Dani domaće kuhinje

Jesenji „DANI DOМАĆE KUHINJE“ u subotu u BIG PANČEVO tržnom centru

Udruženje „Hrana sa naših polja“ u subotu, 7. novembra u BIG PANČEVO tržnom centru organizuje jesenje Dane domaće kuhinje. Sajam će biti održan na otvorenom prostoru uz primenu svih epidemioloških mera, od 10 do 20 časova. Ulaz za sve posetioce je slobodan.

Cilj manifestacije ostao je isti kao i pre pandemije korona virusa – promocija malih poljoprivrednih proizvođača hrane i pića, kao i način da pronađu svoje mesto na tržištu.

Svi koji se upute na Dane domaće kuhinje moći će da degustiraju i kupe brojne proizvode po specijalnim cenama koje su za njih pripremili mali proizvođači iz cele Srbije, ali i upoznaju se sa samim stvaraocima hrane i informišu o ponuđenim zdravim namirnicima.

Učešće će uzeti oko 20 izlagača, a ljubiteljima domaće hrane biće na raspolaganju meso, sir, zimnica, testenine, kolači, sokovi, med, vino, rakija i ostali domaći proizvodi.

I kako je korona ušla u svaki deo života, pa tako i u svakodnevne aktivnosti pa i hobije, malim proizvođačima ni to nije bila prepreka da svoju proizvodnju uspešno završe i dobiju najbolje proizvode koji će se naći na vašim trpezama.

U okviru manifestacije biće održane i radionice u periodu od 12 do 16 časova. Proizvođač testenine praviće i kuvaće testenine različitih boja i oblika. Jedan zemunski restoran predstaviće svoje tradicionalne proizvode i ponudiće gostima sajma da probaju hranu koja nastaje u njihovom restoranu.

Oni malo stariji, ali i i deca moći će da nauče kako se izrađuje domaća ručno rađena testenina. Od testa u boji posetioci će praviti šarene ili jednobojne testenine uz asisteniciju Jelene Đurđević, koja se bavi proizvodnjom sušenih i svežih testenina i sira „Rikotanović“.

Dođite da se družimo, upoznamo, razmenimo mišljenja, degustiramo hranu, podržimo male proizvođače hrane, ali i lepo se zabavimo!

Piše: Nikola Miloradović

Kako do unosnog biznisa od čokolade i voća?

Casa Kakau je porodična čokolaterija, za uvoz i predstavljanje brenda “Casa Kakau” u Srbiji. Naš sagovornik, Miloš Kostić, nosilac ovog brenda, ističe da se čokolade proizvode u Bugarskoj po autentičnom receptu i mlevenju kakao zrna u mlinu sa posebnom pažnjom na svaki detalj.

Crne čokolade brenda “Casa Kakau” su čokolade bez glutena, koje se mogu jesti u vreme posta i koje mogu jesti vegani. U ponudi je 15 različitih ukusa.

Proizvodi brenda "Casa Kakau", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi brenda “Casa Kakau”, foto: hranasanasihpolja.rs

Čokolade su prvo upakovane u celofan koji više puta možete otvoriti i zatvoriti. Kako kažu “Užitak je u ukusu” tako da ovu čokoladu možete i sebično čuvati i uživati u malim slatkim zalogajima. U svaku čokoladu upakovan je i slikovit flajer koji vas podseća na celu priču o nastanku čokolade. Mat kartonska ambalaža koja je takođe otvoriva-zatvoriva zapašće vam sigurno za oko. Pažljivo biran dizajn za pakovanje, razlikuje ovu čokoladu od drugih u rafovima.

Pored čokolade, naš sagovornik ističe da u ponudi imaju i kakao u prahu, toplu čokoladu za piće, kremove od lešnika i kakaa a uvoze i proteinske čokoladice.

Proizvodi brenda "Casa Kakau", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi brenda “Casa Kakau”, foto: hranasanasihpolja.rs

– Pored čokolaterije, nosilac sam i poljoprivrednog gazdinstva gde uzgajamo i prerađujemo voće – sušene jabuke, dunje, slatko od šljiva po domaćim tradicionalnim recepturama koje su malo dorađenog ukusa, kako bi bilo modernije i lakše prilagodljivije u današnje vreme tržištu. Takođe, imamo sušeni paradajz koji je trenutno jako popularan, u više varijanti – sa semenom, bez semena, u maslinovom i suncokretovom ulju uz dodatak začina.

