Opština Koceljeva

Porodica Pantelić iz ličnog iskustva: Godišnja proizvodnja meda i do par tona

Domaćinstvo Pantelića iz Koceljeve godišnje proizvede nekoliko tona meda. Da počnu da se bave pčelarstvom i prave proizvode od meda odlučili su se zbog zdravlja svoje porodice. Na samom početku imali su dovoljno predznanja o ovom poslu, pošto se ovaj posao kod Pantelića prenosio “s kolena na koleno”.

“Pčelarstvom se intenzivno bavim oko deset godina. Prvo znanje stekao sam od oca koji se ovim poslom bavi oko 50 godina. Imam registrovanih 100 pčelinjih zajednica, dok moje gazdinstvo poseduje preko 200 košnica.” – ističe Saša Pantelić, nosilac poljoprivrednog gazdinstva.

Sve košnice su tipa LR (Langstrot Rut), jer su se Pantelićima pokazale kao najrentabilnije.

Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić
Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić

Kako navodi Pantelić, pčelinjak se nalazi na tri lokacije u zimovniku, dok se u vreme selidbe broj lokacija uvećava u zavisnosti od tipa pašnih prilika. Otprilike, polovina zajednica se seli na paše, a ostatak ostaje u stacionaru zbog formiranja oplodnjaka (proizvodnje matica za sopstvene potrebe), formiranja novih društava, pojačavanja i spajanja slabijih.

Sve poslove na pčelinjaku obavljamo uz očevu pomoć, dok za ostale radove (priprema ramova, topljenje voska, vrcanja meda, selidbe) angažuje se cela porodica, pa i dodatna radna snaga.

Osnovni proizvod koji dobijamo od pčela je med i to bagremov, cvetni (livadski), lipov, suncokretov i ponekad šumski. Pored meda tu je i vosak odnosno saće, propolis, mleč, polen i po porudžbini perga. S obzirom da je godišnja proizvodnja meda par tona, u zavisnosti od godine do godine, većina meda je namenjena velikim otkupljivačima dok manji deo ide u maloprodaju, navodi Pantelić.

Detalj sa pčelinjaka, foto: porodica Pantelić
Detalj sa pčelinjaka, foto: porodica Pantelić

Dodaje i da je najviše traženi med u njihovom kraju cvetni (livadski) i bagremov, dok su ostali nepravdeno manje zastupljeni. O kvalitetu meda dovoljno govore potrošači koji se po pravilu uvek vraćaju tražeći teglicu više, a najdraži su im oni koji dođu po preporuci.

-Naš med se uzorkuje i šalje na analizu od strane otkupljivača, tako da u svakom trenutku imamo dokaz o kvalitetu. Izvrcani med držimo u buradima, plastičnim ili metalnim koji su plastificirani iznutra a koji se dobijaju od otkupljivača.

Koje su to najčešće greške koje potrošači prave prilikom konzumiranja meda? Najčešće greške prilikom konzumiranja meda koje prave potrošači je ta da se med ne guta direktno, jer se onda prilikom varenja gube lekovita svojstva usled dejstva želudačne kiseline. Pravi način uzimanja meda je da se što je moguće duže drži u usnoj duplji i tako rastopljen se već počinje usvajati preko sluzokože usta.

Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić
Proizvodi porodice Pantelić, foto: porodica Pantelić

Drugi način konzumacije meda je rastapanje u mlakoj vodi, mleku ili čaju. Na ovaj način podstiče se aktiviranje antiseptičkog i antivirusnog svojstva meda koji deluje na ceo organizam i samim tim na jačanje imunog sistema.

U našem domu se najčešće koristi ovaj drugi način, mada i sezonsko voće kada se umoči u med bude mnogo slađe, ukusnije a i zdravije. Takođe treba napomenuti da med ne treba izlagati višim temperaturama od 40°C , jer mu se tada gube lekovita svojstva.

Prirodno svojstvo meda je da se kristališe, što je ujedno i najbolji dokaz da se radi o pravom medu.

