уторак 25.фебруар 2020.

Svi na Zlatibor: Ovogodišnja “Pršutijada” otvara se 14. februara

Vreme održavanja: 14. – 16. februar 2020. 

Mesto održavanja: selo Mačkat

Sajam suhomesnatih proizvoda ili popularna “Pršutijada” u Mačkatu po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca spada u red nacionalnih manifestacija. Pršutijadu, koja se organizuje svake godine u selu Mačkat, poseti preko 10.000 gostiju iz čitave zemlje, a sve više je i izlagača, partnera i posetilaca iz inostranstva.

Sajam suhomesnatih proizvoda “Pršutijada” je po svom sadržaju privredna, ali zbog toga što se izlaže nešto karakteristično za gastronomiju ovog kraja, on je je i etnografska manifestacija.

Pored izlaganja i prodaje suhomesnatih proizvoda, propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program, što je komplementarno osnovnom sadržaju. Dođite i probajte tradiciju!

Ovogodišnju “Pršutijadu”, kao i mnogobrojne prethodne, upotpuniće i štand porodice Brković, gde će biti izloženi mnogobrojni gastronomski delikatesi.

Do tada, posetite njihov portal www.brkovic.rs i upoznajte se na asortimanom proizvoda koji će biti izložen.

Izvor: http://www.zlatibor.org.rs/

Da li znate kako se proizvodi užička kobasica?

Meso zaklanih životinja se utroši u svežem stanju oko 1/3, a ostalo meso se preradi u kobasičarske i suhomesnate proizvode. Održivost svežeg mesa je kratkog vremena, a održivost kobasica i suhomesnatih proizvoda je duža.

Da bi se iskoristile tehničke mogućnosti konzerviranja mesa, kao što su: fizička sredstva (hlađenje i smrzavanje), hemijska sredstva (kuhinjska so, nitrati i nitriti) i termička (barenje, kuvanje i dimljenje) proizvode se razne vrste kobasica i suhomesnatih proizvoda razne trajnosti. Održivost pomenutih proizvoda se povećava, ali različito zavisno od vrste proizvoda. Kod svežih kobasica održivost je najkraća, duža kod polutrajnih proizvoda od mesa, a najduža je kod trajnih proizvoda od mesa, pa čak i do jedne godine.

Ali sva tehnička obrada mesa ima i svoje nedostatke, pa meso gubi svoje hranljive materije promenom sastojaka i gubi svoju težinu isparavanjem-sušenjem (kalo). Kod pogrešne upotrebe tehničkih obrada mesa može doći do kvarenja mesa, pa čak i do trovanja mesom.

Da bi se meso duže upotrebljavalo za ljudsku ishranu mora da se na razne načine konzervira. Za konzerviranje se upotrebljavaju hladnoća, hemijska i termička sredstva.

Kod proizvodnje kobasica i suhomesnatih proizvoda upotrebljavaju se sva pomenuta sredstva kako bi se ubio što veći broj nepoželjnih bakterija a da bi se meso i mesni proizvodi održali duže za ljudsku ishranu.

Standardne temperature termičke obrade mesa imaju tu osobinu da ubija klice a preživele čini nesposobnim za dalji razvoj i da smanjuje vlagu proizvod (kaliranje proizvoda) i čini duže održivim. Da bi ukus i miris proizvoda od mesa bili ugodni, pored termičke obrade dodaju se neki začini.

Prema količini vlage u termički obrađenim proizvodima od mesa određuje se i njihova održivost, pa imamo sveže, polutrajne i trajne proizvode. U proizvodnji raznih vrsta kobasica upotrebljavaju se i omotači razne dužine i kalibra prema vrsti kobasica.

Omotači mogu biti prirodni i veštački. Prirodni omotači, ako nisu dobro konzervirani, imaju veliki broj klica, naročito truležnih, dok veštački omotači su mnogo sterilniji i ujednačene dužine i kalibra, pa se danas dosta upotrebljavaju.

Naročito su važni HIGIJENSKI uslovi proizvodnje kobasica i suhomesnatih proizvoda, Iako se vrši termička obrada proizvoda od mesa, sve klice ne budu uništene i neosposobljene za dalji razvoj, kod nehigijenske obrade i dužeg lagerovanja se ipak razvijaju i to one truležne bakterije koje kvare proizvode od mesa.