Kostić napominje da je trenutno sušeni paradajz najtraženiji proizvod, ali imaju i sušenu jabuku Šumatovku koju uzgajaju na poljoprivrednom gazdinstvu, organske proizvodnje. Sušena jabuka se obrađuje u tri varijante – klasična, bez dodataka i sa dodatkom cimeta i vanile.

Proizvodi brenda "Casu Kakau", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi brenda “Casa Kakau”, foto: hranasanasihpolja.rs

Jabuka Šumatovka je jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Ima srednje krupan crveni plod. Meso je belo, nakiselog ukusa. Plodovi su izuzetno izdržljivi, čvrsti, dugo stoje na granama i mogu se čuvati bez hladnjače sve do aprila meseca. Ova voćna vrsta ne traži gotovo nikakvu zaštitu i uglavnom je otporna na sve bolesti.

– Trenutno proizvode plasiramo samo po sajmovima hrane i pića, upoznajemo ljude sa brendom, a plan je da se naši proizvodi prodaju po dućanima zdrave hrane – ističe naš sagovornik.

Piše: Milica Lukić

Porodična proizvodnja džema i rakije u selu Vodice

U selu Vodice gotovo da nema domaćinstva koje se ne bavi bar malo voćarstvom. I tako je oduvek, kažu meštani. Za svačiju proizvodnju ima mesta i proizvođači se međusobno podržavaju, kako oni stariji tako i novi koji se u voćarstvo upuštaju.

Tradiciju u proizvodnji od svojih roditelja nasledio je i nastavio Milan Pavlović iz sela Vodice.

Selo Vodice nalazi se neposredno u blizini Smederevske Palanke.
Porodica Pavlović na svom poljoprivrednom gazdinstvu uzgaja autohtone sorte voća, gde zrele i ukusne plodove prerađuje u džem (divlji šipurak, smokva, kajsija i šljiva) i rakiju (šljiva, kajsija i kruška). Tradicionalno, već dugi niz godina, Pavlovići porodično sakupljaju i obrađuju plodove voća. Cilj im je da tržištu ponude kvalitetne proizvode od voća koje je gajeno bez pesticida, organskog porekla, što je majka priroda i podarila.

– Imamo stare zasade kajsije i šljive, smokve sakupljamo u obližnjim selima, a šipurak pošto je divlja vrsta, prikupljamo u šumarcima i pokraj reka, pa su zbog toga njegove količine limitirane i samim tim neizvesna je količina za sledeću godinu, jer zavisi od roda, priča Pavlović.

Dodaje i da je baka glavna u sakupljanju plodova, majka glavni kuvar, tako da su svi porodično uključeni u proces pravljenja domaćih džemova i rakija.

Proizvodi brenda "Šumadinka", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi brenda “Šumadinka”, foto: hranasanasihpolja.rs

– Najpre se radi proces selekcije, odvajanje čistih i zdravih plodova, zatim kuvanje, pasterizacija prirodnim putem u rerni uz minimalan dodatak šećera, tek toliko da se održi u teglama, odnosno u ulozi konzervansa, ističe naš sagovornik.

Milan Pavlović kaže da bez obzira na to što voćarstvo napreduje u kraju, za proizvodnju kojoj njegova porodica teži, ipak ostaje veran tradiciji i kvalitetu što starijih sorti voća. I u tome upravo leži i srž onoga čime se bave i po čemu postaju sve više prepoznatljivi.
Proizvodi brenda "Šumadinka", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi brenda “Šumadinka”, foto: hranasanasihpolja.rs

Porodica Pavlović u svojoj ponudi ima četiri vrste džema, nas je zanimalo koji džem se najviše izdvaja na tržištu i zašto? Naš sagovornik nam priča da je najtraženiji divlji šipurak, pošto je najinteresantniji potrošačima.

Lekovitost šipka ili divlje ruže u narodnoj medicini poznata je od davnina. Svrstan je među najdragocenije biljke jer obiluje velikim količinama vitamina, minerala, organskih kiselina i drugih biološki aktivnih meterija.

Proizvodi brenda "Šumadinka", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi brenda “Šumadinka”, foto: hranasanasihpolja.rs

Pavlovići ističu da im je cilj kada je reč o proizvodnji širenje autohtonih sorti, pre svega šljive i kajsije, kao i dalji razvitak mini proizvodnje. Svoje proizvode plasiraju pod brendom “Šumadinka”, a navode i da svoje proizvode plasiraju putem društvenih mreža, lokalnih meštana i rođaka, kao i na Danima domaće kuhinje, koji su im omogućili da svoje proizvode predstave velikom broju potrošača.

