne treba prskati, što dodatno potvrđuje svoj status zdrave hrane. Jedini neprijatelj joj je rutava buba, ali mi na našem posedu nemamo problem sa ovim insektom. S obzirom na to da, takoreći, nema štetočina koje je napadaju, mi smo se odmah odlučili da krenemo u organsku proizvodnju aronije, jer je i samo zemljište ispunjavalo sve uslove za to, ističe Ilić i dodaje da su pre četiri godine osnovali firmu i počeli sa prodajom najkvalitetnijeg matičnog soka od aronije.

Proizvod od organske aronije, foto: hoff.rs
Proizvod od organske aronije, foto: hoff.rs

„U skladu sa zahtevima organske proizvodnje, pre šest godina, prvi put smo sa naše plantaže obrali ove zdrave bobice koje su pretočene u naš prvi proizvod – matični sok. Naš sok je potpuno i sasvim različit od onih koji se mogu naći u Srbiji, bez obzira da li se radi o uvoznim ili ovde pravljenim. Naša aronija presuje se hladnim postupkom i u sok se ne dodaje šećer, ne stavlja se konzervans i ne razblažuje se vodom. On je 100 % prirodan, matičan, osnovni, jedinstveni sok od isključivo naše aronije“, navodi naš sagovornik.

-Pored soka, trenutno u ponudi imamo još dva proizvoda od aronije sa naših polja – nadev i preliv. Nadev je dobar prijatelj svih testa, sjajan u krofnama, odličan u pitama, nezamenljiv sa palačinkama ali izuzetan i kao džem, na parčetu hleba ili keksa. Preliv je suptilni dodak različitim jelima, slanim i slatkim – mesu, sladoledima, kolačima – priča Ilić.

Proizvod od organske aronije, foto: hoff.rs
Proizvod od organske aronije, foto: hoff.rs

Fitoterapeuti širom sveta tvrde da je aronija veliki i efikasan čistač organizma pa da time sprečava nastanak i razvoj karcinoma, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija, s obzirom da sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa. Sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Naš sagovornik navodi i da proizvode pretežno izvoze na tržište Slovenije, pošto je kod nas tržište za ove proizvode dosta nestabilno. Priča i da na našem tržištu ima proizvoda od aronije koji su napravljeni od koncentrata koji se razblažuje jer je tako jeftinije, pa tako ti proizvodi po nižoj ceni stvaraju organskim proizvodima veliku konkurenciju.

„Planiramo da proširimo naš asortiman proizvoda od aronije. Kupci su prepoznali kvalitet proizvoda, što nam je omogućilo dobar plasman na tržište. U planu nam je saradnja sa konditorima i većim proizvođačima. U planu su nam i proizvodi koji će biti namenjeni dijabetičarima. Dve godine radili smo na recepturi nadeva i preliva, po čemu smo jedinstveni, pa ćemo tako uz pomoć stručnjaka i saveta iskusnih ljudi, veliku pažnju posvetiti kvalitetu novih proizvoda“, ističe Marko Ilić na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Poljoprivreda – kriza nas uči šta je važno

Poslednja dva meseca goruća tema u našoj državi, ali i u čitavom svetu jeste epidemija korona virusa koja će postati sinonim za 2020. godinu. Epidemija je, sa jedne strane, bacila u senku i stavila u status mirovanja turizam, ugostiteljstvo, frizersko–kozmetičke salone, tržne centre, sport i rekreaciju, dok je sa druge strane enormno povećala potražnju i kupovinu osnovnih životnih namirnica.

Potrošačke navike kupaca su se promenile preko noći. Ovde ne govorimo samo o trci za još jednim paketom toalet papira, već i o mnogim drugim namirnicama. U prvom redu to su brašno, ulje, kvasac, potom jaja, voće i povrće, meso, hrana sa produženim rokom trajanja, testenine, smrznuto pecivo… Trenutna situacija nam je pokazala nepredvidivost tržišta, pa je tako u svetu, ali i kod nas, došlo do povećane potražnje i rasta cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Prva u tom redu svakako je pšenica – kao najvrednije zrno u doba epidemije. Povećanje potražnje i rast cena beleže i kukuruz, soja, stočni ječam i stočno brašno.

Korona nam je probudila svest o značaju najvažnije privredne delatnosti – poljoprivrede, koja funkcioniše punim kapacitetom i u ovim okolnostima. Jer i kada sve stane, neko mora da proizvodi i distribuira najvažniji resurs – hranu. Sa sigurnošću možemo da potvrdimo da je poljoprivreda grana privrede koja ima sigurnu perspektivu, na šta nam ukazuje i organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization) koja procenjuje da svetska proizvodnja hrane do 2050. treba da poraste 70%, kako bi podmirila potrebe budućih deset milijardi stanovnika planete.