Treba dodati da prilikom manipulacije sa mesom, broj bakterija znatno povećava, naročito kod slabih higijenskih uslova počev od lične pa do higijene posuda, alata i mašina. Poznato je da se bakterije slabije razvijaju u sredini gde nema vazduha, pa se kod proizvodnje hrenovki upotrebljavaju kese sa vakumiranim vazduhom.

Upotreba drveta za dobijanje dima za termičku obradu proizvoda od mesa igra važnu ulogu. Drvo mora biti od bukve, jer daje najbolji dim sa malo štetnih sastojaka.

Užička kobasica, proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs
Užička kobasica, proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs

Prema upotrebi mesnog testa u proizvodnji kobasica ili bez njega imamo: barene, polutrajne, trajne, sveže i kuvane kobasice. Barene i polutrajne se proizvode od mesnog testa i manjeg dela krupno usitnjenog čvrstog masnog tkiva, polutrajne od većeg dela krupno usitnjenog mesa, dok trajne, sveže i kuvane kobasice nemaju mesno testo.

I kale ovih proizvoda od mesa je različito zavisno od gubljenja vlage, tako sveže kobasice imaju relativno mali kalo, dok polutrajne imaju 10-16%, a trajne čak 30-40 °C. Termički obrađeni proizvodi od mesa se lageruju u prostorije sa temperaturom do 20 °C.

U prodavnicama sveže i polutrajne kobasice se drže u hladnjacima, a trajne u suvom i promajnom prostoru obešene. Kvarenje kobasica i suhomesnatih proizvoda dolazi uglavnom zbog nepravilnog salamurenja i nepravilne termičke obrade, načina i dužine uskladištenja.

Prilikom opisivanja proizvodnje pojedinih proizvoda od mesa dati su: koji je to proizvod i od čega se proizvodi (grubi sastav), a onda pravi sastav, kratak opis tehnološkog procesa proizvodnje i organoleptičke osobine gotovog proizvoda.

Užička kobasica spada u trajne kobasice, a proizvodi se u užičkom kraju.

Sirovinski sastav ovog proizvoda je:
Sveže svinjsko meso I kategorije 50%
Sveže svinjsko meso III kategorije 30%
Sveže goveđe meso II kategorije 10%
Čvrsto masno tkivo 10%

Dodaci:
Na 100 kg mase dolazi:
Kuhinjska so 2.500 kg
Šalitra 0,100 kg
Šećer 0,400 kg
Beli biber 0,150 kg
Beli luk 0,100 kg
Paprika 1,000 kg (1/2 ljute i 1/2 slatke paprike)

Izvor: Proizvodnja kobasica i suhomesnatih proizvoda
Autor: Perić Tihomir

Zlatiborska goveđa pršuta – praznik za prave gurmane

Talasasti plato Zlatiborske visoravni, prosečne nadmorske visine oko 1.000 metara, ispresecan je brojnim rekama, potocima i vododerinama. Poreklo proizvoda je čitav planinski predeo Zlatibora od oko hiljadu kvadratnih kilometara u tri opštine: Užice, Čajetina i Nova Varoš i oduvek naslanja ekonomiju na stočarstvo i preradu mesa i mleka, među kojima je i tradicionalna goveđa pršuta.

Intenzivna aroma Užičke i Zlatiborske pršute

Užička goveđa pršuta je već dugo sinonim za trpezu Zlatibora i predstavlja važan deo ukupne gastronomske ponude ovog kraja, pa je na tržištu često sa oba naziva – Užička i Zlatiborska. Proizvod ima umereno čvrstu konzistenciju i po površini smeđe crvenu boju. Na preseku, mišićno tkivo je crvene boje i pravilno je mramorirano malim skupinama masnog tkiva. Odlikuje se prijatnim ukusom karakterističnim za soljeno, sušeno i dimljeno goveđe meso a uz to ima i specifičnu i vrlo prijatnu aromu.