Piše: Milica Lukić

Prirodna mineralna voda iz fabrike “Mioni”

Fabrika za flaširanje prirodne mineralne i izvorske vode Mioni, nalazi se u selu Ključ, opština Mionica, u podnožju planine Maljen. U njenoj blizini nalazi se zimski rekreativni centar i vazdušna banja.

Fabrika Mioni sagrađena je 2007. godine i poseduje bunare kapaciteta preko 20 l/s sa kojih se puni voda Aqua Gala.

 Foto: www.mioni.rs
Foto: www.mioni.rs

Opremljena je najsavremenijom nemačkom tehnologijom za flaširanje vode kapaciteta 12.000 PET, 1.000 PET balona i 6.000 boca na sat u staklenoj ambalaži i kao takva postavlja nove standarde kvaliteta na domaćem tržištu.

Aqua Gala dolazi do Vas iz netaknute prirode u vrhunski dizajniranim pakovanjima od: 1.5L PET, 0.5L PET, 0.75L PET Sport Cap, 6L PET, 0.75L staklo i 0.25L staklo, koja će zadovoljiti vaše najrazličitije potrebe.

Foto: www.mioni.rs
Foto: www.mioni.rs

Dok je PET Sport Cap ambalaža pravi izbor za osveženje u toku sportske aktivnosti, elegantne staklene boce savršeno odgovaraju restoranu, kafiću ili kućnoj upotrebi.

Ukoliko se odlučite za boravak u prirodi onda je 6l PET pakovanje najbolji saveznik koji će Vaš odmor učiniti prijatnijim.

Novi proizvodi: Aqua Gala gazirana voda u PET ambalaži 1,5L i staklenoj ambalaži 0,25L i 0,75L.

Mionički izvor koji je otkriven krajem 18. veka, daje vodu vrhunskog kvaliteta zahvaljujući višegodišnjoj prirodnoj filtraciji kroz slojeve granita i krečnjaka sa obronaka planine Maljen. Aqua Gala se crpi sa dubine od 200 metara, zbog čega nema potrebe za dodatnom filtracijom ili podvrgavanjem hemijskim procesima.

Aqua Gala flašira se u čistoj, netaknutoj prirodi, upravo na samom izvoru, kako ništa od njenih dragocenih svojstava ne bi bilo izgubljeno. Vode sa ovog područja spadaju u vode srednje i niske mineralizacije, do 500 mg/l tako da se mogu piti svakodnevno u neograničenim količinama.

Fabrika za flaširanje prirodne mineralne i izvorske vode “Mioni” je podrška Danima domaće kuhinje. Spremili smo “GALA” osveženje za sve kupce i iskusne degustatore na Danima domaće kuhinje koji će se održati 14. i 15. marta u TC Zemun Park u Zemunu. I to nije sve. Imaćete priliku da se informišete o mineralnoj vodi koja dolazi iz netaknute prirode u vrhunski dizajniranim pakovanjima. 

Tekst preuzet sa sajta www.mioni.rs

Proizvodnja domaće testenine – šansa za poslovni uspeh

Tragajući za dodatnim izvorom prihoda, sve više vrednih ljudi okreće se proizvodnji hrane, pa tako pravljenje domaćih testenina, u malim, zanatskim radionicama, postaje sve češći izbor onih koji žele da započnu sopstveni biznis. Jedna od njih je Jelena Đurđević, rodom iz Knina a već 11 godina živi u Batajnici.

-Ideja da pravim testenine došla je kao kombinacija moje ljubavi prema testenini i odbijanja moje dece da jedu spanać, blitvu i cveklu.

Priča bi izgledala nekako ovako: Svaki put kada bih jela kupovnu testeninu bilo od belog ili integralnog brašna, posle toga bih se nadimala kao balon. Zamalo me uveriše da imam, zamisli, problem sa glutenom. Meni to bi čudno, alergija na gluten… Ma odakle sada to i kako sve te alergije sada uzimaju maha, pa se setim onda kako smo pre nekih 30 godina, tamo u dalmatinskoj zagori, jeli hleba ispod sača ili kako ga mi tamo zovemo, kruva pod pekom od belog brašna, pa još malog krompira i domaće teletine. Ništa nam falilo nije. Nikakav gluten niko pominjao nije, a i da jeste, shvatila bih da je to neka Italijanska igra na karte, ističe Jelena.