Da bi to bilo moguće poljoprivreda se svakodnevno razvija: dronovi, senzori, robotika, veštačka intelegencija, informaciono – komunikacione tehnologije… Zato nam već danas nedostaju eksperti u tim oblastima, uzimajući u obzir i činjenicu da je naša zemlja agrarna, a da smo do sada iskoristi tek oko 30% njenih kapaciteta.

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu je mesto gde se obrazuju stručnjaci u oblasti poljoprivrede, prehrambene tehnologije i agroekonomije. Sa bogatom lepezom od čak sedam studijskih programa, fakultet obrazuje nove kadrove za deficitarna zanimanja savremene poljoprivrede. Mnoge multinacionalne kompanije, konsultantske agencije, poljoprovredne apoteke, banke, osiguravajuće kuće i državne institucije otvaraju vrata diplomiranim agroekonomistima i inženjerima Poljoprivrednog fakulteta.

Pored toga, fakultet budućim studentima pruža praktična znanja i preduzetnički duh, kako bi sutra nastavili rad na svom poljoprivrednom gazdinstvu ili pokrenuli sopstveni biznis. Besplatna pripremna nastava za polaganje prijemnog ispita, studentski restoran i klub u zgradi fakulteta, savremene učionice i laboratorije, fakultetsko ogledno dobro, odlična saradnja sa profesorima, blizina Studentskom gradu i drugim delovima Beograda, čine da je Poljoprivredni fakultet omiljen među studentima.

U trenucima krize se jasno vidi koja su zanimanja od esencijalnog značaja za naš život i naše bolje sutra, u kakvim god okolnostima da se nalazimo. Studiranje na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu je investicija u sigurnu budućnost. Konkurs za upis novih studenata je otvoren!

Piše: Vanja Kovačević, saradnik za međunarodnu saradnju i odnose sa javnošću Poljoprivrednog fakulteta

Fotografije: studenti i profesori Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

Sasvim drugačija baka – pčelari već četiri decenije

„Moje ime je Jovana Vukićević, rodom sam iz Valjeva, unuka jedne jake bake – Stanije Brkić. Baka se pčelarstvom bavi od 1980. godine, što bi sada bilo već ozbiljnih 40 godina staža. Ove godine je napunila 79. godina, a da je vidite uživo, kako je pokretna i okretna, ne biste joj dali više od 65.“, ističe naša sagovornica Jovana, koja je sa nama podelila zanimljivu priču o baki i medu.

Baka je počela da pčelari sa tri, a danas je ponosna vlasnica 53 LR košnice.

-Plac na kome se bakin pčelinjak nalazi je u okolini Valjeva, na nekih 7 kilometara od Valjeva, u selu Zarube. To je naša porodična vikendica i ona tu boravi, osim onih oštrih zimskih meseci, kada je u stanu u gradu. Pčelarenje joj je hobi koji sam ja uvek smatrala za deo nje. Nekako, otkad znam za baku znam i za pčele. Pa tako i med nikad nije bio samo med, nego uvek bakin med, priča Jovana.

Dodaje i to, da ranije dok su bili mladi, deka je preuzimao deo oko pravljenja košnica, ramova, cele prateće opreme koju je mogao da napravi u radionici, dok je baka davala dimenzije, instrukcije i finalnu ocenu. U jednom periodu je imala i preko 70 košnica, što je baš veliki broj složićete se, za jednu osobu, a pomoć je imala samo povremeno, kada je bila sigurna da nešto ne može sama, od kolega pčelara. I sada su kolege tu, da pomognu ako je potrebno, ali oko 90% posla završava sama.

Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević
Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević

-Ona je taj tip osobe koje baš vole da su aktivne i ako je u pokretu, onda je svoja na svome. Sestra i ja nekad znamo da je zapričamo kada smo zajedno, skuvamo joj kafu, pa sok, pa donesemo neko voće i počnemo da je zapitkujemo o svemu što vidimo na placu, a ona kada posle sat vremena shvati da je toliko dugo sedela obavezno kaže – jooj deco, ja ne mogu da dangubim! I brzo se vrati nazad, jer kako kaže, oko pčela uvek ima posla. Vredna je i jako savesna, mislim da mi je to najlepša stvar kod nje. Što se trudi i daje svoj maksimum da uradi sve što radi najbolje što može, priča Jovana kroz smeh.