Porodica Pantelić napominje to da bi se neko bavio ovim poslom potrebno je pre svega znanje i ljubav. Pčelar mora poštovati i poznavati zakon prirode jer je ona ta koja direktno utiče na razvoj pčelinjih zajednica, a samim tim i uspeha pčelarenja. Dešava se da godina izda kada je reč o proizvodnji meda, pa pčelari moraju da isfinansiraju troškove koji ponekad i nisu zanemarujući.

Poslednjih godina država dosta pomaže preko subvencija po broju društava za registrovana gazdinstava, tako da ako se čovek organizuje i ozbiljno posveti ovom poslu od pčelarstva može da se živi.

Što se tiče planova za budućnost, sa uspehom održavamo trenutno brojno stanje i u bliskoj budućnosti nemamo potrebu za nekim većim povećanjem zajednica. Ispred pčelarskog gazdinstva Pantelić je svetla budućnost jer ima naslednike, koji ako budu hteli imaju sve uslove da se bave ovim poslom, ističe Saša Pantelić na kraju razgovora.

Najmlađi članovi porodice, foto: porodica Pantelić
Najmlađi članovi porodice, foto: porodica Pantelić

Zbog epidemije virusa Covid-19, ove godine se u Koceljevi nije organizovao tradicionalni Festival zimnice. I pored toga, brojne tegle su napunjene, jer su kupci navikli i na domaće proizvode i na vredne domaćine iz tamnavskog kraja. Porodica Pantelić svake godine na Festivalu zimnice izlaže svoje domaće proizvode.

Piše: Milica Lukić

 

Neobična zimnica Branke Nedeljković – džem od ljutih papričica

Dok neki od vas uveliko traže da pazare najbolju teglicu ajvara koja će završiti na polici u špajzu, drugi su pronašli nešto novo i sada su spremni da počnu sa degustacijom ovog zimskog delikatesa. Džem od ljutih papričica je sigurno nešto sasvim novo i drugačije, delikates, koji mnogi žele da probaju, a nastao je sasvim slučajno, a možda i nije.

Kako nam je objasnila Branka Nedeljković, jedna od kreatora ovog zanimljivog delikatesa, htela je da napravi poseban proizvod koji bi se služio kao prilog uz razne vrste sireva i druga jela.

“Kako imamo plasteničku proizvodnju povrća, pa i ljute papričice, iz čiste radoznalosti pokušala sam da napravim džem od ljutih papričica i posle više pokušaja, uspela sam”, objašnjava ona.

Džem od ljute paprike sadrži isključivo ljutu papriku, šećer, vitamin C i limuntus. Ono što je zanimljivo kod ovog proizvoda je to što ne sadrži nikakve veštačke dodatke, već je u potpunosti prirodan. Zbog toga, ali i zbog svoje neobičnosti, džem od ljutih papričica zadobio je prošle godine veliku pažnju posetilaca na jubilarnom desetom po redu Festivalu zimnice koji je održan u Koceljevi.

Branka Nedeljković ( foto: kolubarske.rs)
Branka Nedeljković (foto: kolubarske.rs)

Naša sagovornica napominje da recept za pravljenja ovog džema nije zahtevan. Očiste se papričice od semenki i drški, kuvaju se na tihoj vatri i dodaju ostali sastojci. Sipa se uglavnom u male tegle, zatvara se i odlaže u hladne prostorije. Postupak je isti kao kod bilo kog drugog džema, samo je bitno izabrati kvalitetnu i mesnatu papriku.

Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Što više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta.

Kaže mi i da je ovaj neobičan proizvod pronašao svoje mesto na tržištu. Uglavnom su se svi koji su ga probali prijatno iznenadili ukusom, a ima i onih koji ne vole da eksperimentišu sa hranom. Napominje i to da se u restoranima služi uz razne vrste mesa, mada se konzumira i samo sa hlebom.

Pored ovog neobičnog delikatesa, naša sagovornica na svoj način po starim receptima proizvodi i džem do šargarepe, kao i slatko od lubenice.