I odem ja tako jedan vikend sa mužem, sa decom i sa svekrvom u Ledince kod tetke na ručak. E kod moje tetke se jelo kao u Balaševićevoj pesmi „al se nekad dobro jelo baš“. Testenine na 5 načina i hleba bela domaćeg. Ljudi moji ni N od nadutosti, iako je svekrva bila u mojoj neposrednoj blizini. 🙂 Pitam ja tetku: pa da li je moguće tetka da se ništa nisam nadula. Odvede ona mene do špajza i pokaza domaća brašna i reče: u mojoj kući kupovne rezance niko nije jeo od kada sam ja u nju došla, a od tad ima 50 godina. I objasni ona meni kako ona to mesi i pravi…

Jelena je gostovala na TV kcn, kada je na zanimljiv način predstavila kako pravi domaće testenine i najavila radionicu.

Ovo je prvi deo…

Tako sam poručila talijansku marcato mašinu i počela raditi testenine za nas, a nedugo zatim i za prijatelje. Kako bi deci približila spanać, blitvu i cveklu, počela sam testo bojiti povrćem uz “belu laž” da je to bojeno jabukom i jagodom. Kada su shvatili obmanu, već su jako zavoleli testeninu i nisu više postavljali pitanje sa čime je bojim.

Drugi deo je nastao još spontanije nego prvi.

Delila sam prijateljima i prijateljima prijatelja testenine, da bi oni polako ali sigurno počeli i sami tražiti istu uz novčanu nadoknadu.

I tako je sve krenulo.

Počela sam se oglašavati uz pomoć instagrama i došla do vaših divnih Dana domaće kuhinje u decembru prošle godine. Dokle ću još stići ne znam, ali svakako imam želje koje polako pretvaram u ciljeve, ističe naša sagovornica.

Jelena Đurđević, foto: hranasanasihpolja.rs
Jelena Đurđević, foto: hranasanasihpolja.rs

– Posebno mesto u proizvodnji je nedugo nakon testenina zauzeo i sir Rikotanović. Ideja se rodila iz potrebe za sirom kojim bi punila testenine. Želela sam lep domaći sir koji bi bio od punomasnog mleka domaćih sretnih krava (one krave koje slobodno pasu svežu travu). Na proputovanju kroz divnu Srbiju sretoh njihovo veličanstvo – krave. Uz razgovor sa kravama sačekah i njihove vlasnike i ponudih im otkup mleka po duplo većoj ceni nego što im kupuju lokalne mlekare. Zašto? Zato što srpski seljak vapi za podrškom. Ja ne mogu puno ali koliko mogu – rado hoću.

Naša sagovornica dnevno može proizvesti između 8 i 10 kg testenine (punjenih testenina ili sira). Dakle 8-10 kg nekog od proizvoda. Priča nam, da sve što bi radila brže, moglo bi ugroziti kvalitet proizvoda.

-Vrlo sam zadovoljna sa potražnjom mojih proizvoda. Neretko se desi da mi treba i pomoć u proizvodnji. Poručuju ih mladi ljudi. Oni koji su singl npr. a žele biti u vezi, sa pastom pripremaju romantičnu večeru za dvoje, po principu put do srca vodi preko stomaka. Kupuju ih i porodični ljudi (uglavnom žene) koji žele pripremiti zdrav i brz obrok za svoje ukućane. Kupuju ih i stariji, i to uglavnom rezanca za domaću supu. Osim perioda oko Nove godine kada je potražnja dodatno povećana, svi ostali periodi godine su jednako dobro zastupljeni, priča nam Jelena.

Proizvodi iz Jelenine radionice, foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi iz Jelenine radionice, foto: hranasanasihpolja.rs

Rado sa nama deli i postupak pravljenja domaćih testenina.

Priprema sušenih ručno rađenih testenina:

  • Testo se zamesi sa jajima i brašnom
  • U testo se doda odgovarajuće povrće (zavisi koju boju želimo)

Testo ostavimo u frižideru 30 minuta.