Da je pitate zašto se bavi pčelarstvom, rekla bi vam da je to najpre koristan, a zatim i unosan i pametan posao. Najpre imaš ličnu korist od toga, a zatim treba održati mozak na određenoj funkciji i nakon prestanka aktivnog tradicionalnog načina učenja, a da bi se bavio pčelarstvom ima puno toga što treba da se nauči.

Unuke su joj do sada pomagale oko ceđenja meda, kada dođu iz Novog Sada gde trenutno žive.

Pčelinji proizvodi iz bakinog pčelinjaka, foto: Jovana Vukićević
Pčelinji proizvodi iz bakinog pčelinjaka, foto: Jovana Vukićević

Uglavnom se fokusira na med, šumski, bagremov, livadski i propolis. To je stalno u opticaju. Kako baka kaže, probala je sa polenom i mlečom, ali za to treba dosta truda, a potražnja i nije bila velika, pa je to trenutno stopirala. Mislim da tu negde ima i malo krivice na nama mlađima, što nismo do sada pomagali više oko prodaje i promocije. Ali evo, tu smo, grešile, pa se ispravljamo, dodaje bakina unuka.

Bakina unuka Jovana rado sa nama deli iskustva u plasiranju meda, priča nam o prednostima pčelinjih proizvoda, dodaje koje poslastice voli da sprema a da je u njima glavni sastojak – bakin med.

-Plasiranje proizvoda se uglavnom baziralo na prodaju komšijama, kolegama, porodici zatim dalje preko njih, znate već, od usta do usta, kao i za većinu domaćih proizvoda. Ne mogu da kažem da je med jako tražen proizvod u Kolubarskom okrugu, mada sa druge strane bih se vratila i na taj nedostatak marketinga na ovaj moderniji način kako to imamo priliku da radimo danas, pa možda to i nije najbolji pokazatelj.

Bakin pčelinjak, foto: Jovana Vukićević
Bakin pčelinjak, foto: Jovana Vukićević

-Glavni sastojci meda su šećeri, ali i enzimi, kiseline, minerali, vitamini. Sveukupno, med sadrži više od 70 dragocenih sastojaka. Sjajna stvar je što se u medu nalazi više fruktoze, nego glukoze koja je slađa, pa samim tim stavimo manje meda u hranu ili piće, nego na primer šećera ili nekog drugog zaslađivaća, ako vodimo računa o unosu kalorija u organizam. Sirov, nepasterizovani med sadrži i tragove polena, što pomaže pri desenzibilizaciji alergijskih reakcija, što je meni koja imam problema sa alergijama tokom većeg dela godine, sjajna pomoć.

-Deka je 2016. godine dobio upalu mozga za koju se sumnjalo da je izazvana tumorom nekog dela tela, koji do danas nije pronađen. Godinu dana kasnije pokazao je aktivne žlezde u grudnom košu i stomaku. Naredne godine PET I CT sken su mu bili bez aktivnosti. Baka je bila sa njim. I kada smo je pitali šta mu je davala – samo po 15-20 kapi propolisa na kocku šećera svako jutro. Od tada mama, koja je hematolog, kao i njene koleginice svaki dan uzimaju propolis. I evo sada, kada su svakodnevno u kontaktu sa pacijentima od virusa Covid-19, ni jedna nije bila pozitivna.

Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević
Baka Stanija, foto: Jovana Vukićević

-Najkarakterističnija stvar za našu baku je to što ona na ubode pčela uopšte ne reaguje. Kombinezon ne voli da nosi, jer joj bude vruće i smeta joj, osim ako su pčele malo agresivnije taj dan. Ranije je znala samo da se pojavi u našem stanu u gradu sa jednim malo zatvorenim okom, ali se ponašala kao da je sve normalno. Tek kada smo mi počele da provodimo više vremena u vikednici, na placu sa njom, bile smo u prilici da vidimo kako su njoj u kosi tako negde oko 5-6 pčela koje je bocnu, ali je njoj to sve standardna stvar. Ona se očešlja, izvadi pčelice i eventualno stavi šešir da štiti glavu od Sunca. Baka je neverovatna!

-Od malena, sestra i ja, kao glavni slatkiš jele smo puter i med. Sada, kada smo odrasle i dalje ga volimo, ali smo sa bakom počele sa pravljenjem namaza od meda i putera, koji ima sjajnu, kremastu teksturu, a opet nema onog problema pri razmazivanju putera na hleb, nego je sve kompaktno. To nam je trenutno omiljena poslastica i uvek je lepši kada ga baka spremi. Ja sam dosta osobina preuzela od bake i mame, pa tako i naklonost ka zdravoj hrani. I tu se rodio i integralni keks, koji spremam sa medom i orasima.