Bez starog “smederevca” i suvih drva, gotovo se ne može zamisliti pripremanje zimnice. Zato je naša vredna domaćica za ovogodišnji Festival zimnice u Koceljevi, koji će se održati 27. i 28. septembra, pripremila oko hiljadu tegli razne zimnice. Sve priprema po starim domaćim receptima, sve što proizvede, to i proda.

– U ovaj posao ulažem veliki rad, obaveze su iz godine u godinu sve veće ali ja sam prezadovoljna. Svoje proizvode prodajem preko interneta ali nam kupci dolaze i kući. Držimo se gesla i poruke da se dobar glas daleko čuje, naravno ako održimo visok kvalitet naših proizvoda – zadovoljno ističe Branka Nedeljković na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Domaći ajvar – specijalitet porodice Robajčević

Sećate li se jeseni kada ste bili mali, mirisa pečenih paprika, ukusa bakinog ajvara i kiselog kupusa iz bureta? Danas sigurno imamo manje vremena za pravljenje zimnice, pa se tako veliki broj ljubitelja ukusne i zdrave hrane prošle godine odlučio da svrati u Koceljevu i na jubilarnom desetom po redu Festivalu zimnice pazari šarene tegle pune i slatkog i slanog.

Više hiljada ljudi šetalo se među oko 250 tezgi ne bi li izabrali ajvar, krastavčiće, slatka, džemove, sirupe i druge specijalitete u teglama i flašama, po svojoj meri. Na tablama iznad štandova smenjivala su se imena gradova i sela iz ovog kraja. Cene su bile pristojne, pa su mnogi porodično došli iz velikih gradova kako bi kupili ajvar za 400 dinara.

Svako ko je na festivalu bio u nedoumici koji će ajvar da kupi i koji džem da degustira, na štandu gazdinstva “Gazda Agrarkov špajz”, svaka nedoumica odlazila je u zaborav. Kod porodice Robajčević, “Gazda Agrarko” je na izvoru kvaliteta pošto uzgaja domaće voće i povrće čiji je ukus možda davno zaboravljen a od kojih se prave neindustrijski proizvodi po originalnim receptima.

Proizvodi porodice Robajčević (Foto: Đorđe Đoković)
Proizvodi porodice Robajčević (foto: Đorđe Đoković)

U “Gazda Agrarkovom špajzu” proizvodi su prirodni, ručno pravljeni i neodoljivo ukusni. Mogu se odlično kombinovati sa mesom ili sirom, a slatki proizvodi mogu se koristiti za pravljenje pita i kolača ili najradije mazati na hleb. Najviše je zastupljen ajvar, a pored njega proizvode se i raznovrsni džemovi, gde džem od šljiva sa čokoladom i rumom zauzima vodeće mesto.

– Imamo devet hektara zemlje na kojoj uzgajamo kajsiju, šljivu, papriku, paradajz… Blagi i ljuti ajvar, džem od šljiva sa čokoladom i rumom, slatko od dunja i oraha neki su od naših proizvoda – ispričao mi je Nikola Robajčević, koji živi u Beogradu, a vikende i sezonu provodi na porodičnom gazdinstvu u selu Svileuva.

– Sve što vidite na ovom štandu uzgajamo na poljoprivrednom gazdinstvu. Sezonu počinjemo na proleće, sa pojavom prvog voća i povrća, a onda, kako šta stiže, prelazim na džemove, salate i druge slane specijalitete – priča Robajčević.

Kako navodi, pravi domaći ajvar pravi se isključivo od pečenih paprika. “Mi samo takav i pripremamo. Biramo najkvalitetnije crvene paprika sorte Kurtovska kapija, mesnate i zrele, ali bez vode u sebi. Pečemo ih dok ne omekšaju. Sutradan ih očistimo i meljemo, pa ih kuvamo. To je najteži deo posla sa pripremom ajvara”, kaže Nikola Robajčević.

Ajvar porodice Robajčević (foto:agrarko.rs)
Ajvar porodice Robajčević (foto: agrarko.rs)

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse.