  • Potom testo se iseče na komade i razvlači se kroz valjak ručne mašine na odgovarajuću debljinu
  • Nakon toga razvučene trake se ostave da se prosuše
  • Kada su dovoljno suve (ni previše ni premalo) seku se u odgovarajući oblik
  • Tako isečena testenina se suši na sobnoj temperaturi i nakon sušenja pakuje se u papirne kese

Priprema punjenih testenina (raviola, tortelina, fagotini)

Postupak je isti do razvlačenja testa, testo se dalje ne suši nego se puni odgovarajućim filom i tako napunjeno se ostavi da se prosuši sat do dva.

Testenine i punjene testenine (raviole, fagotini i torteline) radim od sirovina domaćeg porekla. Za testeninu koristim belo brašno sa jednog poljoprivrednog gazdinstva iz Banovaca, Semolu i Vega brašna i domaća jaja slobodnih koka. Punjene testenine punim povrćem i mesom koji su takođe domaćeg porekla (nešto iz naše bašte, a nešto od srpskog seljaka).

U potrazi sam za domaćim kačkavaljem dobrog kvaliteta i povoljne cene kojim bi punila raviole (jer ga sama još uvek ne umem napraviti, ali nikad ne reci nikad). Za sada koristim Rikotanovića i kupovni kačkavalj.

Sir Rikotanović, foto: hranasanasihpolja.rs
Sir Rikotanović, foto: hranasanasihpolja.rs

Sir Rikotanović je sir koji ne nastao od punomasnog mleka iz srpskih ruralnih sredina (sela iz unutrašnjosti Srbije). Postoje dve vrste Rikotanovića:

  1. Kockice ili kuglice Rikotanovića u maslinovom ulju belom luku, biberu i začinskom bilju
  2. Rikotanović u komadu sa začinskim biljem

Svi sastojsci u jednom i u drugom siru su iz domaće radinosti, osim maslinovog ulja, njega uzimam u marketu, s tim što sam i tu u potrazi za domaćim (iz mog rodnog kraja ili Grčke).

Testeninama je potrebno 10 minuta da se skuvaju. Na svom instagram profilu (never basta homemade pasta) često delim brze recepte za pripremu soseva (10 do 15 minuta), što omogućava zdrav i brz obrok.

U poslednjih 6 meseci, 93% kupaca mojih proizvoda obavilo je kupovinu istih dva ili više puta, što je činjenica koja govori o zadovoljstvu proizvodima.        

Proizvodi iz Jelenine radionice, foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi iz Jelenine radionice, foto: hranasanasihpolja.rs

Svaki put budem nagrađena poljupcem kada svojoj deci skuvam testenine. Od promocija i sajmova do sada se mogu pohvaliti učešćem na jednoj važnoj manifestaciji „Dani domaće kuhinje“ u Zemun Parku u decembru 2019. godine. Nakon šest meseci rada, zadovoljna sam jako i sigurna sam da će broj izlaganja značajno rasti nakon što obavim registraciju firme.

Kakvi su vam planovi za budućnost? 

– Planiram proširenje proizvodnje uvođenjem soseva za testenine. Sastojci koji budu činili sastav sosa biće isključivo domaćeg porekla. Na ovaj način želim omogućiti srpskoj gradskoj porodici zdrav brz (spreman za 10 minuta) obrok sa proizvodima iz srpskog sela. To bi mogla nazvati misijom spojiti srpsko selo i grad.

Organizovala sam radionicu u jednom dečijem vrtiću gde su deca imala priliku da sami rade pene i makarone. Tada sam im pričala o poreklu testenina i o tome ko ih je prvi doneo u Italiju da li Arapi ili Marco Polo.

Proizvodi iz Jelenine radionice, foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvodi iz Jelenine radionice, foto: hranasanasihpolja.rs

-Na zabavan i duhovit način planiram na „Danima domaće kuhinje“, koji će se održati 14. i 15. marta, od 12 do 20 časova u TC Zemun Park u Zemunu (u Mini Mall-u) roditeljima i deci preneti da izrada domaćih ručno rađenih testenina, osim dobre volje i vremena, ne zahteva nikakvo posebno umeće. U skladu sa time, nakon ove radionice, svako ko u kući ima jaja i brašno, biće u mogućnosti sam sebi uradi domaću testeninu. Na radionicu planiram doneti zamešeno crveno, zeleno i žuto testo od koga će deca moći raditi šarene ili jednobojne testenine uz moju asistenciju. Sve što naprave deca mogu da ponesu kući.

Pozivamo sve zainteresovane da dođu na radionicu koja će se održati u sklopu manifestacije “Dani domaće kuhinje”, drugog gana događaja od 16 do 18 časova (za decu mlađu od 6 godina, obavezno je prisustvo roditelja na radionici).