Pršuta je cenjena kao meze-predjelo uz proju, kajmak, sir, rakiju i neizbežnu svežu pogaču. Na sajtu porodice Brković www.brkovic.rs možete poručiti ovaj tradicionalni proizvod kao i mnoge druge koji su u ponudi.

Zlatiborka goveđa pršuta, proizvod porodice Brković
Zlatiborska goveđa pršuta, proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs

Tradicionalno majstorstvo vrhunskog kvaliteta

Majstorstvo u pripremanju pršute se čuva i prenosi generacijama. Kao sirovina koristi se muskulatura najkvalitetnijih delova trupa (but, leđa, biftek) dobro uhranjenih (radnih) goveda starih 3-5 godina, pa time meso ima snažnu aromu. Proces proizvodnje traje oko četiri nedelje (sedmodnevno soljenje, koje prethodi dvadeset jednom danu sušenja i dimljenja na suvoj bukovini). U tom periodu gubitak mase tretiranih komada mesa (dužine i do 50 cm) iznosi 40-50%.

Sajam pršute u Mačkatu

Godine 1992. u doba registrovanja zaštićene oznake geografskog porekla, istaknuto je da proizvodnja pršute ima dugu tradiciju i to uglavnom kao dopunska aktivnost na gazdinstvu (u periodu novembar-februar), dok je većina proizvodnje bila u okviru industrije Zlatibor iz Čajetine. Sadašnji centar proizvodnje Užičke goveđe pršute je selo Mačkat, gde se ona proizvodi u oko 40-ak profesionalnih porodičnih i industrijskih postrojenja. Praznik za sladokusce, popularna „Pršutijada“ održava se svake godine. Organizatori su proizvođači suhomesnatih proizvoda i opština Čajetina.

Iskustvo u ukusu

Tehnologija proizvodnje mesa i mesnih prerađevina nepromenjena je stotinama godina unazad pa je važno očuvati je i u savremenim tehnološkim uslovima. Kada se tome doda i neponovljiva ruža vetrova Zlatibora, nadmorska visina i vlažnost dobija se proizvod nenadmašan po svom ukusu i karakteristikama. Naravno, kvalitet mesa grla gajenih na pašnjacima Zlatibora, najvažniji je i prvi korak ka kvalitetnom proizvodu.

Izvor: https://www.agromedia.rs/

Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru

Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo i ove godine od 26. do 30. januara na Zlatiboru organizuje „Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije”. Savetovanje koje će se održati po 54. put svake godine okuplja agronome, poljoprivredne proizvođače, predstavnike savetodavnih službi, nastavnike srednjih poljoprivrednih škola, organizatore proizvodnje, prerade i prometa, predstavnike ministarstava i brojne medije.

Uporedno sa 54. Savetovanjem agronoma i poljoprivrednika Srbije, biće održan i 46. Simpozijum “Poljoprivredna tehnika” u organizaciji Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.

Radni deo Savetovanja trajaće tri dana. Predavanja će pratiti najnovija dostignuća u predoplemenjivanju, oplemenjivanju, tehnologiji gajenja i semenarstvu ratarskih i povrtarskih biljaka.

Razmeniće se iskustva o najaktuelnijim temama iz oblasti poljoprivrede kroz panel diskusije: Zakon o semenarstvu, Biljna klinika, Centar izvrsnosti za leguminoze, Nove tehnologije proizvodnje u svetlu klimatskih promena i Novi pristupi proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane.

Pored eminentnih stručnjaka, predstavnika ministarstava, uspešnih privrednika, priliku da iznesu svoja iskustva iz proizvodnje imaće i poljoprivredni proizvođači koji su sa NS sortama i hibridima ostvarili vrhunske prinose.

Sve informacije o „54. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije“ mogu se pronaći na sajtu Instituta www.nsseme.com

U susret ovogodišnjoj “Pršutijadi”, koja će se održati u februaru mesecu, Dejan Brković, predstavnik brenda “Prerada mesa Brković” priča nam da su ovakva okupljanja agronoma i poljoprivrednika od velikog značaja kako za selo tako i za male proizvođače. Navodi nam da velika pažnja treba da se posveti i turizmu, s obzirom da će selo Mačkat, za vreme trajanja poznate “Pršutijade” posetiti veliki broj turista, što doprinosi opstanku sela i unapređenju ruralnog razvoja.

