среда 08.април 2020.

Opština Koceljeva

Neobična zimnica Branke Nedeljković – džem od ljutih papričica

Dok neki od vas uveliko traže da pazare najbolju teglicu ajvara koja će završiti na polici u špajzu, drugi su pronašli nešto novo i sada su spremni da počnu sa degustacijom ovog zimskog delikatesa. Džem od ljutih papričica je sigurno nešto sasvim novo i drugačije, delikates, koji mnogi žele da probaju, a nastao je sasvim slučajno, a možda i nije.

Kako nam je objasnila Branka Nedeljković, jedna od kreatora ovog zanimljivog delikatesa, htela je da napravi poseban proizvod koji bi se služio kao prilog uz razne vrste sireva i druga jela.

“Kako imamo plasteničku proizvodnju povrća, pa i ljute papričice, iz čiste radoznalosti pokušala sam da napravim džem od ljutih papričica i posle više pokušaja, uspela sam”, objašnjava ona.

Džem od ljute paprike sadrži isključivo ljutu papriku, šećer, vitamin C i limuntus. Ono što je zanimljivo kod ovog proizvoda je to što ne sadrži nikakve veštačke dodatke, već je u potpunosti prirodan. Zbog toga, ali i zbog svoje neobičnosti, džem od ljutih papričica zadobio je prošle godine veliku pažnju posetilaca na jubilarnom desetom po redu Festivalu zimnice koji je održan u Koceljevi.

Branka Nedeljković ( foto: kolubarske.rs)
Branka Nedeljković (foto: kolubarske.rs)

Naša sagovornica napominje da recept za pravljenja ovog džema nije zahtevan. Očiste se papričice od semenki i drški, kuvaju se na tihoj vatri i dodaju ostali sastojci. Sipa se uglavnom u male tegle, zatvara se i odlaže u hladne prostorije. Postupak je isti kao kod bilo kog drugog džema, samo je bitno izabrati kvalitetnu i mesnatu papriku.

Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Što više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta.

Kaže mi i da je ovaj neobičan proizvod pronašao svoje mesto na tržištu. Uglavnom su se svi koji su ga probali prijatno iznenadili ukusom, a ima i onih koji ne vole da eksperimentišu sa hranom. Napominje i to da se u restoranima služi uz razne vrste mesa, mada se konzumira i samo sa hlebom.

Pored ovog neobičnog delikatesa, naša sagovornica na svoj način po starim receptima proizvodi i džem do šargarepe, kao i slatko od lubenice.

Bez starog “smederevca” i suvih drva, gotovo se ne može zamisliti pripremanje zimnice. Zato je naša vredna domaćica za ovogodišnji Festival zimnice u Koceljevi, koji će se održati 27. i 28. septembra, pripremila oko hiljadu tegli razne zimnice. Sve priprema po starim domaćim receptima, sve što proizvede, to i proda.

– U ovaj posao ulažem veliki rad, obaveze su iz godine u godinu sve veće ali ja sam prezadovoljna. Svoje proizvode prodajem preko interneta ali nam kupci dolaze i kući. Držimo se gesla i poruke da se dobar glas daleko čuje, naravno ako održimo visok kvalitet naših proizvoda – zadovoljno ističe Branka Nedeljković na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Domaći ajvar – specijalitet porodice Robajčević

Sećate li se jeseni kada ste bili mali, mirisa pečenih paprika, ukusa bakinog ajvara i kiselog kupusa iz bureta? Danas sigurno imamo manje vremena za pravljenje zimnice, pa se tako veliki broj ljubitelja ukusne i zdrave hrane prošle godine odlučio da svrati u Koceljevu i na jubilarnom desetom po redu Festivalu zimnice pazari šarene tegle pune i slatkog i slanog.

Više hiljada ljudi šetalo se među oko 250 tezgi ne bi li izabrali ajvar, krastavčiće, slatka, džemove, sirupe i druge specijalitete u teglama i flašama, po svojoj meri. Na tablama iznad štandova smenjivala su se imena gradova i sela iz ovog kraja. Cene su bile pristojne, pa su mnogi porodično došli iz velikih gradova kako bi kupili ajvar za 400 dinara.

Svako ko je na festivalu bio u nedoumici koji će ajvar da kupi i koji džem da degustira, na štandu gazdinstva “Gazda Agrarkov špajz”, svaka nedoumica odlazila je u zaborav. Kod porodice Robajčević, “Gazda Agrarko” je na izvoru kvaliteta pošto uzgaja domaće voće i povrće čiji je ukus možda davno zaboravljen a od kojih se prave neindustrijski proizvodi po originalnim receptima.