Piše: Milica Lukić

Da li jedete kupine i pijete kupinovo vino?

Na poslednjoj manifestaciji “Dani domaće kuhinje”, koja se održala sredinom decembra meseca u TC Zemun Park u Zemunu, družili smo se sa mnogo zanimljivih ljudi i probali različite domaće proizvode. Ono što je opšti utisak je da mladi obrazovani ljudi sve češće zalaze u sektor poljoprivrede kako bi radili na njoj kao proizvođači. Pored obrazovanja i zaposlenja u struci, mlade generacije u potrazi su za dodatnim izvorom prihoda, pa sve češće dolaze u situaciju da sirovinu, proizvedenu na očevom ili dedinom imanju, prerađuju u gotov proizvod.

Tako smo i mi, upoznali dvoje mladih ljudi, Dijanu i Milana, koji su oživeli recept predaka i pokrenuli svoju proizvodnju. Reč je o domaćem kupinovom vinu koje ćete imati priliku da probate i na predstojećim Danima domaće kuhinje, koji će se održati 14. i 15. marta od 12 do 20 časova u TC Zemun Park u Zemunu (u Mini Mall-u).

Dijana i Milan, po struci diplomirani vaspitači, čija su energija i veseli pogledi pored prelepog mirisa i ukusa domaćeg vina, privukli pažnju brojnih posetilaca na našoj prethodnoj manifestaciji.

Zasad kupine nalazi se u selu Vukanja, u podnožju planine Jastrebac. Pod zasadom imaju oko 0,3h zemljišta.

“Na ideju o proizvodnji vina došli smo pre dve godine, kada je otkupna cena kupine bila niska. Zaključili smo da je bolje da zadržimo kupine i napravimo kupinovo vino, nego da ih prodamo otkupljivačima. Trenutno je proizvodnja na nivou oko hiljadu litara godišnje. U pitanju je porodičan posao, sve isključivo radimo sami. Od obrade i sređivanja zemljišta i kupinjaka, preko branja, do proizvodnje i prodaje vina.” – pričaju ovi mladi vredni ljudi.

Domaće kupinovo vino, foto: hranasanasihpolja.rs
Domaće kupinovo vino, foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvode pretežno prodaju putem interneta i po preporuci. Vino plasiraju na sajmovima domaće hrane i pića gde je prednost sama degustacija vina.

-Sirovinu za proizvodnju isključivo ubiramo iz našeg kupinjaka. Što se same proizvodnje tiče, nakon završene berbe, kupine se stavljaju u burad i tu počinje proces vrenja. Nakon određenog vremena vino se pretače u drugu burad gde ostaje određeni period kako bi se završio proces fermentacije. Po završetku, pretače se u drugi sud gde ostaje do pretakanja u flaše – ističu naši sagovornici.

Kupinovo vino se često koristi kao prirodan lek za lečenje mnogih bolesti. Pokazalo se dobro u borbi protiv holesterola i pruža idealnu zaštitu za srce i krvne sudove.

Domaće kupinovo vino, foto: hranasanasihpolja.rs
Domaće kupinovo vino, foto: hranasanasihpolja.rs

Za 1L kupinovog vina potrebno je oko 1,5 kg kupina. Vino sipaju u staklenu ambalažu. Burad i flaše čuvaju u podrumu, zbog pogodne temperature.

Naši sagovornici preporučuju 1dl vina dnevno na prazan stomak. Trudnice ga mogu konzumirati razblaženo sa vodom. Pogodno je da se konzumira i uz hranu kao što je meso (belo i tamno sa roštilja), sir sa testeninama i voće.

Piše: Milica Lukić

Porodica Đukić: Bundeva kao porodični biznis

Porodica Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešila je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravila je i tržištu ponudila neobične proizvode. Reč je o brendu “Lalino zlato” koje poseduje šest različitih proizvoda od bundeve.

-Proces prerade bundeve je zahtevan, samim tim što smo mi i uzgajivači sirovine, pa ceo proces pratimo od semena do teglice. To je porodična priča, u proces proizvodnje uključena je i moja supruga Marija. Po struci smo diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak, navodi Dejan Đukić, nosilac poljoprivrednog gazdinstva.