Da li mali prerađivači mesa mogu opstati na tržištu?

Poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji ima izuzetno nizak nivo prerade. Preradom poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvu ili u okviru malog porodičnog preduzeća ostvaruje se korist kroz veću dobit i zapošljavanje čitave porodice. Iskustvo svoje porodice u preradi mesa prenosi nam Dejan Brković iz sela Mačkat.

Prerada mesa na nivou male porodične firme, koja ima zaokružen ceo proces proizvodnje je posao koji nosi brojne izazove. Naš sagovornik gaji nadu da mala porodična preduzeća koja se bave preradom mesa mogu biti uspešna i jedino kvalitetom konkurentna.

Proizvodnja suvog mesa je tradicija u našoj porodici. Stariji su se godinama bavili sa tim, a od 1975. godine zvanično je počela proizvodnja suvog mesa za tržište. Od kako znam za sebe u našoj familiji su se proizvodili goveđa, svinjska, ovčija pršuta, slanina i sve vrste kobasica, priča nam Brković.

Dejan Brković je svoje proizvode prezentovao i u emisji “Šarenica” na RTS1, najava na 01:00:15

Naš sagovornik tvrdi da mali proizvođači jedino kvalitetom mogu biti konkurentni na tržištu. On gaji nadu da u našoj zemlji mali proizvođači mogu biti uspešni. Ne planira da poveća količine, kako bi zadržao kvalitet proizvoda, ali ima u planu da proširi asortiman.

U proizvodnju je uključena cela porodica, a najveći oslonac prema rečima našeg sagovornika su njegov otac i deda, koji imaju najveće iskustvo u ovoj proizvodnji. Brković je najviše zadužen za prodaju i učestvovanje po različitim manifestacijama širom Srbije, koje mu donose veliku prodaju i stalne kupce.

O planovima za budućnost naš sagovornik kaže: „Moji planovi su skromni i ne želim da imam veliki posao. Želim da radim u svojoj proizvodnji sa svojom porodicom, da budemo prepoznatljivi po kvalitetnim i sigurnim proizvodima i da ljudima pokažemo kvalitet i iskustvo koje smo godinama sticali i gradili.”

Da li ste probali kolače i torte od sira?

U kućama gostoljubljivih Valjevaca, u domaćem siru se uživa i on se jede često, tačnije uz svaki obrok. Ovaj poznati sir iz Gornje Bukovice, poznati je sastojak mnogih tradicionalnih specijaliteta poput domaće pite, proje i gibanice.

Naša sagovornica, Ljiljana Janjić, ne samo da pravi odličan domaći sir, nego i kombinuje neobične ukuse i pravi kolače i torte od sira.

– Sasvim slučajno sam počela ovim poslom da se bavim. Oduvek sam volela da kombinujem različite ukuse hrane. Onda sam mojim ukućanima napravila sir od kravljeg mleka sa pečenim susamom i svi su bili oduševljeni. Potom sam nastavila da istražujem i pravim neke nove specijalitete – ističe naša sagovornica i dodaje da se već skoro dvadeset godina bavi ovim poslom i da ga nikada ne bi menjala.

Sir, foto: hranasanasihpolja.rs
Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs

Gornja Bukovica je selo nadomak Valjeva gde se meštani pretežno bave voćarstvom i ratarstvom. Selo je dobilo ime po drvetu bukva, koje je i danas najčešće šumsko drvo u ovom selu. U selu se nalazi crkva Svetog Nikole.

– Na mojoj tezgi imam lisnati i rolovani sir, neslani i kuvani sir, stari punomasni i polumasni sir, sir sa belim tartufima, sa pršutom, pečenim susamom, orasima, peršunom i povrćem. Imam i kačkavalj, kajmak sa pavlakom i bez pavlake, švapski sir, sir “Pljevaljski” i “Kolašinski” po recepturi. Tu si i slane torte od sira sa spanaćem, listinom, zeljem, čvarcima i suhomesnatim proizvodima – objašnjava Ljiljana koja se trudi da bogatom ponudom na svojoj tezgi zadovolji ukuse i najprobirljivijih kupaca.