– U preradu voća i povrća angažovali su se svi članovi domaćinstva. Treba napomenuti da su prihodi veći po gotovom proizvodu, a kada ne bi vršili preradu, problem bi nam predstavljao i otkup sirovina. Svakako najviše pažnje treba posvetiti kvalitetu proizvoda, a tržište danas traži sve veću količinu tradicionalnih proizvoda. Tako smo se mi odlučili za proizvodnju zimnice i smatram da nismo pogrešili – zaključuje naš sagovornik.

Festival zimnice u Koceljevi biće održan 27. i 28. septembra 2019. godine.

Domaće iz Koceljeve, foto: koceljeva.gov.rs
Domaće iz Koceljeve, (foto: koceljeva.gov.rs)

Uspešna proizvodnja zelene salate u Svileuvi

Mnogi proizvođači sve češće se odlučuju da snabdevaju tržište zelenom salatom tokom čitave godine. Razlog za to je relativno jednostavna proizvodnja, kratka vegetacija i skromna potreba za toplotom i svetlošću. Zelena salata se pretežno gaji zbog ukusnog lišća i glavice. Veoma je cenjena zbog njenih vitaminskih vrednosti, ima malo kalorija a gotovo nimalo masti.

Za proteklih osam godina, na porodičnom imanju u selu Svileuva, Verica Lazić je sa suprugom podigla osam plastenika pod zelenom salatom na ukupnoj površini od oko 1.500m². Iako im ovo nije osnovno zanimanje, rešili su da se oprobaju u povrtarskoj proizvodnji pošto imaju svoju zemlju, uslove koje im pruža ovaj kraj a i, kako kažu, zato što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.

– Bitno je izabrati adekvatnu sortu salate za period u kojem se želi uzgajati pošto postoje prolećna, letnja i zimska sorta. Ukoliko se odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati – navodi Verica i dodaje da ako se prolećna sorta gaji zimi može se desiti da salata uopšte ne razvije glavicu.

Zelena salata (foto: Verica Lazić)
Zelena salata (foto: Verica Lazić)

Kako je istakla, sorte koje ona uzgaja su puterica, kristalka, crveni i zeleni hrastov list. Zimska salata puterica proizvodi se u periodu jesen-zima i daje čvrste glavice težine oko 400g. Ova sorta pogodna je za duže čuvanje ubranih glavica, a izuzetno je otporna na plamenjaču salate. Kristalka salata odlikuje se kovrčavim naboranim listovima, dok sortu crveni list odlikuju sjajni listovi crvene boje.

Pored toga, naša sagovornica navodi i da treba odabrati sorte koje su otporne na plamenjaču i trulež salate. Plamenjača salate se javlja prilikom povećanja vlažnosti i slabe ventilacije u plasteniku, naročito tokom kasne jeseni i ranog proleća.

Kako su svake godine u januaru i februaru u našim krajevima zabeležene niske temperature, naša sagovornica savetuje da se koriste agril folije za direktno prekrivanje salate. Ova folija štiti biljke od niskih temperatura, obezbeđuje potreban nivo vlažnosti i zaštitu od gljivica. 

Verica ističe da salata nije zahtevna povrtarska kultura. Treba voditi računa da se zemljište pre sadnje dobro iskultivira, doda peletirano organsko đubrivo u zemlju, rasadi dobro odgajen rasad i da se redovno zaliva. Ona u svojim plastenicima ima sistem za zalivanje kap po kap koji joj omogućava ravnomerno navodnjavanje i prihranjivanje biljaka.

Zelena salata (foto: Verica Lazić)
Zelena salata (foto: Verica Lazić)

Pored povrtarske proizvodnje, naša sagovornica ima i svoju porodičnu radionicu u kojoj sa suprugom uz pomoć dekupaž tehnike ulepšava predmete od drveta. Na prošlogodišnjem Festivalu zimnice u Koceljevi, ponosno je izložila dekorativne kutije, ramove za slike, poslužavnike, flaše, podmetače i dekorativna ogledala. Po prvi put izložila je i domaće mirisne sapune. Veliku pažnju posetilaca privukle su slike koje je uradila uz pomoć kamenja koje je obojila i dekorisala.