– Bundevu smo počeli da uzgajamo na 10 ari, pa smo svake godine povećavali površine. Prošle godine imali smo bundevu na površini od dva hektara. Pretežno je zastupljena muskatna bundeva ili tamburica, na preko 1,5 ha. Na ostaloj površini uzgajamo i bundeve koje su manje poznate kao što su: hokkaido, patišon i spaghetti bundeva. Uzgajamo i ukrasne bundeve – navodi Đukić.

Proizvod brenda "Lalino zlato", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvod brenda “Lalino zlato”, foto: hranasanasihpolja.rs
U ponudi imaju namaz od bundeve sa 10% šećera, namaz od bundeve bez šećera, turšiju od muskatne bundeve, turšiju od patišon bundeve i kandiranu špageti bundevu.

Đukići proizvode od bundeve plasiraju u ograničenim količinama, jer se, kako kaže naš sagovornik, trude da proizvodi budu što kvalitetniji i da se prave od svežih sastojaka, bez aditiva i veštačkih boja, aroma.

-Supruga i ja poštujemo našu tradiciju, kulturu, pismo, a s obzirom na to da je proizvod nastao u Banatu u Srbiji, logično je bilo da nazivi na etiketi budu na ćirilici. Iako smo imali manje dileme i rasprave oko toga da li ići na latinicu, zbog lakšeg prepoznavanja kod nas, ali i u svetu, ipak je prevagnula ćirilica i uopšte se nismo pokajali, priča nam Đukić.

Ističu nam da imaju i planove da u 2020. godini nabave još opreme, pre svega za skladištenje bundeve, odnosno hladnjaču, zatim i dodatne mašine koje bi im olakšale samu proizvodnju. U planu je i razvijanje novih proizvoda od bundeve kao štu su sokovi, kompoti i slatko.

Proizvod brenda "Lalino zlato", foto: hranasanasihpolja.rs
Proizvod brenda “Lalino zlato”, foto: hranasanasihpolja.rs

Proizvode “Lalino zlato” možete kupiti na manifestacijama i sajmovima zdrave i etno hrane, na specijalizovanim festivalima uglavnom po Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. Koriste i društvene mreže, a plan je da se njihovi proizvodi nađu u nekim specijalizovanim radnjama zdrave hrane.

Piše: Milica Lukić

 

Medus: Utisci sa sajma su fenomenalni, tezge su nam ostale prazne

Još jedni „Dani domaće kuhinje“ uspešno su završeni, a utisci se sumiraju i prepričavaju danima kako sa prijateljima, tako i sa kolegama proizvođačima.

Ovo potvrđuje i Toma Kovačević, ispred brenda Medus koji proizvodi pčelinje proizvode. On kaže da je u razgovoru sa ostalim kolegama shvatio da ovo nije samo njegov utisak, već i da svi izlagači dele njegovo mišljenje. Kovačević naglašava da je dokaz te teze o uspešnosti prazni štandovi na kraju manifestacije, jer su mnogi ostali bez zaliha određenih proizvoda,  a sama potražnja i zainteresovanost ljudi bila je veoma velika.

“Sama atmosfera među izlagačima bila je sjajna, pomagali smo jedni drugima, delili savete, razmenjivali iskustva, degustirali proizvode i sjajno se proveli. Tako da ova manifestacija ne samo što donosi prodaju, već što je mnogo važnije donosi iskustvo, poznanstva i daje motivaciju da nastavimo još više da se trudimo“, ističe Toma Kovačević.

Medus je treći put izlagao na Danima domaće kuhinje i primetili smo da rastemo zajedno sa manifestacijom i da svaki put zajedno podižemo kvalitet na jedan viši nivo, podseća naš sagovornik i nada se da će Medus postati jedan od zaštitnih znakova DDK i da ćemo zajedno uspeti da ispunimo sve zahtevhe naših posetilaca.

Proizvođač meda smatra da je velika posećenost rezultirala i odličnom najavom samog događaja kako na televizijama, tako i na portalima.

“Zahvaljujući organizatorki Milici Lukić kao i njenom Udrženju “Hrana sa naših polja” uspeli smo da dođemo do najgledanijih televizija i da na njima najavimo svoje učešće na DDK”, ističe Kovačević. MEDUS je predstavljen u emisiji Šarenica na RTS-u, kao i u emisiji Prelo u našem sokaku na Happy TV, a o samom procesu proizvodnje govorio je i za Agro Tv na samom sajmu.