Porodica bake Stanije
Porodica bake Stanije

-Med baka čuva u odvojenoj, tamnoj prostoriji u posudama od inoksa predviđenim za odlaganje meda. Njih nabavlja na sajmovima svake godine. Član je SPOS-a, pa je redovna na njihovim predavanjima i okupljanjima, a sećam se kako je to meni ranije bilo čudno, baka je, a ide na predavanja. Danas sam ponosna na to kako ostaje u toku sa svim novostima i inovacijama u pčelarstvu.

-Većina meda koji se proizvede godišnje bude prodat i to nekih 80% starim mušterijama. Ljudi se vraćaju kada probaju i budu sigurni da je to stvarno prirodan med. Kao i sa svim drugim stvarima, sve je lepo na reč, ali veruje se tek posle lične provere. Naša jaka baka ima želju da širi proizvodnju, ali kako kaže ako podmladak bude zainteresovan da se uključi, a mi smo evo tu, pa ćemo videti kako će se iskustvo i mladost pokazati.

-Mi, unuke, napravile smo stranice na društvenim mrežama, fejsbuku i instagramu, Bakin med, gde planiramo da pričamo o našoj jakoj baki i prodajemo bakin med, pa pozivamo i vaše čitaoce da nam se tamo pridruže, dodaje Jovana na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Fotografija: Jovana Vukićević

Prodaja putem elektronske pijace: Šta kažu proizvođači, a šta kupci?

Prve jagode počele su da stižu u najnezgodnije vreme, kada su sve pijace u Srbiji bile zatvorene. Međutim, praksa je pokazala da dobra roba uvek nađe put do kupca.

Umesto na Kalenić pijaci, gde Brankovići godinama imaju svoju tezgu i svoje mušterije, domaće jagode preselile su se na elektronsku pijacu, gde se ove godine najveći obim prodaje i zasniva.

Reportaža sa TV MAG, izvor: http://www.rtvmag.co.rs/

Zanimljivo je, da i sada kada su pijace otvorene, najveći deo robe proda se od vrata do vrata. Branković ističe da je elektronska pijaca uvela drastične novine u način prodaje i smatra da je ovo budućnost plasiranja poljoprivrednih proizvoda. Navodi i da su kupci zadovoljni, kako kvalitetom ove voćne vrste, tako i načinom dostave i poštovanjem unapred dogovorenih termina za isporuku.

Porodica Branković izlagala je jagodu na drugim Danima domaće kuhinje. Reportaža o njihovoj proizvodnji nalazi se na linku ispod:

Plastenička proizvodnja jagoda u Grabovcu

Piše: Milica Lukić

Čokoladirana suva šljiva “Podgorko”

Sušenje različitih vrsta poljoprivrednih proizvoda najstarija je tehnologija konzervisanja i čuvanja hrane. Iako sadašnja proizvodnja nije na nivou nekadašnje, suvo voće ima veliki značaj kao poluproizvod za prozvodnju džema, marmalade, pekmeza, alkoholnih i bezalkoholnih pića. Pored toga, suvo voće ima veliku primenu i u konditorskoj industriji.

Sada već davne 2006. godine, u jednom malom selu po imenu Belotić, nadomak Osečine, osnovana je porodična firma “Belfarma”, čija je osnovna delatnost otkup i trgovina svežim i zamrznutim voćem. Naša sagovornica, Snežana Ranković, direktorka firme “Belfarma”, priča nam da su pre sedam godina počeli da suše šljivu, a sa gotovim proizvodima pojavili su se na tržištu pre pet godina.

Kako ističe, trenutno u okviru firme imaju 20 hektara pod raznovrsnim voćem, gde je najviše zastupljena šljiva, a nešto manje dunja i višnja. Pored voćnih zasada, poseduju i sušaru i pogone u selu Dragijevica, za proizvodnju i preradu proizvoda od suvih šljiva.

U opštini Osečina, pod šljivom je 2.350 hektara (2016. godina), a svake godine se za stotinak hektara uvećavaju zasadi ove voćne vrste.

Trenutno ima oko milion stabala šljive sa godišnjom proizvodnjom od oko 20.000 tona sveže šljive. Polovina ukupne godišnje proizvodnje suve šljive u Srbiji skoncentrisana je u Osečini, sa godišnjom proizvodnjom od oko 3.000 tona i ova opština je najveći izvoznik suve šljive na inostrano tržište.