I tu nije kraj poslova i ideja, naša sagovornica voli da pravi slatku zimnicu, pa su tako police u njenom špajzu bogate teglicama sa kompotom, pekmezom i džemom od raznog voća.

Iz njihovih plastenika salata stiže pravo do naših trpeza. Glavno tržište za prodaju su zelene pijace u Beogradu. Proizvodnjom rasada, zatim svežeg i ukusnog povrća i na kraju plasiranje na tržište ovi vredni ljudi mogu da se pohvale potpuno zaokruženim ciklusom proizvodnje.

– Navike i želje potrošača određuju koju ćemo sortu salate posaditi, odnosno, gajimo ono što se može na tržište plasirati – dodaje naša sagovornica na kraju razgovora.

Piše: Milica Lukić

Zimnica u Koceljevi se uveliko sprema

Ove godine će po jedanaesti put opština Koceljeva biti prestonica zimnice. Naime, poslednjeg vikenda u septembru mesecu održaće se privredno-turistička manifestacija “Festival zimnice”, koja će ove godine okupiti oko 300 izlagača slatkog i slanog programa.
Za domaćice u Koceljevi, ovaj festival je prilika da svoje proizvode, koje pripremaju po tradicionalnim receptima, predstave kupcima. Cilj manifestacije je unapređenje proizvodnje, prerade i plasmana povrća, voća i drugih poljoprivrednih proizvoda tog kraja.
Festival zimnice u Koceljevi biće održan 27. i 28. septembra.
Na šarenim tezgama, naći će se mnogo različitih teglica, ne samo krastavčića, cvekle, pečenih paprika, raznih kiselih salata, te slatka od smokava, dunja, višanja, lubenica, uz sokove od zove i sirupe od kupine, već i suhomesnatih proizvoda poput kobasica, slanine, čvaraka.
Domaća zimnica “Dodin špajz” (foto: hranasanasihpolja.rs)
Domaća zimnica “Dodin špajz” (foto: hranasanasihpolja.rs)

Područje opštine Koceljeva nalazi se u severozapadnom delu Srbije. Tradicionalno je zastupljena voćarska i stočarska proizvodnja, kako zbog prirodnih uslova tako i zbog prerađivačkih kapaciteta. Najzastupljenije voćne kulture su šljiva, višnja, kajsija i jagoda, a od povrtarskih paprika i paradajz. Od ukupno obradivih površina najveći procenat zauzimaju žita koja se pretežno koriste za ishranu stoke na poljoprivrednim gazdinstvima.

Interesovanje izlagača za prisustvo na ovoj manifestaciji, koja je nedavno na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu nagrađena priznanjem u oblasti očuvanja tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda, je sve veće. Pehar i povelja uručeni su predsedniku SO Koceljeva i narodnom poslaniku u republičkom parlamentu Veroljubu Matić, nekadašnjem predsedniku opštine, koji je na toj poziciji bio u vreme održavanja prvog “Festivala zimnice” pre jedne decenije i koji ju je podržao, prepoznajući značaj njegovog održavanja za tamnavski kraj.

Nagrada je satisfakcija za decenijski rad i prijatno je iznenadila organizatore koceljevačkog sajma.
– Očuvanje tradicionalnih proizvoda i jeste u osnovi našeg sajma. Ostali smo verni tradiciji i tradicionalnoj proizvodnji zimnice. Novosadski sajam je znao da prepozna našu manifestaciju kao nešto što je veoma značajno a preporuke smo dobili od naših izlagača, od ljudi koji svoje proizvode godinama izlažu u Koceljevi i koji su istovremeno i izlagači na sajmu poljoprivrede – objasnio je pomoćnik predsednika opštine Vladimir Matić.

Kažu da dobre navike ne treba menjati, pa će tako ovogodišnji Festival zimnice biti otvoren za veliki broj posetilaca i iskusnih degustatora.

Izvor: www.glaspodrinja.rs