Tako su se nizali njeni specijaliteti. Ova vredna domaćica upotpunila je proizvodni asortiman i slatkim programom, odnosno slatkim sirom pod nazivom “Jaffa sir”, “Raffaello sir”, sir sa čokoladom i plazmom, sa svežom borovnicom, višnjama, brusnicom i dinjom.

Sir, foto: hranasanasihpolja.rs
Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs

Naša sagovornica nam otkriva da za pravljenje “Raffaello” sira kombinuje kuvani sir sa slatkom pavlakom, kokosom, pečenim lešnikom i bademom. Za „jaffa” sir upotrebljava kuvani sir sa rendanom pomorandžom i limunom, pa na kraju sve prelije crnom mlečnom čokoladom.

Recept za ove ukusne poslastice ljubomorno čuva. Sa velikom pažnjom svakoj mušteriji prvo dozvoli da proba sir pre nego što ga kupi. Pa kome se svidi koji ukus neka se za njega i odluči, dodaje kroz smeh.

Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs
Dućan sira, foto: hranasanasihpolja.rs

“Moje sireve uglavnom kupuju ljudi koji znaju njegove kvalitete i koji su ga već jeli. Kupuje se i na sajmovima hrane i pića. Polako ljudi shvataju da i kod nas može da zaživi ova proizvodnja, a ne samo u inostranim zemljama”, priča Ljiljana.

Ona sir pravi isključivo na tradicionalan način, odnosno prirodno i bez dodavanja veštačkih boja i konzervansa. Iz tog razloga, naša sagovornica koristi i himalajsku so, jer je pogodna za dijabetičare. Specijaliteti poput njenih se na drugim tezgama i pijacama ne mogu pronaći, što našu sagovornicu izdvaja na prvom mestu.

Ove ukusne poslastice, svi posetioci imali su priliku da probaju na šestim po redu Danima domaće kuhinje, koji su se održali 14. i 15. decembra u Zemunu. Naša sagovornica sir plasira pod brendom “Dućan sira”.

– Godine 2017. na festivalu sira u Beogradu, dobila sam nagradu za najbolju inovaciju za lisnati sir, odnosno za srpsku Mocarelu sa smokvom i suvom šljivom. Tu je i nagrada na 12. Sajmu etno hrane i pića za stari masni sir – kaže Ljiljana Janjić na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Bobica puna zdravlja: Medus miks domaćeg meda i organske aronije

Da li ste nekada čuli za miks meda i aronije? Verovatno niste, ali sigurno znate koliko su te dve namirnice zdrave.

Medus ih je spojio i napravio originalan miks koji se može naći samo kod njih. Ono po čemu je medus prepoznatljiv jeste transparentnost u radu, tako da je i kod ovog proizvoda sve javno i jasno.

Aronija koja se koristi za pravljenje ovog miksa je domaća, organska aronija, čiji zasadi se nalaze u blizini medus pčelinjaka. Milan Stanković, prijatelj porodice Kovačević, u okolini Kragujevca ima 600 sadnica sibirske nero aronije, koja se koristi za proizvodnju ovog miksa. Stanković gaji aroniju od 2012. godine i to radi na potpuno organski način. Kovačevići su prepoznali kvalitet aronije i rešili da naprave novi proizvod.

Plantaža Milana Stankovića, foto: Toma Kovačević
Plantaža Milana Stankovića, foto: Toma Kovačević

Tajna ovog miksa leži u tome da se sastoji iz samo dva sastojka: domaćeg meda i organske aronije, bez dodataka arome, ukusa, zaslađivača i slično. Ljudi su vrlo brzo prepoznali kvalitet i ovaj miks je postao jedan od najprodavanijih proizvoda iz medus ponude.

Medus miks: med i organska aronija, foto: Toma Kovačević
Medus miks: med i organska aronija, foto: Toma Kovačević

Med i aronija poznati su po mnogim prednostima i pomažu pri mnogobrojnim zdravstvenim problemima, tako da je primena ovog proizvoda višestruka. Ono što im je zajedničko je to da jačaju imuni sistem, imaju protivupalno dejstvo i stimulišu oporavak tela. Tako da miks meda i organske aronije, pored ljudi koji imaju zdravstvene probleme, koriste i potpuno zdravi ljudi u želji da ojačaju svoj organizam i sačuvaju svoje zdravlje.