Prezentacija Medus proizvoda u emisiji Prelo u našem sokaku na 01:57:58

Podsetimo, šesti po redu Dani domaće kuhinje održani su 14. i 15. decembra u TC Zemun Park u Zemunu. Ljubiteljima domaće hrane predstavili su se brojni mali proizvođači hrane i pića iz čitave Srbije.

Piše: Nikola Miloradović

 

Održani novogodišnji Dani domaće kuhinje u Zemunu

Svi Beograđani, ali i gosti srpske prestonice bili su u prilici da se proteklog vikenda (14. i 15. decembra) upoznaju i pazare hranu sa naših polja u okviru manifestacije “Dani domaće kuhinje” koja je održana u TC Zemun Park u Zemunu.

Veliki broj posetilaca imao je mogućnost da se informiše o ponudi, cenama, kao i o samom procesu proizvodnje direktno od malih poljoprivrednih proizvođača tradicionalnih domaćih proizvoda, a brojni ljubitelji domaće kuhinje putem ove manifestacije obezbedili su trpezu za predstojeće praznike.

Na štandovima kojih je bilo dvadesetak, vladalo je šarenilo boja, a nalazili su se suhomesnati proizvodi, domaći kolači, pčelinji proizvodi, vino, rakije, džemovi, sosevi, sirevi, čokolade i ostala hrana.

Mališani su takođe uživali u manifestaciji, jer je za njih organizovana radionica ukrašavanja medenjaka. Veliki broj mališana uz pomoć Sanje Despotović, stvaralo je čaroliju šarajući medenjake raznih novogodišnjih oblika kojima su se kasnije i zasladili.

Podsetimo, Udruženje “Hrana sa naših polja” organizator je manifestacije „Dani domaće kuhinje”, a ovo je bilo šesto po redu predstavljanje poljoprivrednih proizvođača iz čitave Srbije u Beogradu.

Hvala Pink televiziji na podršci. 

“Naša želja je i da tokom 2020. godine nastavimo sa promocijom domaće kuhinje, jer je srpska hrana zaista bogata i omiljena kako nama Srbima tako i strancima”, kaže Milica Lukić, organizator i koordinator ove manifestacije. Ona naglašava da sledi kratka pauza zbog praznika, a već za februar ili mart pripremamo novi sajam, jer želimo da pomognemo poljoprivrednicima da budu vidljiviji i da građanima u neposrednoj komunikaciji predstave zdravu hranu koju proizvode. Pozivam sve izlagače koji su zainteresovani za učešće da se prijave putem portala hranasanasihpolja.rs, zaključuje Lukićeva.

Ovom prilikom, tim Udruženja zahvaljuje se svim izlagačima na poverenju, kao i svim medijima i portalima koji su podelili vest o Danima domaće kuhinje, a veliko interesovanje pokazalo je da se ta reč daleko čula.

Želimo vam srećne predstojeće praznike i svako dobro!

Do sledećeg “živog” susreta pratite nas na društvenim mrežama gde ćemo vas redovno obaveštavati o aktivnostima, planovima i zanimljivostima o domaćoj hrani.

Zvanični sajt: www.hranasanasihpolja.rs

Facebook: Dani domace kuhinje

Instagram: @danidomacekuhinje

Piše: Nikola Miloradović

Brkovići za vikend u tržnom centru Zemun Park

Šesti po redu događaj “Dani domaće kuhinje” održaće se za vikend u tržnom centru Zemun Park u Zemunu, u zatvorenom delu tržnog centra, odnosno u mini mall-u, u trajanju od 12 do 20 časova.

Ovaj događaj omogućiće svim ljubiteljima prerađevina od mesa da se na jednom mestu upoznaju sa širokom ponudom suhomesnatih proizvoda porodice Brković.

Porodica Brković na svom gazdinstvu u užičkom selu Kačer već jedan vek proizvodi suhomesnate proizvode – goveđu, svinjsku i ovčiju pršutu, slaninu i razne vrste kobasica.

Proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs
Proizvod porodice Brković, foto: brkovic.rs
Brkovići će svim posetiocima prezentovati svoj rad, podeliti iskustva vezana za proizvodnju njihovih proizvoda, a upravo degustacija raznih vrsta suhomesnatih đakonija je ono što će sigurno privući brojne građane.

Pozivamo sve ljubitelje domaćih tradicionalnih proizvoda da posete ovu manifestaciju i uvere se u kvalitet, ukus i miris domaćih proizvoda. 

Piše: Milica Lukić