„Na tržište smo, pored suve šljive, plasirali nove proizvode, odnosno slatko od suvih šljiva punjeno orasima i čokoladiranu suvu šljivu punjenu orasima pod prepoznatljivim brendom „Podgorko“. Ovaj proizvod jedinstven je na našem tržištu kao savršen spoj ukusa, srpske tradicije i simbol gostoprimstva ovog dela Srbije. Inovativan je zato što se šljiva puni ručno a čokoladira se mašinskim putem“, ističe naša sagovornica i dodaje da za čokoladiranje gotovog proizvoda koriste crnu begijsku čokoladu, izuzetnog ukusa i kvaliteta.

Proizvodi "Belfarma", foto: belfarma.rs
Proizvodi “Belfarma”, foto: belfarma.rs

-Cilj nam je da prerađujemo šljive našeg kraja, bez obzira da li su to naši lični zasadi ili zasadi iz našeg okruženja. Imamo sorte stenlej i požegaču. Požegaču kao staru srpsku sortu koje malo ima na tržištu ali svake druge godine rodi. Prošlogodišnji rod bio je veliki pa smo uspeli da osušimo veću količinu. Pored požegače, opredelili smo se za sortu stenlej jer je to šljiva koja je prepoznatljiva na svetskom tržištu – navodi gospođa Snežana.

Ova porodična firma poseduje tri tunela za sušenje voća iz kojih dnevno izađe 27 tona suve šljive. U planu im je nabavka manjeg prerađivačkog kapaciteta sa kojim bi se proširio veći broj voćnih vrsta na sušenju, prvenstveno višnje i dunje. Za sada, akcenat je stavljen na sušenju šljive.

Proizvodi "Belfarma", foto: belfarma.rs
Proizvodi “Belfarma”, foto: belfarma.rs

„Sušenje šljive obavlja se u drugoj polovini avgusta i traje tri sedmice, a onda je potrebno da šljiva odleži odnosno da sazri, da razmena energije i vlage bude ujednačena i zatim, nakon 40 do 60 dana, može da se krene u njenu dalju preradu. To znači ponovno vraćanje u njeno stanje vlažnosti u kojoj možete da je prerađujete, dorađujete i čokoladirate. Proces proizvodnje jeste spor ali je cikličan“, priča naša sagovornica.

Kako ističe, poslednje tri godine nemaju siguran plasman proizvoda, pošto je na tržištu velika konkurencija. Proizvode izvoze u zemlje EU, ali naši lokalni proizvodi teže pronalaze svoje mesto na tržištu, pošto se inostrani kupci bave istim poslom i navikli su da kod nas kupuju sirovinu a oni dalje vrše preradu u finalne proizvode.

Proizvodi "Belfarma", foto: belfarma.rs
Proizvodi “Belfarma”, foto: belfarma.rs

Godine 2018. firma „Belfarma“ na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu dobila je zlatnu medalju za proizvod slatko od suvih šljiva punjeno orasima.

Naša sagovornica dodaje i to da imaju veliki problem sa pronalaskom radne snage kada je sezona berbe voća. „Na selu nije lako pronaći radnika, svi veći proizvođači žale se da vrlo teško nalaze kvalitetnu i pouzdanu radnu snagu. Nije svejedno kako će se obrati plod, u kojoj fazi i kako će se skladištiti. S druge strane, ni solidna zarada nije pouzdan način da će proizvođači pronaći dovoljno radnika. Mladi odlaze u gradove u potrazi za poslom, onda je izvesno da će problem nedostatka kvalitetne radne snage još dugo pratiti naše poljoprivredne proizvođače”, ističe Snežana Ranković na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Šta rade studenti Poljoprivrednog fakulteta tokom vanrednog stanja?

Proglašenje vanrednog stanja u Republici Srbiji poremetilo je društvo u celosti. Ipak, najvažnija privredna delatnost – poljoprivreda, dela punim kapacitetom i u ovim okolnostima. Jer i kada sve stane, neko mora da proizvodi i distribuira najvažniji resurs – hranu.

Studenti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
Foto: Studenti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

To su nam potvrdili i naši vredni studenti, šaljući nam svakodnevno fotografije njihovih aktivnosti. Uz onlajn predavanja i vežbe koje su redovno pohađali, mnogi od njih posvetili su se i mnogim drugim poslovima i hobijima.

Studenti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
Foto: Studenti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

Dok su se jedni bavili svojim poljoprivrednim gazdinstvima i obrađivali zemlju, radili na farmama, sređivali malinjake, vinograde, voćnjake, sadili i negovali cveće, drugi su volontirali, čitali knjige, organizovali webinare, bavili se fotografisanjem, pripremali ispite, slušali online seminare, pisali pesme, uređivali enterijer…

Studenti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
Foto: Studenti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

Izvor: http://www.agrif.bg.ac.rs/Vest/137/35204