Proizvodi porodice Robajčević (Foto: Đorđe Đoković)
Proizvodi porodice Robajčević (foto: Đorđe Đoković)

U “Gazda Agrarkovom špajzu” proizvodi su prirodni, ručno pravljeni i neodoljivo ukusni. Mogu se odlično kombinovati sa mesom ili sirom, a slatki proizvodi mogu se koristiti za pravljenje pita i kolača ili najradije mazati na hleb. Najviše je zastupljen ajvar, a pored njega proizvode se i raznovrsni džemovi, gde džem od šljiva sa čokoladom i rumom zauzima vodeće mesto.

– Imamo devet hektara zemlje na kojoj uzgajamo kajsiju, šljivu, papriku, paradajz… Blagi i ljuti ajvar, džem od šljiva sa čokoladom i rumom, slatko od dunja i oraha neki su od naših proizvoda – ispričao mi je Nikola Robajčević, koji živi u Beogradu, a vikende i sezonu provodi na porodičnom gazdinstvu u selu Svileuva.

– Sve što vidite na ovom štandu uzgajamo na poljoprivrednom gazdinstvu. Sezonu počinjemo na proleće, sa pojavom prvog voća i povrća, a onda, kako šta stiže, prelazim na džemove, salate i druge slane specijalitete – priča Robajčević.

Kako navodi, pravi domaći ajvar pravi se isključivo od pečenih paprika. “Mi samo takav i pripremamo. Biramo najkvalitetnije crvene paprika sorte Kurtovska kapija, mesnate i zrele, ali bez vode u sebi. Pečemo ih dok ne omekšaju. Sutradan ih očistimo i meljemo, pa ih kuvamo. To je najteži deo posla sa pripremom ajvara”, kaže Nikola Robajčević.

Ajvar porodice Robajčević (foto:agrarko.rs)
Ajvar porodice Robajčević (foto: agrarko.rs)

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse.

– U preradu voća i povrća angažovali su se svi članovi domaćinstva. Treba napomenuti da su prihodi veći po gotovom proizvodu, a kada ne bi vršili preradu, problem bi nam predstavljao i otkup sirovina. Svakako najviše pažnje treba posvetiti kvalitetu proizvoda, a tržište danas traži sve veću količinu tradicionalnih proizvoda. Tako smo se mi odlučili za proizvodnju zimnice i smatram da nismo pogrešili – zaključuje naš sagovornik.

Festival zimnice u Koceljevi biće održan 27. i 28. septembra 2019. godine.

Domaće iz Koceljeve, foto: koceljeva.gov.rs
Domaće iz Koceljeve, (foto: koceljeva.gov.rs)

Uspešna proizvodnja zelene salate u Svileuvi

Mnogi proizvođači sve češće se odlučuju da snabdevaju tržište zelenom salatom tokom čitave godine. Razlog za to je relativno jednostavna proizvodnja, kratka vegetacija i skromna potreba za toplotom i svetlošću. Zelena salata se pretežno gaji zbog ukusnog lišća i glavice. Veoma je cenjena zbog njenih vitaminskih vrednosti, ima malo kalorija a gotovo nimalo masti.

Za proteklih osam godina, na porodičnom imanju u selu Svileuva, Verica Lazić je sa suprugom podigla osam plastenika pod zelenom salatom na ukupnoj površini od oko 1.500m². Iako im ovo nije osnovno zanimanje, rešili su da se oprobaju u povrtarskoj proizvodnji pošto imaju svoju zemlju, uslove koje im pruža ovaj kraj a i, kako kažu, zato što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.

– Bitno je izabrati adekvatnu sortu salate za period u kojem se želi uzgajati pošto postoje prolećna, letnja i zimska sorta. Ukoliko se odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati – navodi Verica i dodaje da ako se prolećna sorta gaji zimi može se desiti da salata uopšte ne razvije glavicu.

Zelena salata (foto: Verica Lazić)
Zelena salata (foto: Verica Lazić)

Kako je istakla, sorte koje ona uzgaja su puterica, kristalka, crveni i zeleni hrastov list. Zimska salata puterica proizvodi se u periodu jesen-zima i daje čvrste glavice težine oko 400g. Ova sorta pogodna je za duže čuvanje ubranih glavica, a izuzetno je otporna na plamenjaču salate. Kristalka salata odlikuje se kovrčavim naboranim listovima, dok sortu crveni list odlikuju sjajni listovi crvene boje.

Pored toga, naša sagovornica navodi i da treba odabrati sorte koje su otporne na plamenjaču i trulež salate. Plamenjača salate se javlja prilikom povećanja vlažnosti i slabe ventilacije u plasteniku, naročito tokom kasne jeseni i ranog proleća.

Kako su svake godine u januaru i februaru u našim krajevima zabeležene niske temperature, naša sagovornica savetuje da se koriste agril folije za direktno prekrivanje salate. Ova folija štiti biljke od niskih temperatura, obezbeđuje potreban nivo vlažnosti i zaštitu od gljivica. 

