Odrastanje sa bratom koji boluje od Cistične fibroze za mene je bilo sasvim normalno, ali, za druge ljude nije. Često sam nailazila na pitanje “Šta mu je?”, a kada bih objašnjavala ljudima da ima Cističnu fibrozu, gledali bi me bledo i govorili da nikada nisu čuli za tu bolest. Onda bi usledilo pitanje “Da li ima psihičkih problema?”, kao i mnoga druga brojna pitanja.

Kako sam odrastala sve više sam shvatala koliko malo ljudi zna o CF. Međutim, sve se promenilo 12.10.2013. kada je brat preminuo, kada su ljudi sve više postavljali pitanje “Šta mu se desilo?”

Tada sam shvatila da je vreme da se menja svest ljudi o CF i da ću jednoga dana krenuti da pomažem osobama sa CF. No, njegova smrt, par meseci nakon toga upisivanje fakulteta, odlazak u drugi grad, sve mi deluje idealno i da sam dobro, ali ipak razmišljam kako krenuti i širiti svest o CF.

Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević
Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević

Prošla je godišnjica od njegove smrti i dalje sam dobro, ideje se ređaju, prolazi druga godišnjica i onda totalni pad, depresija, meseci bez sna, kako koji mesec sve manje odlazim na trening, fakultet “ide”, ali vidim da sve više padam, sve ono što se “skupljalo” dok je bio živ i nakon njegove smrti krenulo je da me “stiže”, i tako mesecima.

U toku tih meseci upoznajem nove kolege na fakultetu, čujem da je jedan kolega krenuo da trči (kako bi “skinuo” višak kilograma), razmišljam par dana i odlučujem da krenem sa njim na trčanje jer sam oduvek volela da trčim. On sa par kilograma viška (on tako kaže) i ja koja godinu dana nisam “prstom mrdnula”, ne znamo kome je od nas dvoje teže, ali ne odustajemo. I tako dan po dan…

Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević
Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević

Nakon tri dana treniranja (ali tri dana, mart 2017.) na fejsbuk stranici vidim da se organizuje humanitarna trka za decu bez roditeljskog staranja u Kameničkom parku (Novi Sad), prijavljujem se, treniram i brojim dane do trke.

Dana 12.03.2017. i moja prva trka, odlazim i imam šta videti: ljudi koji su tu da pomognu, pozitivna energija na sve strane, ne znam nikog, ali, nikada se prijatnije nisam osećala u prethodnih par godina i znala sam – to je to, to je način na koji ću da širim svest o CF i pomažem obolelima.

Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević
Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević
Prvo je bila ideja da delimo flajere na trkama i trčim u majici CF Srbije, ali je ta ideja brzo pala u vodu. Nakon toga sam rešila da ću jednoga dana, za jedno 5-6 godina, kada steknem dovoljno iskustva organizovati svoju trku, širiti svest od CF i pomagati obolelima.

Međutim, izgleda je tih 5-6 godina “proletelo” za godinu dana i tako je 18.11.2018. godine organizovana prva trka “Dok dišem” u Kragujevcu, zahvaljujući udruženju CF Srbije. Ove godine, 16.11.2019. organizovana je druga. Trku na 5 km završilo je nešto više od 100 učesnika, a dečiju trku oko 50 mališana.

Toma Kovačević, učesnik trke
Toma Kovačević, učesnik trke
Toma Kovačević, osnivač brenda “medus”, bio je jedan od učesnika trke, koji je sa ponosom učestvovao u ovoj humanitarnoj akciji i u vidu robnih nagrada pružio podršku sa medus proizvodima.

Što se tiče robnih nagrada imali smo veliku podršku kompanija kao što su “Meggle, Srbija”, “Coca Cola, Srbija”, “Kolačić sreće, Beograd”, “Meduskg”, “Prirodan med”, “Šumska tajna”, “Zobalice – Zobice”, hotel “Šumarice” (koji nam je bio tehnička podrška), Jelena Miladinović (animatorka koja je deci ulepšala dan).

Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević
Detalji sa održane trke, foto: Toma Kovačević

Novčanu podršku nismo imali, sav novac koji smo skupili od trke isključivo je namenjen za pomoć obolelima, ali se nadamo da će u narednom periodu kompanije uvideti značaj ove trke, pružiti i novčanu pomoć za organizaciju trke, za koju smo do sada novac izdvajali iz “kućnog” budžeta.

Piše: Jelena Rašković, organizatorka trke, kontakt telefon: 0695852362