Milan Stanković u svojoj ponudi ima i hladno ceđeni sok od organske aronije. Broj telefona na koji možete poručiti sok je 0643246879. Medus proizvode možete poručiti preko instagram i facebook stranice medus ili na broj telefona 0666423978.

Piše: Milica Lukić, Toma Kovačević

Prerada mesa Brković: Goveđa pršuta ponela sajamsku diplomu!

Završila se najznačajnija regionalna smotra proizvođača reprezentativnih tradicionalnih proizvoda, poznatija kao “Sajam etno hrane i pića”. Na sajmu je učestvovalo više od 400 izlagača, uz bogat stručno-prateći program, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Grada Beograda.

Stručni žiri doneo je odluku da glavnu nagradu sajma „ETNO HRANA I PIĆE – ROBNA MARKA IZ SRBIJE” za 2019. godinu dobije Jerry Catering Service, Farma Bela Reka Žagubica – za ekstra tvrdi kozji sir i za ovčiji tvrdi sir – Gramina.

Osim glavne, dodeljen je veliki broj nagrada svim prestižnim proizvođačima različitih robnih grupa, što bi trebalo da bude priznanje i stimulacija za dalji razvoj i promociju autentičnih prehrambenih proizvoda.

Porodica Brković iz Mačkata nagrađena je diplomom „ETNO HRANA I PIĆE – ROBNA MARKA IZ SRBIJE” za zlatiborsku svinjsku pršutu.

Brkovići za ovu sezonu pripremaju i nešto bogatiji asortiman proizvoda. O čemu je reč i šta su to novo pripremili za vas, saznaćete uskoro na našem portalu.

Piše: Milica Lukić

 

 

Povratak mladih obrazovanih ljudi na selo

Kada su se udružili mladi i stariji ljudi, iskustvo, struka i sjajna energija, nastala je ova priča…

Pošto su sela u Srbiji nažalost veoma zapuštena, u velikoj meri u fazi nestajanja, nema mladih, i u kojima su mahom staračka domaćinstva, jedan inženjer poljoprivrede i jedan inženjer arhitekture rešili su da kupe imanje u Valjevskoj Kamenici sa namerom da stvore mesto za odmor za sebe i svoje prijatelje.

Sećaju se da su ih meštani lepo dočekali kada su stigli u ovo selo, i u šali otkrivaju da meštane od tada, posle odluke mladih obrazovanih ljudi da se ovde nastane, ništa više ne može da iznenadi. Godine 2017. kupili su imanje površine četiri hektara, sa dve kuće stare oko 200 godina, štalom i dva bunara.

Domaćinstvo u Valjevskoj Kamenici (Foto: www.organela.rs)
Domaćinstvo u Valjevskoj Kamenici (Foto: www.organela.rs)

Netaknuta priroda, čist vazduh i zdrava domaća hrana ubrzo su ih podstakli da spoje iskustvo i znanje, i stvore izolovano seosko imanje u prirodi i brend “Organela”.

Ovo predivno selo nalazi se na oko 90 kilometara zapadno od Beograda. Reka i potoci u selu dali su zemljištu neravan izgled. I reka i selo zovu se Kamenica. Jedno od drugoga je dobilo ime, a i selo je prepuno kamenja, pa mu je i tako ime nametnuto.

Naši sagovornici, Pavle Đorđević i Predrag Milovanović, nosioci seoskog imanja, pričaju mi da uzgajaju sezonsko voće i povrće, gaje prepelice i kokoške za proizvodnju jaja, beru različite vrste lekovitog i aromatičnog bilja od kojih prave čajeve.

– Mi proizvodimo i prerađujemo voće i povrće, uzgajamo životinje, ali u dosluhu sa prirodom. Kada sarađujete sa prirodom, sve je lakše. Ne prskamo naše biljke, te malo ili više izgubimo prinosa, ali dobijemo na kvalitetu – pričaju ovi mladi vredni ljudi.