Verica ističe da salata nije zahtevna povrtarska kultura. Treba voditi računa da se zemljište pre sadnje dobro iskultivira, doda peletirano organsko đubrivo u zemlju, rasadi dobro odgajen rasad i da se redovno zaliva. Ona u svojim plastenicima ima sistem za zalivanje kap po kap koji joj omogućava ravnomerno navodnjavanje i prihranjivanje biljaka.

Zelena salata (foto: Verica Lazić)
Zelena salata (foto: Verica Lazić)

Pored povrtarske proizvodnje, naša sagovornica ima i svoju porodičnu radionicu u kojoj sa suprugom uz pomoć dekupaž tehnike ulepšava predmete od drveta. Na prošlogodišnjem Festivalu zimnice u Koceljevi, ponosno je izložila dekorativne kutije, ramove za slike, poslužavnike, flaše, podmetače i dekorativna ogledala. Po prvi put izložila je i domaće mirisne sapune. Veliku pažnju posetilaca privukle su slike koje je uradila uz pomoć kamenja koje je obojila i dekorisala.

I tu nije kraj poslova i ideja, naša sagovornica voli da pravi slatku zimnicu, pa su tako police u njenom špajzu bogate teglicama sa kompotom, pekmezom i džemom od raznog voća.

Iz njihovih plastenika salata stiže pravo do naših trpeza. Glavno tržište za prodaju su zelene pijace u Beogradu. Proizvodnjom rasada, zatim svežeg i ukusnog povrća i na kraju plasiranje na tržište ovi vredni ljudi mogu da se pohvale potpuno zaokruženim ciklusom proizvodnje.

– Navike i želje potrošača određuju koju ćemo sortu salate posaditi, odnosno, gajimo ono što se može na tržište plasirati – dodaje naša sagovornica na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Zimnica u Koceljevi se uveliko sprema

Ove godine će po jedanaesti put opština Koceljeva biti prestonica zimnice. Naime, poslednjeg vikenda u septembru mesecu održaće se privredno-turistička manifestacija “Festival zimnice”, koja će ove godine okupiti oko 300 izlagača slatkog i slanog programa.
Za domaćice u Koceljevi, ovaj festival je prilika da svoje proizvode, koje pripremaju po tradicionalnim receptima, predstave kupcima. Cilj manifestacije je unapređenje proizvodnje, prerade i plasmana povrća, voća i drugih poljoprivrednih proizvoda tog kraja.
Festival zimnice u Koceljevi biće održan 27. i 28. septembra.
Na šarenim tezgama, naći će se mnogo različitih teglica, ne samo krastavčića, cvekle, pečenih paprika, raznih kiselih salata, te slatka od smokava, dunja, višanja, lubenica, uz sokove od zove i sirupe od kupine, već i suhomesnatih proizvoda poput kobasica, slanine, čvaraka.
Domaća zimnica “Dodin špajz” (foto: hranasanasihpolja.rs)
Domaća zimnica “Dodin špajz” (foto: hranasanasihpolja.rs)

Područje opštine Koceljeva nalazi se u severozapadnom delu Srbije. Tradicionalno je zastupljena voćarska i stočarska proizvodnja, kako zbog prirodnih uslova tako i zbog prerađivačkih kapaciteta. Najzastupljenije voćne kulture su šljiva, višnja, kajsija i jagoda, a od povrtarskih paprika i paradajz. Od ukupno obradivih površina najveći procenat zauzimaju žita koja se pretežno koriste za ishranu stoke na poljoprivrednim gazdinstvima.

Interesovanje izlagača za prisustvo na ovoj manifestaciji, koja je nedavno na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu nagrađena priznanjem u oblasti očuvanja tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda, je sve veće. Pehar i povelja uručeni su predsedniku SO Koceljeva i narodnom poslaniku u republičkom parlamentu Veroljubu Matić, nekadašnjem predsedniku opštine, koji je na toj poziciji bio u vreme održavanja prvog “Festivala zimnice” pre jedne decenije i koji ju je podržao, prepoznajući značaj njegovog održavanja za tamnavski kraj.

Nagrada je satisfakcija za decenijski rad i prijatno je iznenadila organizatore koceljevačkog sajma.
– Očuvanje tradicionalnih proizvoda i jeste u osnovi našeg sajma. Ostali smo verni tradiciji i tradicionalnoj proizvodnji zimnice. Novosadski sajam je znao da prepozna našu manifestaciju kao nešto što je veoma značajno a preporuke smo dobili od naših izlagača, od ljudi koji svoje proizvode godinama izlažu u Koceljevi i koji su istovremeno i izlagači na sajmu poljoprivrede – objasnio je pomoćnik predsednika opštine Vladimir Matić.

Kažu da dobre navike ne treba menjati, pa će tako ovogodišnji Festival zimnice biti otvoren za veliki broj posetilaca i iskusnih degustatora.

Izvor: www.glaspodrinja.rs