Dan počinju buđenjem uz kafu ili čaj i jutarnje priče. Tu je i petao Zoran koji ih budi svako jutro. Oko sedam sati kreću sa hranjenjem životinja, sakupljanjem jaja, berbom i zalivanjem voća i povrća, pripremom porudžbina za dostavu.

Zanimljivo je i to da kupcima dostavljaju i citrusno voće koje uzgajaju na svom drugom imanju u Crnoj Gori. Rade i na inovativnosti, pa prave i kečap i dodatak jelu od zelenog paradajza, senfa i rena, a njihov specijalitet je potaž od koprive.

Čorba od koprive (Foto: www.organela.rs)
Čorba od koprive (Foto: www.organela.rs)

Kako mi pričaju, čorba od koprive jedan je od njihovih najboljih proizvoda i posebno je zanimljiva kupcima. “Beremo mlade listove koprive koje zatim peremo, barimo i kuvamo sa ostalim povrćem”, objašnjavaju naši sagovornici i dodaju da je kopriva izuzetno zdrava i korisna biljka koja obiluje vitaminima i mineralima.

Prošle jeseni pripremali su džemove, slatka i sokove. Koriste sve što im priroda nudi, pa se tako u njihovoj ponudi nalaze i čajevi od nane, matičnjaka i koprive.

Organela (Foto: www.organela.rs)
Organela (Foto: www.organela.rs)

Sve je više onih koji se okreću zdravoj ishrani pa su to saznanje i korišćenje društvenih mreža iskoristili da se veoma brzo dobro pozicioniraju na tržištu. Pričaju mi da se zadovoljni kupci rado vraćaju da ponovo kod njih kupe domaću hranu, što ih raduje i daje energiju da svaki dan iznova pripremaju nešto novo.

– Prednosti života na selu su velike. Pogotovo za mlade ljude. Ovde ima mnogo prostora i slobode za razvoj slobodne mašte. Od svačega se nešto napravi. Najveća prednost je zdrava hrana. Jer, ovde stalno ima sveže voće i povrće i zdrave samonikle biljke koje sami uberemo i napravimo sebi obrok – poručili su ovi vredni ljudi iz Valjevske Kamenice.

Piše: Milica Lukić

Po čemu je poseban šumski med?

Šumski med ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla (“medna rosa”) ili životinjskog (“medljika”). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog zimzelenog drveća i ređe, žbunja.

Ovaj med se odlikuje tamnijom bojom, specifičnim mirisom i oporim ukusom. Šumski med razlikuje se od ostalih medova po svom specifičnom hemijskom sastavu – sadrži mnogo više mineralnih materija. Potiče od medne rose ili od medljike. U oba slučaja pčele ga rado sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća.

Lekovite osobine:

Šumski med, zahvaljujući većem sadržaju mineralnih materija, podiže nivo hemoglobina u krvi, povećava snagu srca i izdržljivost krvnih sudova. Zbog svojih lekovitih osobina, ovaj med preporučuje se i posle teških operacija, a trudnicama tokom cele trudnoće. Šumski med ima i protiv upalna svojstva, pa pomaže i kod bolesti organa za mokrenje.

Šumski med "Medus", foto: Toma Kovačević
Šumski med “Medus”, foto: Toma Kovačević

Preporučena upotreba:

Šumski med je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka (po potrebi i više), ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, a još bolje u jabukovom sirćetu.

Način čuvanja:

Šumski med se može čuvati na sobnoj temperaturi, bez uticaja direktne sunčeve svetlosti.

Napomena:

Med ima prirodno svojstvo da se kristališe. Takav med prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 50ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva.

Izvor: med-honey.com

Proizvode brenda “medus” možete poručiti lično kod porodice Kovačević, tako što ćete proslediti porudžbinu na njihovu stranicu na društvenim mrežama facebook i instagram, kao i preko našeg portala “Hrana sa naših polja”, slanjem porudžbine na mejl adresu danidomacekuhinje@gmail.com

Porodica Kovačević izlaže med i proizvode na bazi meda na manifestaciji “Dani domaće kuhinje”.

Baneri

Najviše čitano

Najnovije vesti